Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Sočivo

Sočivo ili leča (lat. Lens culinaris) je mahunasto povrće koje vodi poreklo sa Bliskog istoka, te nije čudo što je već vekovima sastavni deo mnogih egzotičnih recepata iz Indije, Turske i drugih arapskih zemalja.

Nažalost, čini se kako je u našim krajevima sočivo nekako zapostavljeno u odnosu na drugo mahunasto povrće, pre svega pasulj. No, postoji dosta razloga zašto ga treba više uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Sočivo je pre svega veliki izvor belančevina pa je dragoceno za ishranu vegetarijanaca, a zanimljivo je to što svi novopečeni vegetarijanci od ove mahunarke mogu praviti i ukusne pljeskavice (u pasiranom obliku). Dalje, ovo povrće obiluje dijetalnim vlaknima, smanjuje holesterol u krvi i pomaže kod problema sa varenjem. Sporo se vari, pa ne proizvodi nagle skokove šećera u organizmu kao na primer hleb, te dosta dugo čini sitim i pogodno je za ishranu dijabetičara.

Sočivo može biti žućkaste, zelene, crvene, braon do skroz crne boje, i ono što je bitno jeste to da ga pre kuvanja obavezno treba potopiti u vodu da odstoji par sati. Kuva se kraće nego pasulj, ovisno od vrste najviše sat vremena, i odlično se kombinuje sa pirinčem, testeninom, pečenim mesom, ali i bilo kojim obarenim povrćem. Sočivo je najbolje začiniti orijentalnim začinima kao što su kari ili đumbir, mada se odlično slaže i sa uobičajenijim belim lukom. Vodu u kojoj ste kuvali sočivo nemojte nikada baciti - možete od nje napraviti ukusnu povrtnu čorbu.

Ipak, ovo povrće ne bi trebali da konzumiraju oni koji pate od gihta, jer sadrži purin.

3420

Autofagija - proces obnove tela uz pomoć hrane

Zamislite da se u vašem telu nalazi tim malih "unutrašnjih čistača" koji se brinu o vašem zdravlju na jedan vrlo jedinstven način. Upravo je to autofagija - biološki fenomen koji omogućava ćelijama da se same održavaju i obnavljaju prirodnim putem. Iako se na prvi pogled može činiti kao naučna fantastika, ovaj proces je stvaran i odigrao je veliku ulogu u evoluciji mršavljenja.

Kako bi rezultati ove dijete bili uspešni, potrebno je povesti računa i o namirnicama koje unosimo. Postoje određene vrste hrane koje mogu pomoći u aktiviranju autofagije i podstaći telo da se oslobodi štetnih supstanci. U nastavku pričamo o njima.

Uvod u autofagiju

Autofagija, što doslovno znači "samojedenje", je fiziološki proces kojim ćelije recikliraju i uklanjaju oštećene ili nepotrebne komponente unutar sebe. Kao pravi majstori samoodržanja, ćelije koriste autofagiju kao sredstvo za održavanje ravnoteže i obnavljanje svojih vitalnih funkcija.

Kako se ovaj proces odvija? Recimo da ćelija ima svoju malu fabriku koja proizvodi proteine i druge molekule koji su joj potrebni za normalno funkcionisanje. Kao što se u svakoj fabrici vremenom nakupljaju otpaci i neupotrebljivi materijali, isto se dešava i u ćelijama. Autofagija je poput radnika u fabrici koji se bavi recikliranjem otpada, čisteći i razgrađujući oštećene proteine, oštećene delove ćelije i druge nepotrebne materijale.

Prvo, ćelija formira nešto poput "omotača" oko komponente koju želi da razgradi. Taj omotač, poznat kao autofagosom, sadrži enzime koji su odgovorni za razgradnju materijala unutar njene strukture. Nakon formiranja autofagosoma, on se spaja sa specijalizovanom organelom u ćeliji koja se naziva lizozom, gde se zapravo odvija proces razgradnje. Kao da ćelija ima sopstvenu fabriku za reciklažu.

