-
Šta su makronutrijenti?
Sastav naše ishrane je od suštinskog značaja za zadovoljavanje potreba našeg organizma, pa je važno razumeti razliku između dve vrste hranljivih sastojaka koje se mogu podeliti na makronutrijente (ugljene hidrate, proteine I masti) I mikronutrijente (vitamine I minerale).
Makronutrijenti
Imaju svoje specifične uloge I snabdevaju nas kalorijama I energijom. Makronutrijenti su svuda, jedina razlika se odnosi na to u kojoj količini su prisutni.
Masti – Suštinski deo zdrave ishrane I čine od 15 do 20 odsto onoga što konzumirate. Pomažu razvoj mozga, celokupnom funkcionisanju ćelija, zaštiti organa I apsorbovanju vitamina.
Primeri zdravih masti: bademi, orasi, seme bundeve, masline, avokado.
Proteini – Od značaja za popravku I regeneraciju tkiva I ćelija, važni za zdravlje imunog sistema I proizvodnju hormona. Amino kiseline se nalaze u hrani bogatoj proteinima.
Dobri izvori proteina: pasulj, mahunarke, avokado, repa, jaja...
Ugljeni hidrati – Sastoje se od malih lanaca šećera koji se koriste kao izvor energije I trebalo bi da iznose oko 45 do 65 odsto celokupne ishrane.
Izvori ugljenih hidrata: jabuke, banane, karfiol, smeđi pirinač, proso, kvinoa, pasulj.
11165 -
Signali tela koje ignorišemo: kandida
Prvi signal: svrab grla i sluzna membrana
Zašto: Usled velike konzumacije hrane bogate šećerom, možete izazvati prekomerno umnožavanje kandide. Pad imuniteta ili konzumacija kontraceptivnih tableta, određenih antibiotika takođe mogu biti uzrok.
Kako reagovati: Smanjite unos rafinisanih proizvoda i namirnica bogatih šećerom. Izbegavajte alkohol.
1188 -
Saksijsko uzgajanje bilja: nana
Koren ove začinske biljke veoma brzo raste, zbog čega će vam biti potrebna veća saksija. Pored toga što je neophodno svake godine izvaditi nanu i podeliti njen koren na dva dela, zatim je presaditi u veću saksiju, kako bi neometano rasla, mora se voditi računa i o redovnom zalivanju. Uspeva na suncu ili u polusenci. Potrebno je odstranjivanje suvog i oštećenog lišća koje, ukoliko se ne ukloni, može usporiti rast biljke.
800 -
Tri opasna parazita u ribi
Valjkasti crvi žive u mišićima i organima morske ribe. Jedan od najčešćih parazita, anisakis, kreće se od 5 do 20 milimetara dužine.
Metilji su najopasniji tip ribljih parazita. Neki uzrokuju bol u stomaku i dijareju, drugi mogu migrirati u neke od organa uključujući pluća, srce, centralni nervni sistem i jetru gde izazivaju ozbiljne infekcije, komplikacije i u najgorem slučaju, smrt.
Pantljičara može živeti i neko vreme u nama, a da je nismo svesni. Žive u mišićima riba i ponekad ih možemo uneti dok su još larve, pa ih je nemoguće primetiti golim okom. Većina ljudi nema nikakve simptome, iako mogu gubiti težinu, patiti od anemije, mučnine, slabosti, vrtoglavice i oticanja abdomena.
1550 -
Odvajanje žumanceta od belanceta nikad nije bilo lakše!
Razdvajanje žumanceta, po mišljenju mnogih, nije jednostavan podvig. Sve što vam je potrebno jeste plastična flaša.
1. Razbijte jaje u posudu ili tanjir. Prilikom razbijanja, vodite računa da očuvate strukturu žumanceta.
2. Plastičnu flašu lagano stisnite i ne puštajte.
3. Prinesite vrh flaše žumancetu i lagano otpustite stisak. Žumance će skliznuti u bocu kao od šale!
1058
