-
Koliko kalorija nam je dnevno potrebno?
Broj kalorija koje su organizmu neophodne varira od čoveka do čoveka. Mada je prosek koji većina ljudi računa kao potreban oko 2000 kalorija, taj broj može biti veći ili manji.
Faktori koje treba uzeti u obzir kada računamo koliko nam je kalorija dnevno potrebno jesu visina, težina, pol, starost, kao i fizička aktivnost.
Postoje tri "potrošača" kalorija koje treba uzeti u obzir kada želimo da izračunamo dnevnu potrošnju kalorija: bazalni metabolizam
fizička aktivnost
energija koja je potrebna da bi telo sagorelo hranu koju unosimo.Bazalni metabolizam je količina energije potrebna za neometano funkcionisanje organa i čini između 60 i 70% dnevne potrošnje kalorija. Muškarcima je obično potrebno više energije.
Drugi činilac je fizička aktivnost, u koju se ubraja sve od nameštanja kreveta do idenja u teretanu. Takođe, treba imati na umu da ne troše svi kalorije istim tempom i da potrošnja kalorija takođe zavisi i od aktivnosti i težine osobe.
I najzad, energija koja je potrebna kako bi telo svarilo ono što smo pojeli jeste najmanji potrošač u organizmu, i na ovu aktivnost ide oko 10% energije dnevno.
Dakle, 2000 kalorija nije univerzalna brojka koja važi za sve, ali služi kao dobar orijentir da znate koliko energije je potrebno prosečnom čoveku.1607 -
Filip Ćirić
Ljubav prema kuvanju stekao je u detinjstvu. Deda mu je bio lovac i ribolovac, a baka vrhunska kuvarica. Uvek se u njihovoj kući kuvalo s ljubavlju. U 14 godini počeo je da radi u jednom veoma poznatom pirotskom restoranu, pomagao je u kuhinji, mesari i na roštilju.
Prva jela koje je spremio, kao većina dece, bila su jaja na hiljadu načina, a zatim, tradicionalna jela.
Posebno izdvaja iskustvo koje je stakao radeći sa svoji bratom sa kojim je imao restoran. Njegov brat je radio u Londonu u vrhunskim restoranima i sa svetski poznatim šefovima, što je Filipu pomoglo da uvidi nove trendove u kuvanju.
Uvek ga je interesovalo alternativno kuvanje i iz tih namera ulazi u projekat prve škole kuvanja na Balkanu, gde obučava više hiljada ljudi na svojim radionicama.
Njegov najuspešniji projekat na koji je posebno ponosan je restoran "Homa", gde zajedno sa svojim partnerima stavlja Homu među najbolje restorane u Srbiji, a 2013. godine je proglašen i za najbolji restoran na sajtu Trip advajzor (www.tripadvisor.com) i nalazi se i u najprestižnijim svetskim vodičima za turizam i ugostiteljstvo.
Trenutno imamo priliku da ga gledamo kao sudiju u emisiji "Moja kuhinja moja pravila" na TV B92.
Izvor: B92.net
20416 -
Koliko mesa bi trebalo da jedemo?
Mesne prerađevine kao što su šunka, salama, kobasice su prema brojnim istraživanjima potencijalno kancerogene. Međunarodna agencija za istraživanje raka pokazala je da svakih 50 grama obrađenog mesa svakodnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Samo 650 grama sirovog mesa je dovoljno za 3 ili 4 obroka nedeljno. Bez obzira na obilje proteina, gvožđa, cinka i vitamina, nutricionisti i zdravstveni radnicu ističu potencijalnu štetnost. Naravno, to ne znači da bi trebalo u potpunosti da izbacimo meso iz svakodnevne ishrane. Ponekad je nedovoljno kuvano ili pečeno meso jedan od rizika koji izazivaju probleme digestivnog trakta.
1298 -
Namirnice koje smanjuju nadutost
Prirodna svojstva nekih vrsta hrane mogu pomoći u redukovanju vode koja se zadržava u organizmu, povećavaju broj dobrih bakterija u stomaku i ubrzavaju funkciju creva, što sve doprinosi smanjenju nadutosti.
Jogurt - proces fermentacije mleka koji kao rezultat daje jogurt podrazumeva dobre bakterije koje se lako vare i tako sprečavaju nadutost.
Povrće - hrskavo povrće poput krastavaca ili celera ima visok postotak vode i ponaša se kao prirodni diuretik, što nije dobro samo za hidrataciju, već i za izbacivanje viška vode iz organizma.
Fermentisana hrana - kiseli kupus, turšija ili kefir postaju sve popularniji i to sa dobrim razlogom. Prirodni proces fermentacije, kao i kod jogurta, podiže nivo bakterija u stomaku.
Tropsko voće - određene voćke poput papaje, lubenice i banana imaju ulogu u sprečavanju nadutosti. Banane sadrže kalijum koji održava ravnotežu elektrolita u organizmu. Papaja sadrži enzime koji pomažu u varenju proteina. Lubenice imaju više od 90% vode, tako da se ponaša kao krastavac.
Špargla i artičoke - ove dve vrste povrća sadrže vlakna poznata kao prebiotici, koji su hrana za dobre bakterije. Ova vlakna omogućavaju bakterijama da se kolonizuju i smanje digestivne smetnje.
2241 -
Namirnice koje snižavaju krvni pritisak
Ukoliko želite da snizite krvni pritisak, so vam može odmoći u tome, pa umesto nje koristite neko drugo bilje.
Banane su bogate kalijumom, pa u velikoj meri regulišu krvni pritisak.
Sladak krompir je pun kalijuma i stimulans je za bubrege da se oslobode viška natrijuma iz tela.
Pijte mnogo soka od pomorandže, ili ih češće konzumirajte sveže. Bogate su vitaminom C kao i grejpfrut,paprike, paradajz, kivi, brokoli...
Crna čokolada u velikoj meri snižava krvni pritisak i utiče na bolju cirkulaciju. Preporučuje se jedna kockica dnevno.
Limun takođe sadrži protivtežu natrijumu zbog čega je odličan za snižavanje krvnog pritiska.
1541