Autofagija ima važnu ulogu u održavanju zdravlja i sprečavanju raznih bolesti. Kroz ovaj proces, ćelije uklanjaju štetne materijale, poput oštećenih proteina, i time smanjuju rizik od nakupljanja otpada koji može izazvati oštećenja tkiva. Takođe, autofagija može da pomogne u održavanju energetske ravnoteže u telu, posebno u uslovima gladovanja ili stresa, tako što reciklira unutarćelijske resurse kako bi obezbedila energiju za preživljavanje.

Ova sposobnost ćelija da same sebe čiste ima brojne zdravstvene benefite. Autofagija se povezuje sa produženjem životnog veka, poboljšanom krvnom slikom, boljim radom mozga, jačanjem imunog sistema i smanjenjem rizika od raznih bolesti, uključujući rak, dijabetes i neurodegenerativne poremećaje. U stvari, pojedini istraživači smatraju autofagiju ključem za održavanje zdravlja i usporavanje procesa starenja.

Da bismo podržali i podstakli ovaj prirodni mehanizam, važno je da vodimo zdrav način života. Fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i dovoljno sna su bitni činioci za održavanje optimalne autofagije. Takođe, post ili periodični prekidi u ishrani mogu je aktivirati i podstaći sve te zdravstvene dobrobiti. Dok se mnogi ljudi plaše osećaja gladi ili odgađanja obroka, autofagija nam pokazuje da povremeno gladovanje može biti itekako korisno.

Kako pokrenuti autofagiju?

Periodični post je najčešći izbor onih koji su otkrili sve čari autofagije. To može biti post od 16 sati dnevno ili jedan ili dva dana posta u nedelji. Izaberite način koji vam najviše odgovara i započnite polako. Važno je da slušate svoje telo i da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što započnete bilo kakav novi režim ishrane.

Kao što izbegavamo brzu hranu koja može biti štetna za naše telo, isto važi i za naše ćelije. Smanjite unos prerađene hrane, šećera i zasićenih masti. Umesto toga, uključite u svoju ishranu sveže voće i povrće, orašaste plodove, ribu i druge izvore zdravih proteina.

Fizička aktivnost je važna za zdravlje, ali i za podsticanje autofagije. Uključite u svoju rutinu vežbe koje kombinuju kardio i trening snage. Intervalni trening može biti posebno koristan jer može pomoći da se podstakne brži proces samočišćenja.

Autofagija se najviše aktivira tokom noći. Zato je važno da imate dobar san i da se opustite pre odlaska na spavanje. Isključite elektronske uređaje barem sat vremena pre spavanja, čitajte knjigu ili meditirajte kako biste se smirili i pripremili za kvalitetan san.

Stres može negativno uticati na autofagiju. Zato se opustite, smešite se i uživajte u životu. Pozitivno raspoloženje će podstaći zdravu funkciju ćelija.

Namirnice koje pomažu u pokretanju autofagije

Kada se suzdržavate od unošenja hrane tokom određenog perioda, a najčešće u odnosu 16:8, telo koristi postojeće resurse za energiju. U ovom trenutku, autofagija dolazi do izražaja. Vaše ćelije, kako bi obezbedile potrebnu energiju za funkcionisanje, počinju razgradnju oštećenih proteina i organela. Ovo je najsličnije prolećnom čišćenju ili detoksu. Ipak, za određene namirnice se veruju da mogu ubrzati autofagiju.

Jedna od takvih namirnica je zeleni čaj. Osim što je ukusan i osvežavajući, zeleni čaj sadrži aktivne komponente poput epigalokatehin galata (EGCG) koje mogu podstaći samoćišćenje ćelija. Ova moćna supstanca pomaže u regulaciji gena koji su odgovorni za ovaj proces, tako da redovno ispijanje zelenog čaja može biti itekako korisno.

Još jedna namirnica koja podržava autofagiju je kurkuma. Ova začinska biljka bogata je kurkuminom, koji ima snažna antioksidativna svojstva. Kurkumin može aktivirati autofagiju tako što inhibira određene enzime koji je obustavljaju. Stoga, dodavanje kurkume u ishranu može biti odličan način da podstaknete ovaj važan biološki proces.

Brokoli je još jedna fantastična namirnica sa ovog spiska koju treba redovno konzumirati. Ova zelena „kraljica povrća“ sadrži jedinjenje poznato kao sulforafan, koje ima antioksidativna svojstva i može stimulisati autofagiju. Dakle, jedite brokoli često i uživajte u njegovim blagodetima za zdravlje.

