U porodici južnog voća, limun (Citrus medica) se najviše koristi i najpopularniji je. Ima 57 procenata hranljivih sastojaka, čak 40 je u kori, dok semenke sadrže oko tri. Osim toga, ima osam procenata limunske i drugih organskih kiselina, oko tri odsto šećera i obilje vitamina, najviše C. Sadrži kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar.
Od njega se najčešće prave sokovi, uzima se limunska kiselina, kore je pogodna za proizvodnju kandiranog voća, esencije i pektina. Od semenki se pravi ulje, a ostatak prerađuje za životinjsku hranu. Najviše blagotvornih sastojaka ima sok, sveže isceđen iz zrelog ploda, bez ikakvog konzervansa. Rok trajanja mu je godinu dana i ukusan je dodatak jelima i pićima. Koristi se i u industrijskoj preradi za gotova jela i pića.
Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarenja otvorenih rana i čišćenja zagnojenih. Na Siciliji se koristio kao sredstvo za dezinfekciju pijaće vode, jer je ostrvo imalo problem sa snabdevanjem pitkom vodom. Njegovu antibakterijsku moć potvrdila je i savremena nauka.
Danas se i zvanično limun smatra namirnicom sa najviše antioksidansa. Zahvaljujući limunskoj kiselini, u organizmu neutrališe toksične materije, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava iskorišćavanje hranljivih sastojaka. Sa vitaminom C i visokim procentom selena, povećava odbrambenu moć organizma, usporava starenje, dok sa vitaminima B grupe "hrani" nervni sistem.
Delotvoran je i u lečenju angine, viška želudačne kiseline, lošeg varenja, bolesti žuči, groznice, oboljenja usne duplje, promrzlina, ujeda insekata, opekotina. Ali, i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavobolje, malaksalosti...
Zapravo, postoji bezbroj razloga da se limunu obezbedi počasno mesto na trpezi. Svojim ukusom i mirisom, svakom jelu od predjela do deserta, daje posebnu notu!
Čaša soka od limuna ujutru pre doručka je odličan način da se sačuva zdravlje i popravi raspoloženje, ako ustanete na "krivu nogu". Na prazan stomak deluje previše jako, ali to ćete da ublažite kada ga razblažite sa malo soka od pomorandže.
Idealan je začin za salate, a jela od mesa i ribe postaju lakša za varenje i ukusnija, čak i kada se peku na roštilju. Kada sokom od limuna istrljate tek isečeno voće, ono neće da promeni boju. Limun bi trebalo cediti neposredno pre korišćenja, jer je sok osetljiv na vazduh i svetlost, brzo gubi vitamine.
Kora limuna je takođe vrlo ukusna i lekovita, ne bi je trebalo odbaciti jer je prepuna flavonoida, koji daju elastičnost kapilarima i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu. Istrugana ili iseckana na kockice, može da se doda sufleu, džemu i pudingu, koji tako dobijaju poseban ukus.
Prilikom kupovine trebalo bi birati plodove svetložute boje, koji u ruci deluju teško u odnosu na svoju veličinu. Izbegavajte mekani limun, sa pegama i mrljama na kori. Voćke sa tanjom korom imaju više soka. Čuvajte ga na sobnoj temperaturi do dve nedelje, a u frižideru u plastičnoj kutiji do šest nedelja.
Izvor: novosti.rs
