-
Višestruka korist komorača
Brojne su medicinske i kulinarske primene komorača. Koristi se kao dodatak osveživačima, pastama za zube, desertima, a značajan je u borbi protiv respiratornih i digestivnih poremećaja. Preporučuje se u lečenju anemije zbog visokog sadržaja gvožđa. U Indiji se konzumira nakon obroka kako bi olakšao varenje i eliminisao loš zadah. Stimuliše sekreciju digestivnih i želudačnih sokova, pa se koristi i kao glavni sastojak mnogih predjela. Seme komorača, posebno u prahu, može delovati kao laksativ. Bogat je vlaknima, pa samim tim redukuje „loš“ holesterol koji je glavni uzrok srčanih problema. Jača imuni sistem zbog prisustva vitamina C, a koristi se i za ublažavanje menstrualnih bolova zbog svog umirujućeg dejstva.
1317 -
Uticaj japanskog spanaća na zdravlje
Japanski spanać izvorno potiče iz Sakure. Intezivnijeg je ukusa pa se neretko koristi za pravljenje brojnih tradicionalnih japanskih jela. Japanci veruju da ova vrsta spanaća može usporiti proces starenja. Fascinantan je zbog neverovatne količine vitamina K, A, C, B1, B2, B6 i E. Visok sadržaj luteina je od velike koristi za zdravlje očiju. Antioksidansi eliminišu slobodne radikale iz tela i jačaju imuni sistem. Zavidne količine folne kiseline su od značaja za pravilan rad srca.
1689 -
Food Matters
"Neka ti hrana bude, a lek tvoja hrana" je Hipokratova poruka, osnivača moderne medicine koja je na neki način pretočena u ovaj izvanredan dokumentarni film u produkciji i režiji Džejmsa Kolkuna i Karla Ledesme. Film "Hrana je važna" bavi se zdravstenim stanjem građana SAD-a. Svake godine milijarde se dolara troše na razna istraživanja čiji bi rezultat trebalo da budu novi lekovi koji će uspešno lečiti hronična oboljenja. Uprkos sve modernijim lekovima činjenica je da sve veći broj građana oboljeva od hroničnih bolesti. Odvažna filmska ekipa uputila se da istraži zašto je to tako. Kako se radnja odvija uviđa se da je Hipokratova poruka veoma istinita i da je većina hroničnih oboljena uzrokovana upravo lošom ishranom. Pogledajte ovaj dokumentari film i sami se uverite kako su pojedinci promenom režima ishrane uspeli da pobede razna hronična oboljenja.
Na zvaničnom YouTube kanalu produkcije možete pogledati dosta zanimljivog video materijala (Food Matters - Official You Tube Channel).
7529 -
Idealan jelovnik za pravilan rast i razvoj deteta
Zdrave navike u ishrani dece grade se od prvih dana uvođenja čvrste hrane. Kasnije, kad dete bude dovoljno zrelo, na vama je da mu objasnite zašto je bitno da se zdravo hrani. Ako su zdrave navike u ishrani blagovremeno stečene, vaše dete neće imati potrebu za prekomernim slatkišima, a zavoleće voće, povrće i druge namirnice koje doprinose njegovom pravilnom rastu i razvoju. Idealni obroci za decu su oni koji su pravilno izbalansirani, a idealan jelovnik onaj koji je sačinjen od hrane koja unapređuje i ojačava njihov imunitet.
Zabluda je da je zdrava ishrana skupa i da priprema zdravih i uravnoteženih obroka zahteva dosta vremena. I te kako je moguće pripremitibrzi ručak koji je zdrav. U nastavku teksta pročitajte savete za optimalnu ishranu vašeg deteta, zasnovane na principima dr Ane Gifing, vodećeg stručnjaka i nutricioniste kada je u pitanju pravilna ishrana. Zdrave navike u ishrani podrazumevaju, između ostalog, da vaše dete jede pravu hranu u pravo vreme.
Doručak kao celodnevni izvor energije
Dobar, kvalitetan doručak je veoma važan za početak dana vašeg mališana, s obzirom na to da se energetske rezerve tokom noći istroše, pa ih je ujutru potrebno „dopuniti“. Doručak je s razlogom jedini obrok koji se ne sme preskočiti i u kojem je dozvoljeno kombinovanje ugljenih hidrata, proteina i masti.
Štaviše, masnoće životinjskog porekla su ujutru poželjne, zbog sintetizovanja „dobrog“ holesterola, te predstavljajuzdrav doručak za decu. „Jak“ jutarnji obrok u vidu žitarica, hleba od celog zrna, kajmaka, jaja, šunke i sl. potreban je deci da bi im obezbedio dovoljno energije za čitav dan (npr. sendvič napravljen od integralnog hleba, putera i šunke).
Sa druge strane, med, voće, musli i slatkiši ne savetuju se u jutarnjem obroku deteta, jer sladak doručak u vidu tzv. prostih ili „brzih šećera“ može uzrokovati pojavu insulinske rezistencije (naglo izlučivanje insulina), i iscrpeti pankreas. Uostalom, posle ovakvog „instant energetskog“ doručka (npr. pahuljica koje su pune šećera sa mlekom) dete će vrlo brzo ponovo ogladneti. Zato se uvek ujutru opredelite za spore šećere ispraćene vlaknima, za masti i belančevine, vitamine i ugljene hidrate kao deo obaveznog prvog obroka vašeg deteta.
Prepodnevna užina kao dopuna doručku
Dva do tri sata nakon doručka neophodno je snabdeti organizam deteta novom količinom hrane. Prva užina može biti veoma slična doručku, pa izaberite namirnice visoke prehrambene vrednosti.Integralni hleb obogaćen semenkama npr. upotpuniće dnevnu potrebu za ugljenim hidratima.
