Gljivične infekcije imaju tendenciju da se razviju najpre na koži ili na plućima. U većini slučajeva ne izazivaju ozbiljne posledice. Glavni simptomi su svrab, crveni osip, perutanje kože i krhki nokti. Niz različitih biljaka vam može pomoći u tretiranju navedenih posledica i zaustavljanju njihovog daljeg razvoja. Neke od njih su crni orah, beli luk, kava, majčina dušica, kurkuma, hajdučka trava... Osim što pomažu u lečenju gljivičnih infekcija, takođe jačaju imuni sistem, podstiču varenje i smanjuju upalu. Lečenje biljem ne garantuje potpuno izlečenje, zato je neophodno posavetovati se sa lekarom pre upotrebe bilja kako bi se uspostavila terapija koja bi vam najviše odgovarala.
Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!
Boza - recept je objavila Politika 9, maja 1938. a poslala ga je Emilija Danenbaum iz Beograda.
U pet litara vode koja vri ukuvati 1/4 kilograma kukuruznog brašna, neprestano mešajući duže vremena, jer voda sa brašnom mora duže da vri. Najbolje je uveče zamesiti hlebni kvasac sa kukuruznim brašnom, bozu skinuti sa vatre, ohladiti, pa u još mlaku dodati ovaj umešani kvasac i ostaviti na toplom mestu da stoji 24 časa. Posle toga vremena bozu procediti kroz gustu tkaninu i osladiti je po volji. Proceđena boza može i duže stajati. Sladiti samo onoliku količinu, koliko je potrebno za potrošnju.
Nakon ključanja, smanjite plamen kako biste stišali “mehuriće”.
Ne poklapajte lonac tokom kuvanja. Da biste sprečili prelivanje, postavite varjaču preko lonca.
Ne stavljajte testetinunu u lonac pre ključanja, kako testo ne bi bilo gnjecavo.
Dodajte kašičicu ulja u ključalu vodu.
Ne ispirajte pastu nakon kuvanja.
Nemojte čekati da se testenina ohladi, odmah prelijte pripremljenim prelivom.
1. Smanjite unos zasićenih masti: suncokretovo ulje zamenite maslinovim jer sadrži solidne količine zdravih mononezasićenih masti. Birajte nemasno ili niskomasno mleko i jogurt. Izbegavajte unos trans masti ili ih ograničite na najviše tri grama dnevno. Ne konzumirajte industrijski prerađene namirnice prepoznatljive i po dugačkom roku trajanja, umesto njih jedite proteinsku hranu.
2. Hrana bogata vlaknima smanjuje rizik od bolesti srca. Opredelite se za pasulj, žitarice, braon pirinač, koštunjavo voće i vaš digestivni trakt će vam biti zahvalan.
3. Unos ribe minimum dva puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih bolesti za 30 odsto, pokazuje američko istraživanje. Omega tri masti u ribi pomažu u regulisanju srčanog ritma.
