Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Temperature za bezbednu pripremu mesa

Najbezbedniji, najprecizniji način da znate kada je meso spremno je da koristite kuhinjski termometar koji ćete ubosti u najdeblji deo mesa. Temerature koje ćemo vam predložiti su temperature koje uglavnom predlažu mnogu stručnjaci.

Govedina:

Živo (Rare) 40 stepeni 

Srednje živo (Medium rare) 55 stepeni 

Srednje (Medium) 60 stepeni 

Srednje dobro pečeno (Medium Well) 65 stepeni 

Dobro pečeno (Well Done) 70 stepeni

Mlevena govedina - 70 stepeni

Jagnjetina:

Srednje živo pečena ( Medium rare) 55 stepeni 

Srednje pečena (Medium) 60 stepeni 

Srednje dobro pečena (Medium well) 65 stepeni 

Mlevena jagnejtina 70 stepeni

Živina: 

Belo meso - 70 stepeni 

Tamno meso 75 stepeni 

Mleveno meso 75 stepeni

Svinjetina :

Srednje pečeno 65 stepeni 

Dobro pečeno 70 stepeni

 Mleveno meso 70 stepeni

Nakon pečenja preporučuje se da se meso ostavi 3 minuta da miruje.

7499

Kako da poboljšate ishranu?

Povećajte unos proteina – Povećanje unosa proteina od 15 do 30 odsto kalorija čini da ljudi dnevno unose oko 440 kalorija manje. Proteini pomažu u zadržavanju mišićne mase koja određuje brzinu vašeg metabolizma. Unos proteina umnogome utiče na sagorevanje kalorija što je naročito važno za sprečavanje gubitka mišićne mase koja se može javiti usled gubitka težine.

Vodite računa o dnevnom unosu vode – Voda utiče na održavanje telesne težine, pa čak i povećanje broja kalorija koje dnevno sagorite. Čaša vode pre obroka smanjuje apetit, a samim tim i unos kalorija tokom kasnijeg obroka. Zamenite druge napitke vodom, tako ćete drastično smanjiti unos šećera i kalorija.

Izbegavajte pečenje i duboko prženje hrane – Tokom ovih metoda pripreme formira se nekoliko potencijalno toksičnih jedinjenja kao što su policiklični aromatični ugljovodonici i heterociklični amini. Birajte zdravije metode poput kuvanja ili kuvanja na pari.

Povećajte unos zelenog povrća – Dokazano je da konzumiranje zelenog povrća pre obroka pozitivno utiče na nivo šećera u krvi. Zeleno povrće usporava brzinu kojom se ugljeni hidrati apsorbuju u krvotok što utiče na kontrolu šećera.

Umesto voćnih sokova, jedite voće – Voće je puno vlakana, vitamina i antioksidanata. Izbegavajte voćne sokove jer sadrže previše koncentrata i šećera. Zamenite svoj slatki napitak činijom voća, na taj način ćete smanjiti unos šećera ali i kalorija.

Pažljivo birajte biljna ulja – Zamenite nezdrava ulja maslinovim, uljem od avokada ili kokosovim uljem.

973

Vitamini i imunitet: Potražite zdravlje u kvalitetnoj hrani

Vitamini i minerali su neophodni našem telu da bi ostalo zdravo i snažno. Osnovne funkcije poput rasta tkiva, regulacije metabolizma i održavanja zdravog imunog sistema moguće su upravo zahvaljujući ovim organskim jedinjenjima. Najbolji izvor hranljivih sastojaka predstavljaju celovite namirnice.

Ponekad u neformalnom značenju, reč „vitamini“ se koristi kao zajednička odrednica za vitamine i minerale, masne kiseline, aminokiseline. Zbog toga ćemo sve ove nutrijente uključiti u popis namirnica koje ih sadrže i koje su od suštinskog značaja za jačanje imuniteta.

Vitamin C

Vitamin C je rastvorljiv u vodi i igra važnu ulogu u funkciji imunološkog sistema. Olakšava normalan rast i razvoj telesnih tkiva, kostiju i zuba. S obzirom na to da funkcioniše kao antioksidans, vitamin C pomaže i u neutralisanju slobodnih radikala za koje se veruje da uzrokuju starenje ćelija. Upravo je lekovita i antioksidativna moć vitamina C ono što ga čini neophodnim za zdravlje.

