Ukoliko želite da uložite malo truda kako biste spremili veoma zanimljiv slani rolat evo smernica kako da to uradite.
-
Šta sve prouzrokuje glavobolju kad popijemo previše vina?
Da se ne lažemo, svi smo bili u toj situaciji kada smo popili koju čašicu vina više nego što bi trebalo, pa nas sutradan umesto vedrog raspoloženja dočeka - glavobolja. Ako ste se pitali koji su to glavni uzroci koji dovode do ovog neprijatnog bola, odgovor je sledeći:
Tanini - to su prirodna jedinjenja koja se nalaze unutar ljuske grožđa i neretko stvaraju glavobolju, ali i osećaj suvih ustiju. Količinu tanine određuje količina ljuske i semenki grožđa koji završe u procesu fermentacije vina, a što je veći sadržaj tanina, suvlja su usta i veća je verovatnoća da ćete se probuditi sa glavoboljom.. Ako sumnjate u to da je upravo ovo jedinjenje krivac za glavobolju, napravite mali test: popijte veću količinu crnog čaja koji takođe obiluje taninom, pa ako vas blago zaboli glava, pronašli ste pravog uzročnika. Inače, proizvođači vina širom sveta namerno dodaju velike količine ove supstance u vino, jer se ponaša kao prirodni antioksidans koji štiti vino.
Šećeri - oni u kombinaciji sa alkoholom mogu stvoriti zaista jaku glavobolju. Naime, za preradu šećera je potrebna velika količina vode, pa ako telo nije dovoljno hidrirano, ono u jednom trenutku počinje da "izvlači" vodu iz svih delova, pa i glave, i što se najjače oseti tek sutradan. Ako ste ipak veliki ljubitelj vina, izbegavajte bela i slatka vina koja su puna šećera, poput rizlinga, ali i ona jeftinija, jer proizvođači često u svoje vino ubacuju nerealno velike količine šećera tokom fermentacije, kako bi povećali postotak alkohola u dobijenom proizvodu.
Histamini - to su jedinjenja koja se u organizmu oslobađaju kada dođe do alergijske reakcije i uzrokuju simptome poput kijavice, suvih očiju i glavobolje. Nedavna istraživanja pokazuju kako hrana i piće koji su skladišteni tokom dužeg vremena (poput suvog mesa ili crvenog vina) mogu osloboditi određenu količinu histamina i prouzrokovati ove simptome koji podsećaju na alergiju.
Na kraju, da ponovimo - Tanini, šećeri, histamini...da, oni prouzrokuju glavobolju, ali najveći krivac je prosto i jednostavno - previše vina.1159 -
Zašto jesti klice pasulja?
Pored toga što su bogate vitaminom C, klice pasulja sadrže i bioflavonoide koji umanjuju stres i povećavaju nivo melatonina.
Zahvaljujući prisustvu znatne količine vitamina B6 i B12, smanjuju mogućnost za razvoj makularne degeneracije.
Zbog prisustva gvoža, klice pasulja jačaju imuni sistem i štite telo od upala i infekcija.
Bogate vitaminom K, klice pasulja obezbeđuju i zaštitu od brojnih kardiovaskularnih bolesti.
Mangan koji se nalazi u klicama pasulja koristan je za izgradnju jakih kostiju. U kombinaciji sa kalcijumom, vitaminom D, magnezijumom, cinkom i bakrom, poboljšava koštanu masu i smanjuje rizik od osteoporoze.
2170 -
Prednosti lubenice za muškarce
Lubenica je odličan izvor kalijuma, vitamina C i A, a sadrži i visoku koncentraciju beta-karotena. Unutrašnjost lubenice većinom čini voda (oko 92 odsto), preostalih 8 odsto ima najveću koncentraciju likopena. Likopen čuva zdravlje kože i srca. Kora lubenice sadrži visok nivo fito-nutritijenta koji se zove citrulin. On opušta krvne sudove i povećava protok krvi. Nedavnim istraživanjem na Univerzitetu Ilinois u Čikagu utvrđeno je da lubenica povoljno utiče na zdravlje prostate.
1501 -
Da li se kečap pravi samo od paradajza?
Kečap – reč koja nas asocira samo na jednu biljku – paradajz. Međutim, da li je to zaista slučaj?
Pre samo pedesetak godina, ova reč koristila se da opiše mnoštvo priloga, neke od voća, neke od povrća, a neke čak i od školjki. Te namirnice su se mogle naći u izobilju, a uz dodatak šećera, sirćeta i začina dobijao se sos koji je obogaćivao ishranu tokom ledenih zimskih meseci.
Pre toga, u kuvaru iz XVIII veka koji je napisala Marta Vašington (supruga mnogo poznatijeg Džordža Vašingtona) nalazi se jedan od prvih američkih recepata za kečap. Glavni sastojci? Ukiseljene ostrige i pečurke.
Nakon Drugog svetskog rata sve je više ljudi prestajalo da koristi tradicionalne recepte, industrijska proizvodnja hrane je procvetala, a kečap od paradajza je postao jedini industrijski prilog te vrste.
Poslednjih godina međutim sve je više kečapa čija je baza voće, a najpopularnije su borovnica, trešnja i višnja.
3870 -
Kako je sendvič dobio ime?
Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?
Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.
Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).
Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.
Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.
1888
