Vreme praznika je doba kada se opustimo i uživamo u hrani i druženju sa prijateljima. Ovo je odličan kolač koji možete poslužiti u takvim prilikama.
Intresantna i ukusna pita sa dve vrste sira, pavlakom i susamom. Uživajte!
-
5 namirnica koje koristimo na pogrešan način
Jasno je svima – zdravije je jesti sveže voće i povrće, nego zamrznutu hranu. Ipak, kada je reč o određenim namirnicama koje svi konzumiramo, često ih koristimo na pogrešan način. Takav je slučaj i sa sledećih pet namirnica:
Povrće
Mnogi misle da je bareno povrće najzdravije povrće. Greška - ova pretpostavka je veoma pogrešna. Najbolji način za pripremu jeste kuvanje na vodenoj pari. Tako su istraživanja pokazala da brokoli koji je spremljen na pari, u odnosu na druge načine pripreme, zadržava najviše hranljivih materija koje su korisne za prevenciju kancera.
Sulforafan je snažna antikancerogena materija koja se nalazi u brokoliju, karfiolu, kelju i rukoli i za čije oslobađanje je nužan enzim mirozinaza. Ovaj enzim je jako osetljiv i biva uništen prilikom različitih načina termičke obrade. Ipak, para je blaga, utiče na sporiju pripremu biljke, pa enzim uspeva da opstane.
Jagode
Jagode, naročito krupnije, većina seče prilikom pranja. Ovaj postupak je pogrešan jer seckane jagode imaju i do 12 procenata manje vitamina C nego cele, kako je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno u Brazilu. Naime, u kontaktu sa vazduhom i svetlošću vitamin se gubi, zbog čega je preporljivije jeste cele jagode.
Vino
Ostavljate flašu vina da diše? Pogrešno! Jedno istraživanje je pokazalo da u flaši vina koja je otvorena desetak sati organske kiseline i polifenol počinju da se gube. Vino tako gubi neke svoje efekte koji su korisni za zdravlje. Recept je jasan: vino bi trebalo piti iz tek otvorenih flaša.
Paradajz
Najveći broj ljudi jede sirovi paradajz unitar salata ili drugih jela. Ipak, istraživanja su pokazala da se podgrevanjem u paradajzu povećava količina likopena, izuzetno snažnog antioksidansa. Zato je najbolji način za pripremu paradajza njegovo kuvanje u maslinovom ulju, jer se na taj način obezbeđuje i masnoća koja je potrebna organizmu da bi mogao da apsorbuje likopen.
Zamrznuti proizvodi
U želji da se hrane zdravo, mnogi ljudi izbegavaju kupovinu zamrznutih namirnica. Ipak, to je potpuno pogrešno, jer je (u čak dva od tri slučaja) zamrznuto voće i povrće bogatije vitaminom C i beta karotinom nego nemrznuto. Naravno, ovo ne znači da je zamrznuto voće bolje od svežeg. Ipak, voće i povrće koje se može kupiti u prodavnicama često nije potpuno sveže, te su mnoge korisne supstance u njemu već počele da se razgrađuju. Sa druge strane, zamrznuto voće i povrće se najčešće mrzne pre nego što je počelo da gubi hranljivu vrednost, zbog čega ga ne bi trebalo izbegavati po svaku cenu.Izvor:cosmopolitan.rs
7773 -
Kako ishranom sačuvati srce?
Današnji način života je brz sa dosta stresa i sve manje obraćamo pažnju na hranu koju konzumiramo. Od doručka do večere, uključujući i užinu vaša ishrana celog dana može biti zdrava za vaše srce. Evo i nekoliko predloga šta bi ste mogli da uvrstite u svakodnevnu ishranu.
Započnite svoj dan sa toplom činijom ovsene kaše koja je puna sa omega 3 masnim kiselinama i kalijumom. Ova superhrana će smanjiti nivo lošeg holesterola (LDL) i pomoćiće vašim arterijama da ostanu čiste. Ukoliko želite možete dodati bananu ili neko bobičasto voće (ribizle, kupine, maline, borovnice, jagode). Šaku seckanih oraha ili badema i pospite lanenim semenom koje je takođe bogato Omega 3 i Omega 6 kiselinama. Na taj način dobićete ultimativno zdrav doručak!