Znaci nedostatka ovog vitamina uključuju suvu kosu sa iskrzanim krajevima. Koža je gruba i suba, sklona perutanju. Neki od simptoma koji mogu ukazivati da organizmu nedostaje vitamina C su i gingivitis i krvarenje desni. Još neki pokazatelji su sporije zarastanje rana, smanjena sposobnost odbrane od infekcija, lako pojavljivanje modrica i krvarenje iz nosa.

Vitamin C se često koristi kao sastojak proizvoda za negu kože, jer pomaže telu da proizvodi kolagen – važan protein koji je neizostavan element u procesu stvaranja kože, hrskavice, tetiva, ligamenata i krvnih sudova.

Gde možete pronaći vitamin C: Sok od pomorandže, višnje, kelj i grejp su neke od namirnica u kojima se nalazi ovaj popularni vitamin. Ima ga i u brokoliju i crvenoj paprici i kupusu.

Vitamin D

Vitamin D je važan za zdravlje kostiju i debelog creva. Organizam ga stvara kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Smatra se da vitamin D ima antiinflamatorno dejstvo, odnosno da pomaže u smanjenju upale. Ipak, njegovu najznačajniju i najpoznatiju funkciju pronalazimo u rastu kostiju i ćelija.

U današnjem svetu visoke tehnologije ljudi provode mnogo vremena daleko od sunca, što je direktna indikacija za korišćenje suplemenata vitamina D3. Da bi se osigurao zdrav nivo, D vitamin treba unositi svakodnevno, jer bez njega kosti mogu postati tanke, lomljive ili se deformisati, što dovodi do osteomalacije ili omekšavanja kostiju. To dalje za posledicu može imati slabljenje mišića. Nedostatak vitamina D igra ulogu u razvoju dijabetesa tipa 1 i tipa 2.

U kojim namirnicama možete pronaći vitamin D? Meso masne ribe, poput lososa i tunjevine, sir, žumance, žitarice, brokoli samo su neke od namirnica koje sadrže visok procenat ovog vitamina.

Magnezijum

Smatra se da je magnezijum neophodan za više od 300 biohemijskih reakcija u telu. Ovaj mineral je prirodni relaksant mišića, pa stoga igra važnu ulogu u mišićnim kontrakcijama, odnosno održava normalnu funkciju mišića i živaca. To znači da upravo magnezijumu trebamo zahvaliti na stabilnom srčanom ritmu, jakom imunitetu i snažnim kostima, optimalnom nivou šećera u krvi i normalnom krvnom pritisku. Uz sve pomenuto, magnezijum pomaže upijanje još jednog esencijalnog minerala – kalcijuma.

Nedostatak magnezijuma može dovesti do hroničnog ili prekomernog povraćanja, dijareje i migrene. Ako patite od Kronove bolesti ili drugog gastrointestinalnog poremećaja koji otežava apsorbovanje hranljivih materija, možda postoji rizik da vaš organizam ne dobija dovoljno magnezijuma.

Može se naći u prirodnim izvorima kao što su spanać i drugo lisnato povrće, pasulj, orašasti plodovi poput badema i semenke i dr.

Kalcijum

Kalcijum čini i održava kosti i zube jakim i pomaže mišićima da funkcionišu. Prirodni izvori ovog minerala su mleko i obogaćena mleka na biljnoj bazi (kao što je, npr. bademovo mleko). Ukoliko želite da u organizmu održavate optimalan nivo kalcijuma, osim sira i jogurta u redovnu ishranu uključite i tamnozeleno lisnato povrće poput brokolija i kelja.

Vitamin B-kompleksa

Vitamini poput B6 i B12 pomažu telu da hranu pretvori u energiju. Njihov doprinos u zdravlju kože, kose i očiju je nemerljiv. Pored toga, vitamini iz B kompleksa održavaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizam i tonus mišića.

Nedostatak vitamina B grupe može prouzrokovati anemiju, umor, gubitak apetita, bolove u stomaku, depresiju, utrnulost i peckanje u rukama i nogama. Neki od pratećih simptoma su i grčevi u mišićima, respiratorne infekcije, gubitak kose, ekcemi, te loš razvoj kod dece.

Najefikasniji način za dobijanje vitamina jeste kroz hranu poput govedine, piletine, ribe, jaja i mlečnih proizvoda, zatim zeleno lisnato povrće, mahunarke i mnoge žitarice.

