-
Keleraba
Keleraba (lat. Brassica oleracea) je poreklom iz severnih krajeva Evrope, tačnije smatra se da je prvi put kultivisana na obalama Severnog mora. Zato nije ni čudo što se ubedljivo najviše gaji i uzgaja u Nemačkoj. Ovo povrće je ustvari pripitomljena vrsta kupusa, pa čak i njen naziv u prevodu znači "kupus-repa".
Najčešće je zelenkaste ili bledo ljubičaste boje koju joj daje sastojak antocijan i u ishrani se najčešće koristi u sirovom obliku kao salata, ali se baš kao i na primer krompir, može kuvati, dinstati ili peći. Pre svake pripreme potrebno ju je oguliti, a list i stabljika se takođe mogu skuvati u slanoj vodi i dodati bilo kojoj čorbi ili varivu. Kelerabu je najbolje kombinovati sa maslinovim uljem ili mlečnim proizvodima kao što su jogurt ili pavlaka, dok neki preferiraju limunov sok.
Keleraba je ne samo ukusna, već i izuzetno zdrava jer reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, daje energiju i leči anemiju, ali i jača kosti i generalno štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. I njeno lišće je takođe zdravo jer je tu skoncentrisana najveća količina beta karotena i vitamina A i K.
Bitno je napomenuti to da je kelerabu poželjno držati na što hladnijoj temperaturi, kao i to da ju je najbolje što manje termički obrađivati kako ne bi izgubila sav vitamin C.
2297 -
Hrana koju bi trebalo izbegavati ukoliko imate problema sa migrenama
- Izbegavajte mesne proizvode poput salama i kobasica.
- Feta sir, parmezan i mocarela mogu dodatno podstaći migrene.
- Pivo, crveno vino, šampanjac, pelinkovac, rum su posebno loši ukoliko imate problema sa migrenama.
- Natrijum glutamat koristi se kao pojačivač ukusa u mesu i mesnim prerađevinama, a može podstaći glavobolju. Nalazi se i u zamrznutoj hrani, ali i viršlama, slanini i dimljenom mesu.
2144 -
Korijander (cilantro)
Korijander je poreklom iz Azije. Mleveno seme se koristi za karije i pikantne torte. Zbog svojih aromatičnih i posebnih po ukusu listova, veoma je popularan u južnoameričkim i meksičkim krajevima. Lišće je gorkog ukusa ali sa snažnom aromom mošusa i limuna. Možete ga koristiti i za garniranje ili kao dodatak salatama. Budi apetit, poboljšava probavu i ublažava grčeve.
4252 -
Aditivi u hrani koje bi trebalo da izbegavate
Opšte je poznato da su aditivi koji se koriste u industrijski obrađenoj hrani štetni po organizam, nemaju nikakve nutritivne vrednosti a opet, uzrokuju gojaznost i dijabetes. No, neki od aditiva mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih bolesti kao što su rak, astma, depresija, demencija, itd... prema procenama Svetske zdravstvene organizacije čak 90% hrane koja se konzumira u svetu sadrži u sebi neku od ovih opasnih supstanci! Ovo su samo neki od aditiva koji se najčešće koriste za pravljenje namirnica koje se mogu naći i u našim prodavnicama, pa sledeći put kad krenete u kupovinu, obratite pažnju da li se nešto od ovoga nalazi utisnuto na pakovanju hrane koju ste kupili:
1. Veštački zaslađivači
Veštački zaslađivač aspartam (E951) se najčešće nalazi u takozvanim "dijetalnim" procesuiranim namirnicama. Veruje se da je jako kancerogen i često izaziva razne alergijske reakcije. Takođe, po studijama mnogih naučnika širom sveta, negativno utiče na inteligenciju, memoriju, može prouzrokovati dijabetes, multipla sklerozu, Parkinsonovu i Alcjahmerovu bolest, kao i depresiju, glavobolju, vrtoglavicu i migrenu. Acesulfam - K je još jedan veštački zaslađivač koji treba izbegavati, a povezuju ga sa raznim bolestima bubrega.
