-
Hrana koju nikako ne treba jesti za doručak
Dobro je poznato da je doručak najvažniji obrok, ali nije bitno samo jesti ujutro, već i to da izaberete pravu hranu kojom ćete početi dan. U nastavku ćete saznati koje namirnice, i zašto, treba izbegavati u jutarnjim časovima.
Industrijska kobasica i slanina – ove namirnice sadrže nitrate koji se dovode u vezu sa rakom debelog creva. Na listi Instituta za istraživanje o raku nitrati su na prvom mestu stvari koje treba izbegavati.
Zaslađene žitarice – žitarice koje kupujete za doručak obično su pune ugljenih hidrata i šećera, što izaziva brz porast nivoa šećera u krvi, ali isto tako i nagli pad. Zbog toga je najbolje izabrati žitarice bogatije vlaknima i proteinima, a obroku možete dodati i laneno seme ili mleveni orah.
Peciva od belog brašna – ne samo što se ove namirnice prave od belog brašna, već im se dodaje i velika količina šećera. Najgore što možete da uradite svom organizmu je pumpanje šećerom od ranog jutra, jer ćete dobiti nagli priliv energije, ali i gotovo momentalni pad. Brže ćete ogladneti, a i povećavaju vam se šanse za dobijanje dijabetesa, hipertenzije i gojaznosti.
„Lajt" jogurti – iako imaju malu kalorijsku vrednost i primamljivog su ukusa, često su prepuni veštačkih zaslađivača i hemikalija. Pijte običan jogurt, ili, još bolje, kiselo mleko.
2038 -
Molekularni gastronomski recepti i molekularna miksologija
U nastavku idemo kroz 5 dinamičnih molekularnih gastronomskih jela:
Prelivanje jela od piletine i povrća sa karijem od molekularne gastronomske pene
-
Penasti kari - Sa agar agarom možete da napravite penasti kari koji ćete staviti u sifon, koji se može sipati na bilo koje jelo, poput piletine ili povrća.
- Dimljeno pivo i kokteli - Napunite pištolj za dimljenje aromatiziranim drvetom ili začinskim biljem kako biste poslužili piće za dimljenje i stvorili aromatično iskustvo
-
Špageti od rukole - Napravite dugačke pramenove rukole uz pomoć agar agara, i poslužite tople ili hladne.
-
Providni ravioli koji nestaju – Koristite okrugle, tanke jestive filmovane diskove koji se sastoje od krompirovog skroba i sojinog lecitina da biste napravili providne „raviole“. Napunite bilo kojim sastojkom koji ima nizak sadržaj vode, poput pržene ribe i mesa ili slatkih punjenja poput suvog voća i meda.
-
Nutela u prahu – Pripremite prah lešnika sa maltodekstrinom koji se topi na jeziku. Vrhunski deserti, sladoled ili voće.
Šta je molakularna miksologija?
Praktikovanje molekularne miksologije bila je široko rasprostranjeno krajem 2000-ih i početkom 2010-ih. Bilo je to tokom procvata moderne koktel scene kada barmeni ne samo da su oživljavali mnoge zaboravljene klasične koktele već i ponovo osmišljavali omiljena pića. U to vreme, fokus je bio na spektakularnim efektima u svetu koktela, a molekularna miksologija se uklopila.Popularne tehnike molekularne miksologije uključuju upotrebu pene, tečnog azota, gelova, magle, toplote, tečnosti za očvršćavanje i još mnogo toga. Mnogi barmeni i ustanove širom sveta su predstavljali ili specijalizovani za molekularnu miksologiju, baš kao i restorani specijalizovani za molekularnu gastronomiju.
Često kao reklamni trik, mogao bi, uz odsustvo diskrecije, biti neodoljiv za neke osobe koje piju. Od ranih 2010-ih, uglavnom je pao u nemilost. Barmeni i ljudi koji piju ostavili su spektakl iza sebe u potrazi za prefinjenim ukusom i jednostavnijim pićima sa sofisticiranim balansom ukusa. Neki se i dalje bave time, iako se na to uglavnom gleda kao na modu koja bi jednog dana mogla ponovo doživeti renesansu.
U nastavku više o tehnikama u molekularnoj gastronomiji
985 -
-
Veza između ishrane i bolesti očiju
Bolesti očiju su jedan od vodećih uzroka trajne nesposobnosti za rad. Problemi sa očima se dešavaju u zrelijem životnom dobu i odgovarajuća ishrana može da spreči ili ublaži neke od njih.
Katarakta se javlja kada su proteini u očnom mišiću oštećeni. Ti proteini su zaduženi za jasan vid i kada se oštete, sočivo postane zamućeno. Ovo oboljenje se najčešće tretira operacijom.
Slabljenje očnog mišića usled starenja se dešava kada ćelije u oku odumiru. Kada se ovo desi, vid više nije jasan, i ne vide se detalji predmeta. Za ovaj problem ne postoji lek, ali odgovarajuća ishrana može da uspori pogoršanje.
Šta je ishrana za zdrave oči? Hranljive materije zadužene za zdravlje oka jesu vitamini C i E, karotenoidi, beta karoten, lutein, omega 3 masne kiseline, cink, vitamini B6, B9 i B12. Antioksidanti, posebno lutein, pomažu u sprečavanju taloženja štetnih materija u retini, što smanjuje rizik od razvijanja slabog očnog mišića. Na isti način reaguje i kompleks vitamina B.
Namirnice koje treba jesti:
Tamno zeleno povrće poput spanaća (lutein, vitamin E)
Žuto i narandžasto voće i povrće (beta karoten)
Inćuni, haringa, losos, sardine, pastrumka, tuna i bela riba (omega 3 masne kiseline)
Junetina, jaja, jagnjetina, mleko, kikiriki, svinjetina i integralne žitarice (cink)
Citrusi, zeleno lisnato povrće, džigerica, pečurke, orašasto voće i grašak (folna kiselina)
Banane, piletina, riba, džigerica, krompir (vitamin B6)
Mlečni proizvodi, jaja, meso, morski plodovi (vitamin B12)
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, poput belog pirinča, belog hleba i testenine može povećati rizik od slabljenja očnog mišića.
1788 -
Sumak - začin i prirodni lek
Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.
12237 -
Kako smanjiti holesterol?!
Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.
Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.
Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.
Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.
„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.
„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“
U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.
Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.
„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.
„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.
Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Izvor: galsamerike.net
11231
