Patlidžan ilite plavi paradajz (lat.Solanum melongena) je povrće gorkastog ukusa i sunđeraste teksture koje po obliku može biti jajoliko, loptasto ili kruškoliko. Krasi ga sjajna, ljubičasta pokožica a gorčina ploda zavisi od količine semenki koju sadrži u sebi.
Patlidžan se prvo uzgajao na Dalekom Istoku, dok su ga u Evropu, tačnije Španiju, prvi put preneli arapski trgovci tokom tokom 13. i 14. veka. Danas se najviše specijaliteta u kojima je glavni sastojak ovo povrće spremi u Grčkoj i Turskoj.
Patlidžan je posebno zdravo konzumirati jer sadrži vrlo malo masoća i kalorija, a opet je bogat kalijumom (te normalizuje krvni pritisak) i sadrži važne fitonutrijente koji štite organizam od slobodnih radikala, samim tim i od raka i smanjuju holesterol. Takođe, bitno je napomenuti da ovo povrće spada u grupu biljaka koje sadrže visok nivo dijetetskih vlakana koja pokreću creva, a opet daju osećaj sitosti.
Od patlidžana možete spremiti zaista širok spektar ukusnih specijaliteta. Možete ga pržiti, peći u rerni ili na roštilju, kuvati, dinstati. Pre svake pripreme, potrebno ga je baš kao i artičoku ili tikvice posoliti i ostaviti da odstoji kako bi se izvukla gorčina i vlažnost. U italijanskoj kuhinji se najčešće iseče na kolutove, prelije sa malo maslinovog ulja ili sa parmezanom i servira sa sosem od paradajza i bosiljka, u Maroku ga spreme kao pire, dok se u Aziji patlidžan sprema u voku zajedno sa lukom i soja sosem.
No, nikad nemojte zaboraviti da se prilikom pečenja ili prženja patlidžan duplo smanji, pa nikada nemojte štedeti sa količinom ovog specifičnog povrća.
Još jedna biljka kojoj je neophodan konstantan izvor svetlosti. Ukoliko ga pak gajite u relativno senovitom mestu, potrebno je zalivati ga na svake dve nedelje. Veoma važna činjenica je da limun ne podnosi suv vazduh zbog čega je neophodno učestalo orošavanje biljke više puta nedeljno. Zalivanje kišnicom je najidealnije jer limun ne voli preterano hladnu vodu zbog koje gubi listove. Tokom zime ne raste i ne lista, osim ukoliko se ne drži u toploj prostoriji. Za sprečvanja gubitka vlage i obezbeđivanje dobre drenaže, u tacnu ispod saksije pospite nešto kamenja ili šljunak. Neophodna je promena zemlje na svake dve godine. Redovno orezivanje doprineće formiranju krošnje, posebno ukoliko je u pitanju mlad limun.
Gotovo da ne postoji osoba kojoj nije prva asocijacija na domaće bakine kiflice upravo ovaj orijentalni začin. Prvi pisani spisi o susamu potiču još iz 1550. godine pre nove ere, i od tada važi za jedan od najrasprostranjenijih začina. Uglavnom se koristi kao dodatak raznim pekarskim proizvodima, kiflama, pogačama, hlebu, odlično se kombinuje sa kimom i semenkama lana. Od njega se može praviti i alva. Najviše se gaji u Indiji, Kini i Sudanu i izuzetno je bogat proteinima i vitaminima i masnim kiselinama, te je dobar za kosti. Takođe, izuzetno je dobar i za čišćenje creva, lečenje opekotina, akni... Posebno je zdravo ulje od susama koje se često koristi kao zamena za maslinovo ulje. Postoje dve vrste susama: beli (koji se uglavnom i koristi na našem podneblju) i crni.
Hemikalije u deterdžentima za čišćenje mogu oštetiti površinski sloj drvenih kuhinjskih elemenata. Potencijalno toksične materijale za čišćenje zamenite prirodnim sredstvima. Verovatno u kuhinji već posedujete sodu bikarbonu ili sirće. Drvene površine najpre prebrišite vlažnim sunđerom kako biste detektovali masne naslage. Pripremite litru tople vode u koju ćete sipati čašu sirćeta. Drugi predlog su ulja na bazi bilja. Dodajte nekoliko kapi u toplu vodu i započnite čišćenje. Po završetku, kuhinjske elemente obrišite suvom i mekom krpom. Izbegavajte grube, abrazivne materijale koji mogu trajno oštetiti površinske slojeve.
Najvažniji savet pre svake upotrebe noževa - naoštrite ih. Oni nešto iskusniji uz lakoću mogu naoštriti nož čvrstim i energičnim potezima jednog noža o drugi. Za početak držite čelik za oštrenje uspravno na ploči za sečenje. Donji deo oštrice postavite na vrh čelika pod uglom od 20 stepeni i povucite nož nadole celom dužinom preko čelika kako bi zahvatili celokupnu oštricu noža. Postupak ponovite nekoliko puta s obe strane oštrice noža.
Noževe nikad ne perite u mašini za pranje posuđe jer će brzo izgubiti oštrinu i boju.
Ukoliko su vaši noževi izrađeni od karbon čelika - odmah po upotrebi ih operite i obrišite, ne ostavljajte ih da se osuše jer voda koja se zadržava na noževima ubrzava proces stvaranja rđe i ostavlja mrlje.
Tokom sečenja, nož bi trebalo sve vreme vrhom da dodiruje dasku, jer time izbegavamo udaranje oštrice o dasku što istupljuje oštrice.
Preporučuje se da noževe čuvate odvojeno od ostalog kuhinjskog pribora, u zaebnoj fioci ili na magnetnom stalku - kako biste sačuvali njihove osetljive ivice.
