Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije.
Najveći proizvođači drena u Evropi su Italija i Francuska, a plodovi se koriste za džemove, kompote, sokove...
Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda.
Drvo drena koristilo se za izdradu alata, a mali crven plodovi drenjine za lek i ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.
Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže.
Svaki njegov deo je lekovit – plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.
Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želuca pa se drenjine mogu koristiti u lečenju proliva i problema sa varenjem.