Što se tiče ručka i večere, dve porcije povrća dnevno smanjiće rizik od srčanih oboljenja za 25%, pogotovo spanać. Ispitivanja su pokazala da stanovnici Krita koji imaju predispozicije za srčana oboljenja retko umiru od srčanog udara jer se njihova ishrana zasniva na korišćenju maslinovog ulja. Zato zamenite puter za maslinovo ulje.
U salatama ili sendvičima dodajte komadiće avokada. Kod nas ga možete naći u većim marketima.
Nemojte zaboraviti mahunarke - sočivo, leblebije, pasulj… pune su Omega 3 kiselina, kalcijumom, rastvorljivim vlaknima.
Losos je super bogat sa Omega3 masnim kiselinama, može efikasno da umanji vaš krvni pritisak i da umanji mogućnost za začepljnje krvnih sudova. Sa dve porcije nedeljno ćete umanjiti mogućnost dobijanja srčanog udara za jednu trećinu. A ukoliko ne volite losos, zamenite ga sa drugom vrstom ribe koja je bogata omega 3 masnim kiselinama kao na primer skušom, tunom, haringom, sardinom.
Složićete se sa nama da sve ovo nije tako komplikovano za primenu, a produžiće vaš život i uz to povećati njegov kvalitet.
10694 -
4 razloga zbog kojih bi trebalo da pijete mleko i med
Med se koristi kao prirodan lek u borbi protiv brojnih bolesti isključivo zbog svojih antibakterijskih, antioksidantnih i antifungalnih svojstava. Ima umirujuće i anti-inflamatorno dejstvo zbog čega je odličan lek za respiratorne probleme. Mleko, u odnosu na sve druge napitke, ima prednost zbog vitamina A, B - kompleksa, D i minerala poput kalcijuma. Bogato je proteinima i mlečnim kiselinama. Mnogi kozmetički proizvodi pravljeni su na bazi meda i mleka kao glavnih sastojaka za negu kože. Navešćemo samo nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo redovnije da konzumirate mleko i med.
1. Pomažu varenju
Med ima probiotska svojstva. Stimuliše rast i razvoj "dobrih" bakterija u digestivnom traktu. S druge strane, ugljeni hidrati i oligosaharidi u medu takođe utiču na umnožavanje "dobrih" bakterija. Sve to utiče na probleme sa zatvorom, grčeve u stomaku, nadimanje i druge "štetne" bakterije. Ukoliko pijete mleko sa medom svakog jutra povećaćete otpornost svog tela, posebno zbog ugljenih hidrata koji stimulišu i jačaju metabolizam.
2. Med ima sposobnost da deluje kao transporter hranljivih sastojaka u svaki deo vašeg tela. Pomaže i apsorpciju kalcijuma šti efikasno sprečava bolesti poput osteoporoze i artritisa.
3. Ukoliko imate problema sa nesanicom, čaša toplog mleka i meda je idealan izbor. Med pomaže u kontroli nad insulinom, a mozak oslobađa više triptofana koji se zatim pretvara u serotonin - hormon koji vam, između ostalog, pomaže da zaspite.
4. Ukoliko imate problema sa suvim kašljem ili osećate simptome prehlade, pružite svom organizmu potporu uz pomoć ovog napitka.
4808 -
Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina
Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.
Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.
Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.
Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.
Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.
3366 -
Hrana i kultura: Novi Zeland
Zemlja u kojoj imate sve: od snežnih planinskih vrhova, preko smaragdnih pašnjaka, do brojnih jezera i plaža. Maori su sa pažnjom i strpljenjem godinama negovali i uzgajali sorte kukuruza, paprati, brojnih začina koji su vremenom ušli u svakodnevnu upotrebu uz obilje ribe, morskih plodova, različitih sorti ptica i drugih specijaliteta. Hleb, kolači, peciva su obavezni uz čajanke. Jagnje je omiljeno meso, a riba i plodovi mora uz sveže voće i povrće čine ishranu Novog Zelanda posebnom. Godišnje, po glavi stanovnika, pojede se do 100 kg maslaca i 65 kg sira. Doručak je uticaj britanske tradicije, a večera je najvažniji obrok. Tradicionalne bombone koje se služe i uz sladolede su njihov omiljeni dezert. Pavlova je najpoznatiji tradicionalni dezert, a čine ga puslice, šlag i voće. Ime je dobio po poznatoj ruskoj balerini.
4398
