Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Različite vrste ulja

Ako ste u poslednje vreme obratili pažnju na asortiman u prodavnicama zdrave hrane i megamarketima, primetili ste sve veći broj različitih vrsta ulja za jelo. U ovom tekstu ćete saznati karakteristike neobičnijih vrsta ulja, poput ulja od lanenog semena, kokosa ili oraha.

Nisu sva ulja predviđena za kuvanje - neka ulja, poput biljnog, susamovog i ulja od kikirikija, dobro podnose visoke temperature, dok su maslinovo, laneno i orahovo ulje bolje za prelive salata.

Ulje od repice je zdravo, ima nizak postotak zasićenih masnih kiselina i dobar je izvor omega-3 kiselina. Dobro podnosi temperaturu i solidna je alternativa puteru za kuvanje.
Ulje od susama sadrži omega-6 masnu kiselinu koja snižava nivo LDL holesterola, a koristi se u azijskoj kuhinji, posebno kao preliv.
Laneno ulje sadrži omega-3, omega-6 i omega-9 kiseline, tako da se smatra vegeterijanskom alternativom ribljem ulju. Nije dobro za kuvanje pošto loše podnosi visoke temperature, ali dobro je za salate.
Ulje od kikirikija sadrži supstance koje sprečavaju povećanje nivoa holesterola i sadrži vitamin E. Dobro se ponaša na visokoj temperaturi, tako da je odlično za prženje.
Ulje od semenki grožđa snižava holesterol, dobro reaguje na toplotu, ali je prijatnog ukusa i može se koristiti i u prelivima za salate.
Ulje od kokosa sadrži zasićene masne kiseline, tako da ga treba izbegavati ukoliko pazite na unos kalorija. Zbog svog slatkastog ukusa često se koristi umesto putera, posebno u vegetarijanskoj ishrani. Daje specifičnu, tropsku aromu jelima.
Orahovo ulje je hladno ceđeno ulje koje sadrži omega-3 masne kiseline. Ima bogat ukus zbog čega je rado viđeno u salatama, a nije preporučljivo za kuvanje.

1984

Molekularni gastronomski recepti i molekularna miksologija

U nastavku idemo kroz 5 dinamičnih molekularnih gastronomskih jela:

Prelivanje jela od piletine i povrća sa karijem od molekularne gastronomske pene

Penasti kari - Sa agar agarom možete da napravite penasti kari koji ćete staviti u sifon, koji se može sipati na bilo koje jelo, poput piletine ili povrća.
Dimljeno pivo i kokteli - Napunite pištolj za dimljenje aromatiziranim drvetom ili začinskim biljem kako biste poslužili piće za dimljenje i stvorili aromatično iskustvo

Špageti od rukole - Napravite dugačke pramenove rukole uz pomoć agar agara, i poslužite tople ili hladne.
Providni ravioli koji nestaju – Koristite okrugle, tanke jestive filmovane diskove koji se sastoje od krompirovog skroba i sojinog lecitina da biste napravili providne „raviole“. Napunite bilo kojim sastojkom koji ima nizak sadržaj vode, poput pržene ribe i mesa ili slatkih punjenja poput suvog voća i meda.
Nutela u prahu – Pripremite prah lešnika sa maltodekstrinom koji se topi na jeziku. Vrhunski deserti, sladoled ili voće.

Šta je molakularna miksologija?

Praktikovanje molekularne miksologije bila je široko rasprostranjeno krajem 2000-ih i početkom 2010-ih. Bilo je to tokom procvata moderne koktel scene kada barmeni ne samo da su oživljavali mnoge zaboravljene klasične koktele već i ponovo osmišljavali omiljena pića. U to vreme, fokus je bio na spektakularnim efektima u svetu koktela, a molekularna miksologija se uklopila.

Popularne tehnike molekularne miksologije uključuju upotrebu pene, tečnog azota, gelova, magle, toplote, tečnosti za očvršćavanje i još mnogo toga. Mnogi barmeni i ustanove širom sveta su predstavljali ili specijalizovani za molekularnu miksologiju, baš kao i restorani specijalizovani za molekularnu gastronomiju.

Često kao reklamni trik, mogao bi, uz odsustvo diskrecije, biti neodoljiv za neke osobe koje piju. Od ranih 2010-ih, uglavnom je pao u nemilost. Barmeni i ljudi koji piju ostavili su spektakl iza sebe u potrazi za prefinjenim ukusom i jednostavnijim pićima sa sofisticiranim balansom ukusa. Neki se i dalje bave time, iako se na to uglavnom gleda kao na modu koja bi jednog dana mogla ponovo doživeti renesansu.

U nastavku više o tehnikama u molekularnoj gastronomiji

986

Veliki čičak – lek tradicionalne kineske medicine

Koren velikog čička vekovima je korišćen u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraživači američkih univerziteta rade na kliničkim studijama kako bi dokazali sve njegove zdravstvene koristi. Studija iz 2014. godine otkrila je da koren velikog čička značajno snižava nivo šećera u krvi kod miševa. U kineskoj medicini koristi se za lečenje prehlade, bolnog grla, infekcija... Koren biljke deluje kao diuretik. Pomaže pri uklanjanju viška vode iz tela. Antioksidanti suzbijaju slobodne radikale koji oštećuju ćelije i tkiva. Koren velikog čička bogat je vlaknima. Dostupan je kao čaj, prah, pilula...

1317

Zaustavite dijareju uz pomoć belog pirinča i banana

Pirinač i banane pružaju esencijalne hranljive materije, uključujući i ugljene hidrate koji vam pružaju energiju. Banane su zamena za kalijum koji gubite kada imate problema sa dijarejom, a obezbeđuju i značajne količine vlakana, mangana i vitamina C i B6. Pirinač će nadoknaditi vaš dnevni unos gvožđa, mangana, selena, folne kiseline, niacina i tijamina. Ukoliko imate problema sa dijarejom, izbegavajte hranu sa visokim sadržajem masti ili šećera, kao i alkohol, gazirana pića i kofein. Krompir je dobar izbor, kao i slano pecivo koje će nadoknaditi izgubljene elektrolite.

5887

Hrana za zdravlje štitne žlezde

Štitna žlezda nalazi se pod Adamovom jabučicom. Proizvodi hormon tiroksin i stimuliše brojne ćelije od kojih vaše telo zavisi. Stres i fizička iscrpljenost su glavna pretnja kada je reč o funkcijama štitne žlezde koja, pre svega, reguliše metabolizam i učestvuje u sintezi proteina. Problemi sa štitnom žlezdom vode do auto-imunih bolesti, a spisak simptoma je ogroman. Od depresije, letargije, hroničnog umora, infekcija bešike do kognitivnih poremećaja. Većina lekova može samo da ublaži neke od simptoma. Nedostatak gvožđa snažno je povezan sa efikasnošću rada štitne žlezde. Bakar je neophodan u malim količinama kako bi se proizvodili hormoni. Povećajte unos ribe, žitarica, mahunastog voća, paradajza, spanaća, đumbira...

1821