-
Zašto jesti radič?
Uzgoj radiča počeo je oko 15. veka u Italiji. Različite sorte ove biljke nazvane su po različitim regionima Italije. Izuzetno je koristan za probavni sistem jer sadrži jedinjenja koja stimulišu apetit. Oko 100 grama radiča sadrži 302mg kalijuma, 4,5 g ugljenih hidrata, 0,9 g dijetalnih vlakana, 22mg natrijuma i 1,4 g proteina. Svojstva radiča koja štite jetru mogu se pripisati visokim količinama antioksidanata koji su prisutni u povrću. Sadrži i velike količine luteina važnog za zdravlje očiju. Upotreba radiča za lečenje nesanice je u praksi još od davnina. Njegova sedativna svojstva čine ga najboljim tretmanom za lečenje hipertenzije i anksioznosti. Koristan je za varenje jer utiče na proizvodnju žuči i pomaže telu da razgradi molekule hrane. Dijetalna vlakna prisutna u radiču pomažu u regulaciji rada creva i čiste želudac. Oko 100g radiča obezbeđuje do 0,6mg gvožđa. Osobe koje pate od anemije mogu koristiti radič kao dodatak ishrani kako bi uticali na regulisanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.
3839 -
Zbog ovih stvari vaša kuhinja izgleda neuredno
Previše stvari na pultovima ili policama je veliko NE. Nije važno da li ste poređali nekoliko malih uređaja ili dekorativnih predmeta – bitno je kako će se uklopiti u prostor.
Frižider nije umetnička galerija. Ako je prepun magneta, fotografija, poruka, papira sa receptima – stvara privid dodatnog nereda. Umesto toga, razmislite o plutanoj tabli na koju ćete kačiti sve ostale sitnice koje su suvišne na vašem frižideru.
Sve sitnice koja vam bespotrebno zauzimaju prostor širom kuhinje poput – otvarača za vino, cediljki, podmetača i slično – odložite u fioku namenjenu isključivo ovakvim i sličnim potrepštinama.
1242 -
Čaj od đumbira za zdrave bubrege
Đumbir se obično koristi kao začin i kao lek protiv različitih bolesti koji je poznat u narodnoj medicini.
Alkohol šteti bubrezima jer smanjuje dostupnost brojnih enzima i vitalnih elemenata kao što je askorbinska kiselina. Istraživanja su pokazala da do 100mg đumbira po kilogramu telesne težine dnevno obnavlja funkciju bubrega. Đumbir poseduje antioksidantna jedinjenja korisna za pravilan rad bubrega.
Brojni lekovi koji se koriste u borbi protiv određenih vrsta raka dovode do oštećenja bubrega. Istraživači su dokazali da 200mg đumbira po kilogramu telesne težine utiče na aktivnost antioksidativnih enzima važnih za funkciju bubrega.
3381 -
Adrenalni umor i kako ga lečiti
Adrenalni umor – nastaje usled preopterećenosti nadbubrežnih žlezda. Simptomi bolesti su hronični umor, loše raspoloženje, česte prehlade i nesanica. Pojavljuje se kada nadbubrežne žlezde nisu u stanju da proizvedu dovoljne količine hormona. Neki od najčešćih znakova i simptoma uključuju i bolove u celom telu, anksioznost, depresija, stres, podložnost infekcijama i problemi sa digestivnim traktom.
Borač je jedna od najpopularnijih biljaka u lečenju adrenalnog umora. Semena i lišće sadrže važne minerale i esencijalne masne kiseline koje su potrebne i za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
Adrenalni umor uzrokuju: loša ishrana, stres i iscrpljenost. Uz pomoć razne vrste bilja moguće je izlečenje ali je važno biti pod oprezom pri upotrebi i savetuje se konsultovanje sa lekarom.
2680 -
Zbog čega se vino tradicionalno skladišti baš u hrastovim buradima?
Hrastove buradi su najprepoznatljiviji simbol koji se dovodi u vezu sa vinom. Tokom vekova, romantizovali smo ove buradi i sam proces starenja vina u njima do te mere da ih sada koristimo kao stolove, klupe, postolja za sveću, neizostavnu dekoraciju prilikom sređivanja romantičnog enterijera, itd....a nismo ni svesni toga da je razlog zbog kojeg koristimo baš hrastove buradi rezultat srećnog incidenta. Vekovima su se u ove svrha ustvari koristili glineni ćupovi.
Dakle, pre više od dve hiljade godina, kada su Rimljani širili svoju imperiju, sa sobom su nosili ne samo hranu i oružje, već i vino. A zašto i ne bi? Vino je bilo bezbednije piti od vode, bogatije je kalorijama, a i poboljšava raspoloženje. Tada su se za čuvanje i transport vina koristili glineni ćupovi. Neke druge civilizacije, poput one u Mesopotamiji, koristile u burad od palminog drveta, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo. Jeste da je palmino drvo lakše od gline, ali se mnogo teže oblikovalo i savijalo. Zbog toga je upravo glina bila prvi i pravi izbor. Ali, kako su Rimljani napredovali i širili svoje teritorije, bilo je sve teže i teže transportovati ove ćupove. Postali su Rimljeni svesni te činjenice da je palmino drvo možda bolje rešenje, ali i dalje nisu imali dovoljno sredstava za nabavku. No, njihovim mukama uskoro će doći kraj. Kada su prodrli sve do Galije, sluačjno su zatekli su grupu ljudi koja je za transport koristila burad od hrastovog drveta. Doduše, za transport piva, ali to nije tako bitna razlika.
Upravo tada su Rimljani shvatili da je njihovim mukama konačno došao kraj. Hrastovo drvo je imalo puno prednosti u odnosu na palmino: lakše se savija i oblikuje, a šume kontinentalne Evrope su obilovale ovim drvećem. Na kraju, hrast je, zbog svoje čvrte strukture, u velikoj meri i vodootporan. Za manje od dvesta godina, na desetine miliona glinenih ćupova je odbačeno i zamenjeno novim, od hrasta.
I tu priča nema kraj. Rimljani su, vremenom, primetili kako je njihovo vino odjednom počelo da poprima nov, kvalitetniji ukus. Uz dodatnu obradu drveta, vino je poprimalo različite ukuse poput cimeta, vanile ili karanfilića...a možda je najveće otkriće bilo to da je vino, što duže bude stajalo, kvalitetnije i boljeg ukusa.1066
