Vitamin C - Podstiče vaša bela krvna zrnca da efikasnije rade i uništavaju mikrobe i bakterije. Jedna čaša soka od manga sadrži dve trećine preporučenog dnevnog unosa vitamina C.
Beta karoten - Jedna čaša soka od manga daje četvrtinu preporučenog dnevnog unosa. Vaše telo koristi beta-karoten za proizvodnju vitamina A koji održava oči zdravim.
Kalijum - Reguliše krvni pritisak i održava ravnotežu tečnosti u vašem telu. Jedna čaša daje oko 325 mg kalijuma.
Gvožđe - Ukoliko patite od nedostatka gvožđa, samo jednom čašom možete povećati unos za oko dva odsto.
Kokosov šećer, poznat i kao šećer od kokosove palme, prirodni je zaslađivač koji se dobija iz soka kokosovih palmi.
Poslednjih godina postaje sve popularniji kao zdravija alternativa tradicionalnom šećeru. Saznajte koje su njegove glavne prednosti i zašto bi trebalo zameniti beli i smeđi šećer ovom alternativom što pre, kao i kako ga upotrebiti u svakodnevnim receptima.
Za razliku od rafinisanog belog šećera, kokosov šećer je nerafinisan i zadržava mnoge hranljive materije koje se nalaze u soku kokosove palme. Bogat je mineralima kao što su gvožđe, cink i kalijum, kao i antioksidansi i vlakna. Za poređenje, beli šećer je u velikoj meri obrađen i lišen većine svoje nutritivne vrednosti.
Kokosov šećer takođe ima niži glikemijski indeks od belog šećera, što znači da uzrokuje sporiji porast nivoa šećera u krvi. Ovo može biti korisno za one sa dijabetesom ili za one koji žele da kontrolišu nivo šećera u krvi.
Što se tiče ukusa, kokosov šećer je po boji i ukusu sličan smeđem šećeru, ali za razliku od njega ima bogat ukus karamele koji daje odličan šmek u raznim jelima.
Može se koristiti kao zamena za beli šećer u 1:1 u većini recepata, što ga čini pogodnom zamenom za one koji žele da smanje unos šećera jer je efekat isti, ali sa manje štetnih posledica p ozdravlje.
Međutim, vredi napomenuti da je kokosov šećer i dalje izvor kalorija i da ga treba konzumirati umereno, baš kao i sve ostale.
Kokosov šećer ne sadrži ni aditive, ni izbeljivače ni bilo koje druge hemikalije, a poznat je kao najodrživiji u smislu uslova radnika u proizvodnji, ali i minimalne upotrebe pesticida i rezilijentnosti palmi.
Palme čiji je plod kokos su veoma otporno drveće koje ne zahteva mnogo hemikalija, ni zalivanje, posebnu obradu zemljišta, a jedno drvo u stanju je da daje plodove i do 100 godina.
Takođe, podstiču biodiverzitet i u njihovoj blizini može se gajiti mnogo drugih biljnih vrsta, kao što su banane, ananas i kakao.
Najveći proizvođač kokosovog šećera na svetu je Indonezija, koja je na trećem mestu po proizvodnji kakaa.
Kokosov šećer može se upotrebljavati u različitim štrudlama, kolačima i keksovima i kao zaslađivač za kafu i čaj.
Predstavljamo vam neke od najzanimljivijih recepata sa kokosovim šećerom.
Sastojci:
Uputstva:
Sastojci:
Uputstva:
U mnogim tradicionalnim kuhinjama, naroda koji uživaju u slatko-slanim kombinacijama, kokosov šećer se upotrebljava i za slana jela, a ne samo za slatkiše.
Evo na koje načine ga vi možete koristiti za slana jela:
Kokosov šećer je zdravija alternativa tradicionalnom šećeru, ali ga ipak treba konzumirati umereno. Njegov jedinstveni ukus i hranljive prednosti čine ga odličnim dodatkom u svakoj kuhinji!
Sočna voćka koja sadrži 20 vitamina i minerala treba da se nađe na vašoj trpezi povremeno, čak iako nije uobičajena ovde. Mango je počeo da se uzgaja u Indiji pre oko 5000 godina, a ovo tropsko voće se sad kultiviše u južnoj i centralnoj Americi, kao i na Karibima.
Jedna šolja ovog voća ima oko 100 kalorija, a ta količina voća zadovoljiće vam 100% dnevnih potreba za vitaminom C, kao i 35% dnevnog unosa vitamina A. Ova voćka sadrži i vlakna, a studije su pokazale da antioksidanti iz ovog voća utiču na sprečavanje pojave raka dojke i debelog creva.
Mango je sjajan dodatak salatama, uz drugo voće poput mandarina, grožđa, ananasa i jabuka. Impresivne količine vitamina C, B6 i A, beta karotena i antioksidanata pomažu u sprečavanju problema sa krvnim pritiskom, očima i kostima.
Ipak, treba biti umeren i sa ovim voćem, jer sadrži dosta fruktoze, što na duge staze može imati negativan uticaj na zdravlje.
Za razliku od drugog voća i povrća, paradajz sadrži sve hranljive materije čak i kada nije potpuno zreo. Zeleni paradajz bogat je antioksidansima, vitaminom E i C. Iako se antioksidansi pre svega pripisuju smanjenju rizika od srčanih oboljenja, takođe štite tkiva i ćelije kostiju. Vitamin K, pored toga što je od suštinske važnosti za pravilno zgrušavanje krvi, vezuje kalcijum zbog čega jača kosti. Šolja zelenog paradajza sadrži do 43,20 mg fosfora koji je važan za rast i zdravlje kostiju. Najčešće se koristi za spremanje zimnice ili umaka, a u upotrebi je i pri lečenju proširenih vena na nogama. Sadrži i veliku količinu flavanoida koji jačaju zidove krvnih sudova i čine ih otpornijim na pucanje.
Ako picu definišemo kao filovanu podlogu od testa, postoje dokazi da je persijska vojska koristila svoje štitove da peče testo još u V i VI veku. Vojnici bi potom na to testo stavljali sir i smokve i tako dobijali brz i ukusan obrok.
Arheolozi su takođe otkrili da je testo sa dodatkom sira i povrća činilo okosnicu ishrane stanovnika Pompeje. Iz tog perioda (I vek n.e.) datira i kuvar Marka Gaja Apikusa, u kojem je pronađen recept za picu koji je sadržao piletinu, beli luk, sir, papriku i ulje, na postolju od testa. Taj recept se od moderne pice razlikuje samo u jednom sastojku – paradajzu, koji se u to vreme mogao naći samo u Americi (stigao je na Stari kontinent tek u XV veku).
