Domaću kašu je teže napraviti, ima dosta posla, ali je ukus džema fantastičan. Može se praviti i nekuvan džem. Druga varijanta je ova, kupiti gotovu kašu i kuvati. I ovaj…
-
5 namirnica koje imaju izuzetno dug rok trajanja
1. Bademi - veliki izvor vitamina E i vlakana. Mogu trajati i do godinu dana samo ukoliko se čuvaju u frižideru. Konzumirajte ih kao popodnevnu užinu ili napravite bademovo mleko.
2. Braon pirinač - u paketu sa vlaknima, vitaminom E i raznim antioksidantima, smeđi pirinač može da traje i do godinu dana na sobnoj temperaturi.
3. Čia semenke - ukoliko se čuvaju u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru, mogu ostati sveže duži vremenski period.
4. Ovas - žitarica koja pomaže da održavate vaš holesterol, a sadrži i vitamine, minerale, pa čak i proteine. Čuvajte ih na tamnom i suvom mestu kako biste produžili njihov rok trajanja.
5. Maslinovo ulje - izvor mononezasićenih masti koga možete čuvati na sobnoj temperaturi i do godinu dana, a šest meseci ukoliko je boca već otvorena.
4073 -
Pravilan obrok nakon treniranja
Čak i ukoliko ne osećate glad, unos tečnosti i užina nakon treniranja su ključ za povratak energije i hranljivih materija u telu. Telo mora obnoviti glikogen jednako koliko mu je neophodna i voda. Proteini i ugljeni hidrati su najbolja kombinacija nakon treninga. Mišići koji su hidrirani i negovani ugljenim hidratima i proteinima će se lakše oporaviti od napornog vežbanja. Trebalo bi užinati do 30 minuta nakon treninga, i to od 0,5 do 0,7 grama ugljenih hidrata po kilogramu telesne težine. Najefikasnije je užinati u prva dva sata posle treninga kako bi proces oporavka tela trajao što kraće.
1464 -
Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina
Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.
Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.
Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.
Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.
Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.
3367 -
Kokosovo ulje saveznik u regulisanju simptoma hipotireoze
Kokosovo ulje postaje sve popularnije kada je u pitanju regulisanje simptoma hipotireoze. Štitna žlezda oslobađa hormone koji su zaslužni za održavanje temperature tela, funkcionisanje metabolizma, ali i rast i razvoj mozga. U mnogim slučajevima ova žlezda ne može da proizvodi dovoljno hormona, zbog čega brzo gubite energiju i vrlo često ste pospani. Kokosovo ulje hrani štitnu žlezdu zahvaljujući svojim svojstvima i pomaže joj da efikasnije funkcioniše. Zbog svojih anti-inflamatornih svojstava, kokosovo ulje utiče na regeneraciju oštećenih tkiva i sprečava mikroorganizme da naruše rast i obnovu ćelija. Suva koža takođe može biti jedan od pokazatelja problema sa štitnom žlezdom, ali uz pomoć kokosovog ulja možete vratiti njenu elastičnost. Preporučuje se kao zamena za druga biljna ulja jer smanjuje nivo holesterola u krvi i reguliše krvni pritisak.
2313 -
Saksijsko uzgajanje bilja: lavanda
Lavanda, biljka koja je neverovatno otporna na sušu, veoma je jednostavna za uzgajanje. Ipak, ne voli višak vode i potreban joj je izvor sunčeve svetlosti. Za početak, seme posadite u omanje posude, sve dok ne proklija u roku od do dve nedelje. Neophodno joj je rastresito zemljište i zalivanje nakon što se zemlja potpuno osuši. Kada nikne prvo lišće, biljku možete presaditi u saksiju. Trebalo bi je redovno i orošavati. ali i orezivati kako bismo smanjili količinu zelene mase. Ukoliko se ne oreže nakon cvetanja, lavanda može uvenuti.
882
