• Jagoda

    Jagoda

    Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

     857
  • Supa od kokoške - mnogo drugačije spravljena iz 1938.

    Supa od kokoške - mnogo drugačije spravljena iz 1938.

    Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!

    Drage bake, mame, supruge, devojke i ćerke, znam da ćete odmah kada vidite da se radi o receptu: "Supa od kokoške" prokomentarisati kako to sve domaćice i žene znaju, e pa žao mi je, ali ovakvu supu ni jedna od Vas nikada spremala nije, ako jeste, duboko se izvinjavam...  

    Supa od kokoške - recept je objavila Politika, 13. februara1938.

    SupaOdKokoskeClanak

    Uhranjenu, masniju kokošku očistiti od perja i droba, oprati, pa je celu metnuti u lonac, naliti hladnom vodom i polako kuvati, kao svaku supu. Gotovu supu ostaviti da se staloži, pa je zatim procediti i u nju zakuvati kobasice od pirinča i kokošijeg mesa, koje treba praviti na ovaj način: testo zamesiti kao za rezance za supu. Iseći od testa pravougaonu parčad 10 santimetara dugačku, a pet široku. Obariti sa malo supe pirinač i dodati u njega sitno iseckano kokošije meslo ili kad se ne pravi kokošija supa, onda može i teleće meso. Meso, pirinač, jedno celo jaje i so izmešati i od nadeva praviti male kobasice, stavljati ih na svako parče isečena testa i zamotati ih u testo. Svaku kobasicu premazati belancetom. Na štednjak (ukoliko koristite šporet Smederevac, onda je recept i energetski efikasan) staviti mast u šerpu, pa kada se ona dobro zagreje, spuštati kobasice od mesa i pirinča i pržiti ih na vreloj masti, dok ne postanu žute. Pred samo iznošenje na sto, staviti ih u čorbaluk i preliti proceđenom supom, pa odmah služiti.

    Centar za energetsku efikasnost - CEFIX

     12170
  • Hrana i kultura: Norveška

    Hrana i kultura: Norveška

    Usklađenost je ključ kulture i načina života u Norveškoj. Kada je ostatak civilizacije bio još u povoju, vikinški brodovi su uveliko krenuli daleko od obala kako bi istraživali, trgovali i pljačkali. Čak i danas, sa nešto više od tri odsto obradivog zemljišta, Norveška ima efikasan sistem na kome počiva poljoprivreda. Najveća prednost u odnosu na ostale zemlje - količina čiste izvorske vode. Uživanje uz sve obroke je neizbežno uz čašu hladnog kiselog mleka. Mnoge vrste sireva (mada uglavnom ovčijeg i kozjeg) imaju savršenu penastu strukturu. Kisela pavlaka je neizostavna uz voće, povrće, čorbe, supe, palačinke i peciva. Norvežani uživaju u mesu, ali ribu vole iznad svega. Od lososa, pastrmki, skuša, haringa, jegulja do raža, bakalara, škampi... Poznati su i po velikom izboru hleba i peciva. Maslac se koristi kao sastojak u gotovo svakom jelu.

     1534
  • Prednosti i mane keramičkih noževa

    Prednosti i mane keramičkih noževa

    Noževi od keramike su veoma lagani, što ih čini jednostavnim za rukovanje. Oštrice su izuzetno tanke, što omogućava precizno seckanje na sitne delove. Ovi noževi ostaće oštri duži vremenski period u odnosu na druge materijale. Na primer, oštrice keramičkog noža trajaće i do deset puta duže u odnosu na čelično sečivo. Takođe, sečivo je neporozno tako da sprečava rast bakterija.

    Keramički noževi su krhki zbog čega se vrlo lako mogu oštetiti. Nisu korisni za sečenje mesa sa kostima niti za rezanje zamrznute hrane. Lako se mogu oštetiti tokom pranja u mašini za pranje posuđa.

     410
  • Metode detoksikacije organizma

    Metode detoksikacije organizma

    - Redovno pijte vodu.

    - Izbalansirana ishrana bogata voćem i povrćem.

    - Jedite što više namirnica koje sadrže antioksidanse: cvekla, brokoli, blitva, kelj, breskve, peršun, šargarepa, kajsije, dinje...

    - Redovno konzumirajte žitarice.

    - Ishrani dodajte mahunarke zbog rastvorljivih vlakana.

    - Povećajte unos proteina putem soje, jaja i orašastih plodova.

    - Ne zaboravite na probiotike koji promovišu zdravlje creva i celokupnog probavnog sistema.

     800
Nema boljeg mirisa od mirisa pečene paprike. Preko leta iskoristite svežu papriku, a zimi iz zamrzivača. Salata se brzo i lako priprema, zdrava je i ukusna.
34732
Moj klinac obožava lazanje i stalmo me moli da mu spremim, ali nažalost to ne radim tako često. Ovog puta sam odlučila da to ne bude moja klasična varijanta “stavi…
Ovo je recept za bonžitu. Ako želite možete dodati i suvog voća po želji kao na primer brusnicu ili suvog grožđa.
15016
Juliška nam je obećala recept za svoju voćnu tortu čiju je sliku postavila na našoj Facebook strani i ispunila svoje obećanje :)
15553
Pita sa bundevom je veoma ukusna. Pored predivnog ukusa ispuniće vaš dom predivnim mirisom. Uživajte!
11402
Kapreze (Caprese) salata je izuzetno jednostavna i laka za pripremu. Specifična je po tome što se priprema sa mocarela sirom koji se pravi od bivoljeg mleka i potiče iz italijanske…
14596
Strana 1194 od 1242