-
Zašto je zdravo jesti sočivo?
Sočivo je deo kulinarske tradicije brojnih kultura. Veruje se da potiče iz jugoistočne Azije. Sadrži veoma malo kalorija, a veliki broj vlakana, aminokiselina i antioksidanasa. Postoji više sorti ali sve poseduju značajnu količinu vitamina, minerala i ugljenih hidrata što, između ostalog, pomaže u održavanju neophodnog nivoa energije. Sočivo utiče i na smanjenje nivoa glukoze u krvi, a ne sadrži štetne masti. Pomaže u uklanjanju štetnih lipida i smanjuje nivo “lošeg” holesterola. Zbog visokog sadržaja proteina, sočivo je zaslužno I za stvaranje i jačanje mišicne mase. Esencijalni minerali u njemu igraju važnu ulogu u formiranju crvenih krvnih zrnaca, pa se preporučuje u redovnoj ishrani jer smanjuje simptome umora.
2119 -
Važnost vitamina C
Većina nas je čula priču o mornarima u srednjem veku, koji su dobijali skorbut, jer nisu jeli dovoljno voća. Voće je u to vreme bilo retkost na tako dugim putovanjima, a avitaminoza koja je proistekla iz nedostatka voća (odnosno nedostatka vitamina C) veoma je škodila mornarima. Oni su imali zdravstvene posledice poput krvarenja desni, rana koje nisu zarastale, ispadanje zuba, a u ekstremnim slučajevima dolazilo je i do smrtnog ishoda. Iz svega navedenog, evidentno je da je vitamin C apsolutno neizostavan kada govorimo o zdravlju.
I mada skorbut danas više nije česta pojava, blag nedostatak vitamina C nije retkost kod velikog broja ljudi, a dugoročni efekti veoma utiču na kvalitet života. Vitamin C je antioksidant, što znači da "čisti" slobodne radikale iz tela, a osim toga igra značajnu ulogu u sintetisanju masnih kiselina. Ukoliko vam nedostaje vitamina C, osećaćete se depresivno, umorno i nemotivisano.
Imajući u vidu kolika je važnost ovog vitamina, treba da se postarate da unosite dovoljne količine ove supstance. Dobar izvor je sok od pomorandže, ali treba piti sveže ceđen, jer vitamin C reaguje sa vazduhom i gubi svoja svojstva ako je izložen kiseoniku. Postoji još mnogo izvora ovog vitamina, poput jagoda, crvene paprike, ribizle, agruma, kivija, ili brokolija, a ako ih budete koristili, možete uživati u benefitima poput popravljenog raspoloženja, manje umora i koži koja blista.1631 -
Kako se rešiti fleka od hrane
Kada volite da kuvate, skoro je neizbežno da sa vremena na vreme nešto od hrane dospe na vašu odeću. Međutim, možete ograničiti štetu, uz nekoliko jednostavnih saveta.
Prvo, najvažnije je identifikovati vrstu fleke.
Postoje tri glavne kategorije: fleke od tanina
fleke od masti/ulja
fleke od krviAko je u pitanju taninska fleka, što se dešava u većini slučajeva, jer su u pitanju fleke od voća i povrća, vina, čokolade, kafe i čaja, držite se sledećih uputstava – za pamuk, lan i izdržljivu sintetiku, nanesite odstranjivač mrlja direktno na tkaninu i natopite je mlazom vrele vode. Ponavljajte postupak dok mrlja ne nestane, a onda odeću operite u mašini. Ako je u pitanju svila, vuna ili osetljiva sintetika, nanesite odstranjivač mrlja, potopite odevni predmet u vrelu vodu pomešanu sa deterdžentom i ostavite oko pola sata (nikako duže). Isperite i po potrebi operite u mašini.
Ako ste se umazali nečim masnim, postupak je isti kao u slučaju tanina.
Međutim, ako je mrlja od krvi, nikako nemojte koristiti toplu vodu, već hladnu. Postupak je isti kao u ostalim slučajevima, izuzev tog detalja.
4268 -
Energetske i hranljive vrednosti: orasi
Orah potiče iz južne Evrope i centralne Azije. Predstavlja simbol intelektualne snage zbog čega se, između ostalog, smatra i "hranom za mozak". Bogat je omega 3 masnim kiselinama, reguliše nivo holesterola, pomaže u borbi protiv nesanice, jača kosti. Imajući u vidu da je bogat vlaknima, povoljno utiče na sistem organa za varenje.
Energetska vrednost: 691 kcal
Ugljeni hidrati: 13,86 g
Proteini: 9,17 g
Masti: 71,9 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna:9,6 g
Niacin: 1,17 mg
Vitamin A: 56 IU
Vitamin C: 1,1 mg
Vitamin E: 24,44 mg
Natrijum:
Kalijum: 410 mg
Kalcijum: 70 mg
Gvožđe: 2,53 mg
Magnezijum: 121 mg
Cink: 4,53 mg
1485 -
Susam
Gotovo da ne postoji osoba kojoj nije prva asocijacija na domaće bakine kiflice upravo ovaj orijentalni začin. Prvi pisani spisi o susamu potiču još iz 1550. godine pre nove ere, i od tada važi za jedan od najrasprostranjenijih začina. Uglavnom se koristi kao dodatak raznim pekarskim proizvodima, kiflama, pogačama, hlebu, odlično se kombinuje sa kimom i semenkama lana. Od njega se može praviti i alva. Najviše se gaji u Indiji, Kini i Sudanu i izuzetno je bogat proteinima i vitaminima i masnim kiselinama, te je dobar za kosti. Takođe, izuzetno je dobar i za čišćenje creva, lečenje opekotina, akni... Posebno je zdravo ulje od susama koje se često koristi kao zamena za maslinovo ulje. Postoje dve vrste susama: beli (koji se uglavnom i koristi na našem podneblju) i crni.
6519