Ovi veštački zaslađivači se uglavnom nalaze u dijetalnim napicima, koka - koli, raznim bombonama, pudinzima, ledenom čaju....
2. Fruktozni (kukuruzni) sirup
To je takođe vrsta veštačkog zaslađivača. Trenutno drži status glavnog uzroka prekomerne gojaznosti u SAD, ali se i kod nas može naći u raznoj industrijski prerađenoj hrani. Fruktozni sirup dokazano povećava nivo lošeg holesterola u krvi (LDL), a uglavnom se stavlja u razne vrste hleba, u voćne jogurte, dresinge za salate i konzervirano povrće.
3. Monosodium Glutamat (MSG/E621)
MSG je aminokiselina koja se koristi kao pojačivač ukusa u raznim gotovim supama, kineskoj gotovoj hrani, čipsu i drugim grickalicama, kao i u dresinzima za salatu. Studije pokazuju da glavna supstanca MSG - a, excitotoxin može uzrokovati depresiju, probleme sa očima, gojaznost i glavobolju.
4. Trans masne kiseline
Ove masnoće su jedna od najnezdravijih stvari koje možete uneti u svoj organizam. Služe za produženje trajanja hrane, najčešće se nalazi u margarinu, čipsevima i krekerima, ali i u gotovo svoj brzoj hrani. Trans masne kiseline povećavaju šansu za dobijanjem srčanog udara i šloga, a polako ali sigurno povećavaju i "loš" LDL holesterol, dok smanjuju "dobar" HDL holesterol. Zanimljivo je to što je u Danskoj zakonom zabranjena proizvodnja i uvoz hrane koja sadrži više od 2% trans masti.
5. Sodium sulfit
Koristi se u proizvodnji vina ali se tu i tamo može naći i u industrijski sušenom voću. Po nekim istraživanjima, jedna od 100 osoba je alergična na sulfite. Oni se često povezuju sa raznim respiratornim bolestima kao što je otežano disanje ili astma.
6. Sodium nitrat
Služi za bojenje i pojačavanje ukusa raznih mesnih prerađevina, pre svega gotove slanine, hot - doga, dimljene ribe, šunke...ovaj sastojak je dokazano jako kancerogen i jednom kad uđe u organizam, preko krvotoka napada želudac i pankreas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta pokušala da zabrani upotrebu sodium nitrata, ali lobi svetskih kompanija koje ga koriste je uvek nadjačao težnju SZO pod izgovorom da "nemaju alternativu". Šta čini sodium nitrat mesu? Prosto i jednostavno, odstajalom mesu daje jarku ružičastu nijansu, svež izgled i zanosan miris.
7. Potasium Bromat
Opasan aditiv koji se dodaje belom brašnu pri proizvodnji hleba i raznog drugog peciva. Zna se da ovaj sastojak izaziva rak kod raznih životinja, pa ipak, trpaju ga u ljudsku hranu.
8. Razne boje za hranu
Studije pokazuju da veštačko bojenje hrane koje se najčešće koristi pri proizvodnji sokova, voćnih koktela, slatkiša, bombona i sladoleda može prouzrokovati rak, ometen razvoj memorije kod dece, bolesti bubrega... Boje za hranu koje se uglavnom koriste a koje treba najviše da izbegavate su E133 (plava), E124 (crvena) i E110 (žuta).7137 -
Kako omekšati braon šećer?
Stvrdnjavanje braon šećera rezultat je izloženosti vazduhu. Postoje dva načina da se izbegne stvrdnjavanje. U posudu u kojoj odlažete braon šećer stavite kašiku pirinča koji će veoma brzo apsorbovati vlagu i održati šećer mekim. Ukoliko je smeđi šećer već stvrdnut, jednostavno ga pokrijte vlažnom krpom, odložite u mikrotalasnu pećnicu i za samo 20 sekundi će omekšati.
1968
