-
Šećerna vuna - slatkiš koji je izumeo zubar
Iako neke vrste deserata koji podrazumevaju smese slične današnjoj šećernoj vuni postoje od kraja XV veka, šećerna vuna kakvu danas poznajemo rezultat je zajedničkog napora jednog proizvođača slatkiša i jednog zubara. Džon Vorton i Vilijam Morison udružili su snage i 1897. godine izumeli su električnu mašinu koja bi mogla da istopi šećer u kristalu i da od njega načini niti koje bi se vrtele i na taj način formirale ovaj poznati vašarski slatkiš.
Ova dvojica predstavila su svoj izum na sajmu u St. Luisu, 1904. godine, a na istom sajmu predstavljen je i kornet za sladoled, dr Peper, hot dog u zemičkama i kikiriki puter. Šećerna vuna bila je hit sajma, sa prometom od nešto više od 17 hiljada dolara tokom sedam meseci (u današnjem novcu, to je otprilike 411 hiljada).
2686 -
Samuel Charles
Upoznajte Čarlsa čija su strast pažljivo odabrani sastojci i njihova kombinacija ukusa, a sve u cilju personifikovanja prepoznatljivog gastronomskog doživljaja. Detinjstvo je proveo na imanju svog dede gde se javila želja za profesionalnim usavršavanjem. "Nikada neću zaboraviti pripremu večere koju su činili rakovi koje smo zajedno uhvatili i borovnica koje smo brali, ali sam imao problema sa koncentracijom jer sam u kuhinji, još kao dete, tražio isključivo zabavu". Školovao se u Ajovi, ali je studije napustio i preselio se u Čikago, a iz Čikaga u Kolorado. Kada je u pitanju izbor hrane, oslanja se na proizvode koje može da nabavi od lokalnih dobavljača. Njegov omiljni sastojak za brojna jela je pivo. Iako ne može da izdvoji jelo koje najviše voli da priprema, ističe jedan od specijaliteta: goveđe srce.
Ovom prilikom izdvajamo i jedan od njegovih recepata za vas:
SASTOJCI:
3 šolje šitake pečurki
3 šolje spelte
sok i rendana kora dva limuna
1 vlašac, iseckan na kockice
1/4 šolje neoljuštenih zelenih jabuka, isečenih na kockice
1/2 šolje mlevene nane
1/4 šolje svežeg krastavca isečenog na kockice
1/2 šolje peršuna
1/2 šolje maslinovog ulja
1/2 kašičice maslaca
1l vode
PRIPREMA:
U veliki lonac sipati litru vode. Kada voda proključa, dodati prstohvat soli. Dodati speltu i kuvati 7-10 minuta. Nakon kuvanja, izbaciti višak vode i ostaviti da se ohladi. Ohlađenu speltu pomešati zajedno sa začinima, jabukama i krastavcima. U smesu dodajte maslinovo ulje, sok od limuna i dodati so po ukusu. Pečurke blago dinstajte pet minuta i dodajte maslac uz konstantno mešanje. Posolite po ukusu i sklonite sa vatre. Pripremljenu smesu od spelte prekrijte toplim pečurkama i puterom. Prijatno!
1999 -
Zašto je dobro jesti pahuljice za doručak?
Pahuljice su omiljeni doručak u celom svetu. Kombinovanje pahuljica sa voćem, jogurtom, pa čak i sladoledom za mnoge je prava poslastica. I pored toga, postoji niz zdravstvenih prednosti koje vam pružaju pahuljice, a da niste ni znali! Vitamini i minerali u pahuljicama korisni su za poboljšanje funkcije mozga. Može vam instant pružiti sve potrebne hranljive sastojke poput proteina, vlakana, vitamina B, vitamina D, gvožđa i kalcijuma. Dokazano je da smanjuju nivo lošeg holesterola i da utiču na poboljšano varenje.
1429 -
Temperature za bezbednu pripremu mesa
Najbezbedniji, najprecizniji način da znate kada je meso spremno je da koristite kuhinjski termometar koji ćete ubosti u najdeblji deo mesa. Temerature koje ćemo vam predložiti su temperature koje uglavnom predlažu mnogu stručnjaci.
Govedina:
Živo (Rare) 40 stepeni
Srednje živo (Medium rare) 55 stepeni
Srednje (Medium) 60 stepeni
Srednje dobro pečeno (Medium Well) 65 stepeni
Dobro pečeno (Well Done) 70 stepeni
Mlevena govedina - 70 stepeni
Jagnjetina:
Srednje živo pečena ( Medium rare) 55 stepeni
Srednje pečena (Medium) 60 stepeni
Srednje dobro pečena (Medium well) 65 stepeni
Mlevena jagnejtina 70 stepeni
Živina:
Belo meso - 70 stepeni
Tamno meso 75 stepeni
Mleveno meso 75 stepeni
Svinjetina :
Srednje pečeno 65 stepeni
Dobro pečeno 70 stepeni
Mleveno meso 70 stepeni
Nakon pečenja preporučuje se da se meso ostavi 3 minuta da miruje.
7500 -
Kratka istorija čipsa
Čips od krompira prvi put je napravljen 1853. godine u državi Njujork.
Leta te godine, glavni kuvar u jednom restoranu u Saratoga Springsu, Džordž Krum dobio je narudžbinu – pomfrit. Gost je dobio svoju porciju, ali nije bio zadovoljan njome, žaleći se da je krompir predebelo isečen, i tražio je drugu porciju. Krum je isekao tanje komade, ispekao i ponovo poslao narudžbinu u salu za obedovanje. Gost i dalje nije bio zadovoljan. Iznerviran, Krum je krompir isekao tako tanko da ga je bilo nemoguće jesti viljuškom. Gost je bio oduševljen, a jedna od najpopularnijih grickalica na svetu bila je rođena.
Ubrzo, čips je bio na stalnom meniju u tom restoranu, a Krum je vremenom otvorio svoj restoran.
Sve to vreme, krompir se čistio i sekao ručno, a otkriće mehaničke ljuštilice za krompir, dvadesetih godina prošlog veka utrlo je put čipsu ka svetskoj slavi.
Od svog nastanka do 1920. čips je bio specijalitet karakterističan za Novu Englesku, kada je Herman Lej, putujući trgovac sa američkog Juga popularizovao grickalicu sve od Atlante do Tenesija.
Krompir je danas najrasprostranjenija hrana na svetu, posle pirinča, a tanki, slani i hrskavi listići krompira omiljena su američka grickalica.
2343
