-
Pinja Kolada i četiri barmena koji tvrde da su njeni tvorci
Pinja Kolada je danas definitivno jedno od najpopularnijih pića i ono što znamo o ovom ukusnom koktelu od kokosa, ananasa i ruma jeste to da je nastao u Portoriku i da predstavlja nacionalno piće ove zemlje. No, identitet barmena koji je prvi "izmiksovao" ovu dobitnu kombinaciju je i dalje predmet mnogih rasprava. Ovo su četiri priče o barmenima koji su tvrdili (ili i dalje tvrde) da su tvorci ovog egzotičnog koktela:
- Prva priča kaže kako je menadžment Caribe Hiltona, luksuznog hotela koji je lociran u glavnom gradu San Huanu, 1954. godine naredio svom barmenu Ramonu Marreru da napravi autentično piće koje će sadržati sve sastojke tipične za to ostrvo. Ramon je navodno čak tri meseca eksperimentisao sa stotinama kombinacija dok nije naišao na onu savršenu.
- Druga teorija je takođe vezana za ovaj hotel. Naime, jedan drugi barmen Caribe Hiltona, Ricardo Gracia, u jednom intervjuu za Living Magazine iz 2005. godine izjavljuje kako je upravo on "otac" ovog koktela. On u tom intervjuu tvrdi kako se ranije pravilo neko popularno piće od kokosovog mleka. Pošto je jednom prilikom došlo do nestašice ovog mleka, Ricardo takođe 1954. odlučuje da sve druge sastojke prosto stavi u sok od ananasa (kojeg je tada bilo u izobilju) - i da je tako nastala današnja pinja kolada.
- Krajem pedesetih godina prošlog veka je samo dve milje zapadno od Hiltona bio otvoren novi restoran Barrachina koji je izuzetno brzo stekao popularnost. Vlasnik i glavni kuvar ovog restorana, Pepe Barrachina, tih godina odlazi na kratak put u Argentinu gde upoznaje čuvenog majstora koktela Ramona Portasa Mingota. Tu počinje priča o trećoj teoriji nastanka ovog pića. Oduševljen njegovim veštinama, Pepe zapošljava Ramona u svom portorikanskom restoranu i od onda tvrdi kako je upravo ovaj Argentinac tvorac pinja kolade.
- Po četvrtoj, a ujedno i poslednjoj teoriji, pinja kolada je još u 19. veku izmislio pirat Ricardo Cofresi, koji je pomoću ovog pića dizao moral svojim saputnicima na brodu. Ova teorija ipak ima najmanje pristalica, jer je za pravu pinja koladu kakvu danas poznajemo potreban specijalan krem od kokosa kojeg je tada bilo skoro nemoguće napraviti.
2192 -
Najskuplji vadičep na svetu
Najskuplji vadičep na svetu napravljen je, verovali ili ne, od delova Londonskog mosta. Kada je originalni Londonski most srušen 1832. godine, njegovi delovi pretvoreni su u memorabilije, uključujući i ovaj vadičep za koga je bilo očekivano da će biti prodat za 600 funti. Ipak, vadičep je prodat za oko 60.000 dolara.
704 -
Kako regulisati zatvor?
U većini slučajeva, zatvor je izazvan nedostatkom vlakana ili usled ignorisanja prirodne potrebe koja se odnosi na odlazak u toalet. Neke od mogućnosti koje se nameću su i dehidracija, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost ili neuhranjenost, depresija ili anksioznost. Unos zdravih masti je najbolje rešenje, zato počnite sa redovnijim unosom oraha, maslinovog ulja ili avokada. Đumbir i nana su se pokazali kao odlični saveznici u borbi protiv zatvora jer opuštaju mišiće digestivnog trakta. Šljive i smokve konzumirajte kako biste povećali unos vlakana i izazvali crevne kontrakcije.
1617 -
Ulje muskatne žalfije
Zdravstvene prednosti esencijalnog ulja muskatna žalfije u vezi su sa njegovim antiseptičkim, sedativnim, antikonvulzivnim i drugim svojstvima. Decenijama je ulje muskatne žalfije korišćeno kao antidepresiv. Osim toga, sprečava rast i širenje bakterija i štiti od infekcija. Snižava krvni pritisak opuštajući vene i arterije, pa tako smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, od ateroskleroze i utiče na poboljšane metaboličke performanse. Reguliše i sekreciju digestivnih sokova i stimuliše efikasnu apsorpciju hranljivih materija i utiče na poboljšan rad creva.
1347 -
Opasnost koja vreba iz police sa začinima
Začini su neizostavni u kuhinji, a osim što čine da hrana ima bolji ukus, oni imaju i dodatne zdravstvene dobrobiti. Međutim, neki od uvoznih začina mogu negativno da utiču na zdravlje, a videćemo i kako.
U studiji sprovedenoj na uzorku od preko 20 000 pošiljki začina, nađeno je da je skoro 7% bilo zaraženo salmonelom. Salmonela izaziva preko milion trovanja u Americi svake godine, a nekoliko stotina ljudi umre svake godine kao posledica trovanja salmonelom. Najosetljiviji su stariji i deca. U ovoj studiji utvrđeno je da su najčešće zaraženi origano i bosiljak, kao i susam, kari i kim. Zemlje iz kojih potiče najveći broj zaraženih pošiljki, prema ovom istraživanju, su Meksiko i Indija.
Ako mislite da je rešenje u kupovanju neuvezenih začina, to nije slučaj. Veliki broj začina raste samo na nekoliko mesta u svetu, tako da se mora uvoziti. Najbolje rešenje je da začine dodajete u kuvana jela, jer se veliki deo patogena ubija visokom temperaturom.
2948
