Brzo, jednostavno jelo, ručak ili večera: makarone sa mladim crnim lukom, sirom i jajima.
-
Pet činjenica o mocareli
Ovaj sir se počeo proizvoditi u južnoj Italiji, od bivoljeg mleka.
Ime mocarela potiče od italijanske reči "mozzare" što znači "seći".
Mocarela se proizvodi tako što se masa slična surutki seče i oblikuje u loptice.
Standardna veličina loptice je nešto manje od 100 grama.
Hranljiva vrednost ovog sira je veoma dobra - jedna porcija ima oko 30 grama, 60-80 kalorija, oko 3 grama zasićenih masti. Količina natrijuma je veoma mala, a porcija sadrži oko 10% dnevne količine kalcijuma.
2419 -
Četiri namirnice bogate zdravim mastima
Telu je neophodna mast kako bi pravilno funkcionisalo, posebno kada je reč o apsorbovanju vitamina, dodatnoj energiji, nivou hormona itd. Ovo su četiri namirnice na samom vrhu liste kada je reč o sadržaju zdravih masti.
Maslinovo ulje – Jedna kašičica maslinovog ulja sadrži 10 grama zdravih mononezasićenih masti. Da biste redukovali unos zasićenih masti, koristite maslinovo ulje umesto maslaca za hleb i testenine.
Pistaći – 90 odsto masti predstavljaju zdrave masti. Pored toga, odličan su izvor vlakana i proteina.
Semenke bundeve – 75 odsto masti čine zdrave masti. Pored proteina i vlakana, sadrže veliku količinu magnezijuma.
Avokado – Jedino voće bogato zdravim mastima – u proseku oko 3 grama mononezasićenih i 0,5 grama polizasićenih.
1123 -
Nisu sve kalorije iste
Računica je poprilično jasna - ako želite da smršate, morate smanjiti svoj dnevni kalorijski unos. Međutim, gledanje samo na broj kalorija, ne i na njihov kvalitet vodi do nezdravih izbora. Što nas dovodi do pitanja - kada govorimo o mršavljenju, da li je zaista važno koju vrstu hrane biramo, ukoliko ne preteramo sa kalorijama?
Uporedite obrađenu hranu poput čipsa sa porcijom orašastog voća npr. Ako i jedno i drugo ima 160 kalorija, da li je zaista bitno šta ćemo od toga pojesti? Možda i nije. Pre nekoliko godina, profesor na univerzitetu u Kanzasu oslabio je skoro 15 kg na dijeti koja se sastojala od slatkiša. To je uspeo zato što je unosio 1800 umesto 2800 kalorija koje su njegovom telu bile potrebne.
Međutim, pre nego što odlučite da oprobate njegov metod, razmotrite to da kada jedemo, naše telo mora da razloži tu hranu. Varenje takođe sagoreva kalorije i čini oko 10% našeg metabolizma. Potrebno je manje energije da se svare ugljeni hidrati ili masti nego proteini. Ali, ubedljivo se najmanje kalorija potroši kada se vari procesirana hrana. Nedavna studija je pokazala da se čak 50% manje kalorija troši na varenje industrijske od prirodne hrane.
Procesirana hrana čini da brže ogladnite, a često i negativno utiče na dijetu (čak i kad je kalorijski unos korektan). Ovim vrstama hrane nedostaju svi važni nutrijenti, a obiluju šećerima, solima i mastima. Povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa.
Dakle, nije sve stvar kalorija, ima nečeg i u zdravlju.
2165 -
Šta je zdravije: belo ili crveno vino?
Osnovna razlika između belog i crvenog vina se najpre svodi na prisustvo tanina. Reč je o prirodnim sastojcima koji se nalaze u opni grožđa, a koji doprinose ukusu i crvenoj boji. Crveno vino je takođe bogatije antioksidantima koji štite arterije od oštećenja i sprečavaju razvoj bolesti srca. Broj kalorija po čaši vina varira, ali belo vino obično sadrži nešto manje kalorija u odnosu na crveno.
1336 -
Danas je Nacionalni dan krofni u SAD!
Nacionalni dan krofni proslavlja se danas širom Amerike. Obeležava se svakog prvog petka u junu mesecu. Slavi se u čast žena koje su služile krofne vojnicima u Prvom svetskom ratu. Najviše krofni godišnje pojede se u Kanadi, zatim Japanu pa u SAD. Prvu krofnu sa rupom napravio je Gregori Hanson davne 1847. godine.
1731