Namirnice koje takođe vredi istaći su bobičasto voće poput borovnica, malina i kupina. Ove slatke i sočne poslastice su pune antioksidanata koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja. Takođe, bobice su bogate vlaknima i vitaminom C, što podstiče čišćenje organizma i pokretanje autofagije.

Saveznik autofagije je i zdrava masnoća, poput maslinovog ulja i avokada. Ove namirnice sadrže mononezasićene masti koje pomažu u održavanju ravnoteže holesterola i podržavaju zdravlje srca. Takođe su bogate antioksidantima, koji su ključni za pokretanje ovog procesa.

I na kraju, ali ne manje važno, imamo orašaste plodove poput badema, oraha i lešnika. Ovi ukusni i hrskavi zalogaji su bogati zdravim mastima, vlaknima i vitaminima koji pomažu u održavanju zdravlja ćelija.

Naravno, treba napomenuti da se autofagija ne postiže samo ishranom. Redovna fizička aktivnost i post su takođe mehanizmi koji mogu aktivirati ovaj proces. Dakle, kombinovanje zdravih namirnica sa pravilnom vežbom i periodičnim postom može biti idealan pristup za podršku autofagiji i očuvanje zdravlja na ćelijskom nivou.

366

Brusnica

Ovo voće poreklom iz Severne Amerike najpopularnije je u zimskim danima, kada se od njega pravi ukusan i zdrav čaj, ali se zbog svojih lekovitih svojstava sve češće konzumira i sirovo, kao fil u pecivu, zatim u raznim džemovima, sokovima, pitama, i drugim kolačima i tortama. To je okruglo, bobičasto voće crvene boje i gorko - kiselkastog ukusa iz familije Ericaceae. Smatra se da su je prvi uzgajali još Indijanci i da se vremenom počela uzgajati i u Evropi. Tako sada postoje dve osnovne vrste brusnica: Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Cranberry), koju krase krupniji plodovi i Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea). Iako se najviše koristi u raznim poslasticama, sok od svežih brusnica je najzdraviji i njega treba najviše konzumirati. Naime, neka istraživanja pokazuju da sok od ovog bobičastog voća izuzetno uspešno leči infekcije urinarnog trakta, kamen u bubregu, kao i da zbog Proantocijanidina, jedinjenja koja sadrže u sebi, pospešuju izbacivanje ešerihije koli iz bešike. Pored svega toga, bogate su vitaminom C i antioksidansima pa čuvaju srce, podižu nivo dobrog holesterola i jačaju imunitet. Zanimljivo je da se ispiranjem usne duplje sokom od brusnica ublažava i upala desni.

1384

Uticaj ishrane na astmu

Čak i ukoliko nemate alergije na hranu ili alergijsku astmu i dalje postoji mogućnost da određene komponente u hrani koju konzumirate izazovu otežano disanje. Veštački zaslađivači mogu biti okidači za pojavu alergijske astme. Ukoliko patite od astme važno je izbegavati obilne obroke jer "pun stomak" stvara pritisak na dijafragmu. Jedan od načina da se spreči ovaj efekat su česti i umereni obroci.

Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme,pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen.

U ishranu uključite što više pasulja, brokolija, kupusa i belog luka.

Izbegavati veću količinu slatkiša, slane grickalice, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke. Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva.

1762

Brza hrana oštećuje čulo mirisa?

Nije tajna da je brza hrana nezdrava i da izaziva mnoge tegobe, ali nova studija pokazuje da konzumacija brze hrane može dovesti do oštećenja i gubitka čula mirisa.

Rezultati objavljeni u naučnom časopisu koji se bavi ishranom, pokazuju da način ishrane utiče na mnogo više od težine. Ovo je prvi put da su istraživači uspeli da demonstriraju čvrstu vezu između neadekvatnog staranja o svom telu i gubitka čula mirisa.

Sledeći korak u ovom istraživanju je eksperiment koji bi trebalo da pokaže da li vežbanje može na neki način da ublaži ove posledice.

Očito je da negativne posledice brze hrane dosežu dalje nego što se mislilo, a istraživanjima nije kraj i jedva čekamo da vidimo šta sutrašnjica u polju ishrane i zdravlja donosi.

1334