Ukoliko je vaše dete školarac, ne dozvolite da mu prepodnevna užina budu grickalice, peciva i druga nezdava, visokokalorična i prerađena hrana. Nemojte da vas mnogobrojne prodavnice brze hrane i pekare otvorene pored škole dovedu u iskušenje. Trudite se da detetu kod kuće pripremite ukusnu, ali zdravu užinu koju će poneti sa sobom u vrtić ili školu, i spakujte je što lepše u atraktivnu i zanimljivu, šarenu posudu, tj. kutijicu namenjenu za tu svrhu. Birajte nutritivno i biološki vredne namirnice, te zdrave i ukusne kombinacije.
Idealan jelovnik podrazumeva ručak bez kombinacije proteina i ugljenih hidrata
Posle doručka, vreme ručka je idealan period za unošenje belančevina životinjskog ili biljnog porekla, ali nikako i za kombinaciju proteina i ugljenih hidrata, koji izazivaju niz digestvnih smetnji. Imajte ovo u vidu kada planirate meni za ručak vaše dece, ali i za sopstveni obrok.
Kada je u pitanjuishrana deteta mlađeg uzrasta, za zdrav ručak možete mu ponuditi obrok sačinjen od laganih proteina (riba, piletina, ćuretina...) i integralnog pirinča ikinoe. Takođe, idealan jelovnik može biti sačinjen i od ručka koji sadrži pirinač ili testeninu u kombinaciji sa varivom ili pečurkama.
Slatka popodnevna užina
Kako bi se sprečio neželjeni utrošak proteina, zbog niskog nivoa izlučivanja insulina u popodnevnim časovima, poželjno je da vaše dete za popodnevnu užinu pojede nešto slatko. Time će dobiti dodatnu energiju. To ne znači da namirnice u vidu bombona, čokoladica i drugih industrijskih slatkiša treba da zamene užinu. Naprotiv, ona ne sme sadržati veštačke zaslađivače. Zbog toga su vitamini iz plodova sezonskog voća idealna popodnevna užina vašeg mališana.
Međutim, i poslastice u vidu zdravog domaćeg kolača bez veštačkih zaslađivača (zdravi domaći keksići ilikuglofnpr.), kao i crna čokalada sa visokim sadržajem kakaa, mogu mu nadoknaditi energiju koja je utrošena preko dana i sprečiti neželjeni utrošak proteina. Idealno vreme za ovu laganu užinu je, prema dr Gifing, između 16 i18h. zimi, odnosno između 17 i 19 sati leti.
Lagana večera za miran san vašeg mališana
Večera vašeg deteta treba da se sastoji od proteina koji su lako svarljivi, neskrobnog povrća i različitih sezonskih salata, kako ne bi bila teška za dečji stomak. Ovo je idealno vreme za unos vlakana, koja će dete učiniti sitim tokom noći, a neće mu opteretiti stomačić.
Zbog toga je za svaki idealan jelovnik veoma značajno pravilno kombinovanje hrane. U večernjim satima treba izbegavati kombinacije proteina, ugljenih hidrata i masti. Izbegavajte kompleksne kombinacije poput krompira, hleba i paste sa mesom, kao i crveno meso sa pirinčem (npr. sarme ili punjena paprika). Ovako iskombinovan obrok ne dolazi u obzir kao opcija za večeru. Lagano belo meso ili riba (skuša, losos, tuna) i sezonska salata mogu biti idelan večernji obrok za neometan san vašeg mališana.
Trudite se da makar jedan obrok dnevno bude zajednički za čitavu porodicu! I na kraju, pustite svoje klince da koriste sopstvenu maštu! Zajеdno se igrajte oblicima i teksturama i napravite ne samo ukusan i zdrav – već i na oko lep obrok.
4114 -
Bundeva
Bundevu (lat. Cucurbita pepo) svi znamo kao tradicionalni simbol čuvene Noći veštica, a njene semenke su omiljena grickalica omladine širom sveta. No, narandžasti, mesnati deo ove biljke (koji je dobio boju zahvaljujući beta karotenu) nekako kao da je zapostavljen, a može se koristiti u ishrani na zaista mnoge načine, a ne samo kao dekoracija.
Ovo jesenje povrće spominje se još u Starom zavetu, koristili su ga još i Stari Egipćani, a u Evropu je došlo kada su ga Španci preneli iz Meksika.
Slatkasti, mesnati deo bundeve upravo zbog beta karotena pomaže u lečenju psorijaze, a ako imate kožu sklonu aknama možete ublažiti stanje tako što ćete plod bundeve iskoristiti za pravljenje jednostavne maske za lice. Ovo povrće je i odličan diuretik, smiruje nadražen želudac i creva, čuva bubrege i smanjuje upale žuči. Pored toga, bundeve sadrže i niz drugih korisnih vitamina kao što je vitamin C.
Posebno su zdrave semenke bundeve, jer sadrže ogromnu hranljivu vrednost i oblijuju belančevinama i ugljenim hidratima, kao i gvožđem, kalijumom i kalcijumom.
Što se tiče recepata, od bundeve možete praviti ukusan pire, možete je pohovati, sitno iseckati i kuvati u čorbi, a bundevu možete i uzduž narezati, izbaciti deo sa semenkama i puniti sirom ili drugim povrćem i tako ispeći u rerni. Odlično se slaže sa začinima kao što su peršun, majčina dušica i lovorov list, a ako odlučite da napravite slatku pitu od bundeva, obavezno dodajte i malo cimeta, sigurno nećete pogrešiti.
2132
