• Pitagora - otac vegetarijanizma?

    Pitagora - otac vegetarijanizma?

    Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".

    Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.

    Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.

    Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.

    Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.

    A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.

     571
  • Da li dijeta može prouzrokovati insomniju?

    Da li dijeta može prouzrokovati insomniju?

    Određena hrana može doprineti nesanici. Gazirana pića, čaj, kafa i drugi napici koji sadrže kofein mogu doprineti insomniji ukoliko se konzumiraju neposredno pre spavanja. Ukoliko ste na dijeti i nakon obroka konzumirate šolju čaja ili kafe kako biste stimulisali rad organa za varenje, velika je verovatnoća da ćete imati problema sa spavanjem. Ukoliko učestalo pijete vodu kako biste izazvali osećaj sitosti i tako izgubili na težini, ne zaboravite da previše tečnosti u organizmu može dovesti do učestalog buđenja tokom sna. Nikada ne odlazite na spavanje gladni, na taj način sami izazivate ne samo nesanicu, već i poremećaje u radu organa za varenje. Ako pažljivo brojite kalorije, planirajte obroke tako da ne odlazite na spavanje gladni.

     367
  • The Big Festival - Jamie Oliver

    The Big Festival - Jamie Oliver

    Ako ste ljubitelji dobre hrane i dobre muzike Džejmi Oliver vam predstavlja "The Big Feastival" jedinstveni dvodnevni festival muzike, hrane i zabave za celu porodicu, na farmi u Okfordshire-u 1. i 2. septembra 2012.

     5771
  • Sve što vam treba je prstohvat šafrana

    Sve što vam treba je prstohvat šafrana

    Šafran je zbog svoje cene i intenzivnog ukusa jedan od onih začina koji se ne mere kašikama, već prstohvatima.

    Međutim, "prstohvat" nečega nije baš precizna mera, pa se kao referenca koristi broj niti - 20 je mali prstohvat, srednji je oko 35, dok je veliki oko 50.

    Pošto je šafran toliko moćan da može potpuno da poremeti ravnotežu jela i nadjača ostale ukuse, najbolje je ne preterivati u količini koja se dodaje jelu. Radi boljeg ukusa, može se propržiti dok ne počne da oslobađa prepoznatljivu aromu (to je obično posle jednog minuta na srednjoj vatri).

    Kada se niti isprže, usitnite ih u avanu, ili ih možete mrviti prstima direktno u jelo.

     2088
  • Preteški i neuhranjeni

    Preteški i neuhranjeni

    Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.

    Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.

    Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.

    Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
    Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.

    Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.

     812
Ako želite da malo promenite nešto u svakodnevnoj pripremi hrane, ili da iznenadite prijatno vaše goste sa nekim novim specijalitetom, isprobajte recept za hrskave prepelice.
20108
Krem supa od karfiola je veoma ukusna i hranljiva, u letnjim danima vam može zameniti ceo obrok.
15864
Uvek se pitamo šta uraditi sa gomilom kuvanih jaja koji nam ostanu posle Uskrsa??? Dobro,Uskrs je odavno prošao,ali u ovom receptu ću Vam objasniti kako da iznenadite Vaše goste sa…
11963
Kada sam prvi put čula za gulaš sa pivom prvo mi je prošlo kroz glavu da je to nešto penasto i gorko...nikako ukusno, ali kada sam ga probala momentalno sam…
23673
Francuskog krompira se uvek setimo nakon Uskrsa kada nam ostane velika količina kuvanih jaja i ne znamo šta ćemo sa njima. Ali to ne mora biti uvek tako, ovo jelo…
21367
Ukoliko želite da vam se meso prosto topi u ustima marinirajte ga pre pripreme.
25895
Strana 1199 od 1217