Bolesti očiju su jedan od vodećih uzroka trajne nesposobnosti za rad. Problemi sa očima se dešavaju u zrelijem životnom dobu i odgovarajuća ishrana može da spreči ili ublaži neke od njih.
Katarakta se javlja kada su proteini u očnom mišiću oštećeni. Ti proteini su zaduženi za jasan vid i kada se oštete, sočivo postane zamućeno. Ovo oboljenje se najčešće tretira operacijom.
Slabljenje očnog mišića usled starenja se dešava kada ćelije u oku odumiru. Kada se ovo desi, vid više nije jasan, i ne vide se detalji predmeta. Za ovaj problem ne postoji lek, ali odgovarajuća ishrana može da uspori pogoršanje.
Šta je ishrana za zdrave oči? Hranljive materije zadužene za zdravlje oka jesu vitamini C i E, karotenoidi, beta karoten, lutein, omega 3 masne kiseline, cink, vitamini B6, B9 i B12. Antioksidanti, posebno lutein, pomažu u sprečavanju taloženja štetnih materija u retini, što smanjuje rizik od razvijanja slabog očnog mišića. Na isti način reaguje i kompleks vitamina B.
Namirnice koje treba jesti:
Tamno zeleno povrće poput spanaća (lutein, vitamin E)
Žuto i narandžasto voće i povrće (beta karoten)
Inćuni, haringa, losos, sardine, pastrumka, tuna i bela riba (omega 3 masne kiseline)
Junetina, jaja, jagnjetina, mleko, kikiriki, svinjetina i integralne žitarice (cink)
Citrusi, zeleno lisnato povrće, džigerica, pečurke, orašasto voće i grašak (folna kiselina)
Banane, piletina, riba, džigerica, krompir (vitamin B6)
Mlečni proizvodi, jaja, meso, morski plodovi (vitamin B12)
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, poput belog pirinča, belog hleba i testenine može povećati rizik od slabljenja očnog mišića.
Prema knjizi “Kompletna knjiga ajurvedskih lekova” dr. Vasant Lada, jedna šolja vrućeg mleka kuvana sa dodatkom kašičice kurkume može uticati na suzbijanje bolova.
Đumbir je začin koji sadrži antibakterijske i antiinflamatorne osobine koje pomažu u ublažavanju bolova. Dodajte đumbir u šolju čaja ili mleka uz kašičicu meda kako biste napitak učinili ukusnijim.
Čaj od nane je poznat po svom umirujućem dejstvu, štaviše može izazvati osećaj utrnutosti zbog čega će vas lišiti bolova.
Čaj od kamilice se već dugo koristi u medicinske svrhe zbog brojnih lekovitih svojstava. Njegove anti-virusne i anti-bakterijske osobine pomažu u borbi protiv infekcija, što dodatno smanjuje bol.
Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!
Drage bake, mame, supruge, devojke i ćerke, znam da ćete odmah kada vidite da se radi o receptu: "Supa od kokoške" prokomentarisati kako to sve domaćice i žene znaju, e pa žao mi je, ali ovakvu supu ni jedna od Vas nikada spremala nije, ako jeste, duboko se izvinjavam...
Supa od kokoške - recept je objavila Politika, 13. februara1938.
Uhranjenu, masniju kokošku očistiti od perja i droba, oprati, pa je celu metnuti u lonac, naliti hladnom vodom i polako kuvati, kao svaku supu. Gotovu supu ostaviti da se staloži, pa je zatim procediti i u nju zakuvati kobasice od pirinča i kokošijeg mesa, koje treba praviti na ovaj način: testo zamesiti kao za rezance za supu. Iseći od testa pravougaonu parčad 10 santimetara dugačku, a pet široku. Obariti sa malo supe pirinač i dodati u njega sitno iseckano kokošije meslo ili kad se ne pravi kokošija supa, onda može i teleće meso. Meso, pirinač, jedno celo jaje i so izmešati i od nadeva praviti male kobasice, stavljati ih na svako parče isečena testa i zamotati ih u testo. Svaku kobasicu premazati belancetom. Na štednjak (ukoliko koristite šporet Smederevac, onda je recept i energetski efikasan) staviti mast u šerpu, pa kada se ona dobro zagreje, spuštati kobasice od mesa i pirinča i pržiti ih na vreloj masti, dok ne postanu žute. Pred samo iznošenje na sto, staviti ih u čorbaluk i preliti proceđenom supom, pa odmah služiti.
Špargla ili kako je u nekim krajevima nazivaju, šparoga (lat.Asparagus officinalis) je povrće koje je izuzetno dobro za očuvanje vitke linije jer je naučno dokazano da se više kalorija utroši na varenje ovog povrća, nego što ono uopšte ima (a ima samo dvadesetak kalorija na sto grama).
Pored toga, špargle su i prirodna izvori retke folne kiseline koju mnoge trudnice koriste u obliku kapsula. Ovo povrće, čiji se izdanci svetle boje sa ljubičastim vrhovima naširoko koriste u raznim supama, varivima i umacima, sadrži i zavidan nivo magnezijuma i vitamina E (koji usporavaju starenje kože i čuvaju vid), kalijuma (koji potpomaže izbacivanje kamena iz bubrega) a posebno je zanimljivo i to da špargla sadrži i hrom koji usporava glad i dugo čini sitim.
Ako vam se pri pripremi jela sa šparglom ne sviđa njen gorkast ukus, ublažićete ga tako što ćete šparglu prvo prokuvati u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo soli, šećera i putera.
Zanimljivo je to što se danas u ishrani koristi široko rasprostranjena, kultivisana špargla, pa ipak, u šumama širom Srbije se i dalje može naći divlja špargla koja je daleko zdravija od kultivisane.
Izgleda da je ono što smo celoga života radili, sečenje torte na kriške, pogrešno. Naučnici smatraju da grešimo sve vreme kada rasparčavamo tortu na klasičan način.
Britanac Aleks Belos kaže da se tako ne iskorišćava do maksimuma gastronomski užitak koji bismo mogli izvući iz ove torte. U svom youtube videu nam je pokazao po njegovom mišljenju pravilan način za podelu ove vrste slatkiša.
Kako on kaže, ova tehnika je stara oko 100 godina, i bila je objavljena u časopisu Priroda još 1906.
Šta je u stvari problematično u tradicionalnom načinu sečenja torte? Belos smatra da se ivice parčadi sasuše i gube na svom kvalitetu, dok bi se sečenjem na drugačiji način ovaj problem eliminisao.
Istina, ova tehnika bi se teško primenjivala na tortama sa šlagom, fondan je mnogo praktičniji, ali je sama ideja i dalje zanimljiva.
Pogledajte i sami, pa procenite da li je ovo zaista savršen način sečenja torte.