Omega-3

Omega-3 je korisna masna kiselina koja se nalazi u ribi, ribljem ulju, ulju algi ili semenima konoplje. Naročito je treba potražiti u masnoj ribi poput lososa, tunjevine, sardine i skuše, ali i u biljkama i uljima od orašastih plodova.

Omega-3 pomaže u pravilnom radu mozga, utiče na raspoloženje i igra značajnu ulogu u zdravlju kardiovaskularnog sistema, pogotovo kod osoba koje pate od hipertenzije.

S obzirom na to da omega-3 masne kiseline smanjuju upale, one mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak, artritis i drugi problemi sa zglobovima.

Gvožđe

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, metala koji je odgovoran za prenos kiseonika u organizmu. Neophodno je za pravilan rast ćelija, podržava normalnu imunološku funkciju, kognitivni razvoj i regulaciju temperature. Njegova uloga u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca je ključna.

Kada dođe do nedostatka gvožđa u krvi, telo smanjuje stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što uzrokuje anemiju. Kao direktna posledica anemije javlja se umor, otežano disanje i slabljenje imuniteta. Ponekad se nizak nivo gvožđa dovodi u vezu sa autoimunim poremećajima poput lupusa.

Hrana koja sadrži gvožđe su školjke, jetra, pasulj i spanać. Zapravo, svo tamnozeleno lisnato povrće, nemasno crveno meso, piletina, ćuretina, riba i žitarice smatraju se bogatim izvorom gvožđa. Najbolje je da ove namirnice jesti sa hranom koja sadrži vitamin C, jer ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje gvožđe.

Kalijum

Kalijum je poput magnezijuma i kalcijuma elektrolit, koji igra ulogu u održavanju tela u stanju dobre hidriranosti. Ovaj mineral je važan da bi krvni pritisak bio na optimalnom nivou. Bogat izvor kalijuma su povrće i voće poput banana, citrusa i spanaća.

Vitamin A

Vitamin A osigurava pravilan razvoj i funkciju očiju, kože i imunološkog sistema. Pomaže u borbi protiv hroničnih bolesti, a najbolje je potražiti ga u mesu, jetri, lisnatom zelenom povrću, slatkom krompiru i šargarepi, te paradajzu, voću, ribi i mlečnim proizvodima.

Jedući voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti dobijamo širok spektar potrebnih vitamina. Međutim, iako je idealno da sve potrebne vitamine unosimo u organizam putem hrane, to nekad nije moguće. Tada treba razmotriti upotrebu suplemenata i multivitamina koji mogu nadoknaditi taj nedostatak u organizmu i osnažiti imuni sistem.

912

Koju hranu treba izbegavati nakon treninga?

Počeli ste redovno da trenirate ali ste posle treninga gladni i imate nedoumicu šta bi ste smeli da pojedete. Najbolje bi bilo da kombinujete vodu, složene ugljene hidrate i umerenu količinu proteina. Kada završite sa vežbanjem potrebna vam je hrana koja će postepeno dići nivo šećera u krvi.

9184

Zašto je sladak krompir (batat) - najbolji krompir?

Krompir je danas možda čak i najrasprostrenjije povrće koje se širom sveta priprema i konzumira na stotine načine. Pa ipak, sladak krompir (batat) je nekako zapostavljen u odnosu na običan, a ima zaista impresivne blagodeti po zdravlje:

Umanjuje dijabetes
Sladak krompir ima nizak hipoglikemijski indeks (što znači da sporo ispušta šećer u krvotok) i najnovije studije pokazuju da može kontrolisati nivo šećera u krvi kod ljudi koji pate od dijabetesa. Takođe, jedan osrednji batat sadrži čak 6g vlakana, a dokazano je da osobe sa dijabetesom tipa 1 treba da unose što više vlakana, oko 25g dnevno. Sladak krompir sadrži i mangan, koji pomaže organizmu da razgradi ugljene hidrate i kontroliše apetit.

Ubrzava metabolizam
Upravo zbog obilja vlakana, sladak krompir je odličan za sve one koji imaju problema sa zatvorom ili druge probleme sa crevima.

Smanjuje krvni pritisak
Što se tiče krvnog pritiska, natrijum je glavni krivac za njegovo povećanje, dok ga kalijum smanjuje, a sladak krompir ima upravo to - malo natrijuma i čak 542g kalijuma, što je sedmina preporučenog dnevnog unosa ovog minerala.

Čuva srce
Batat je odličan izvor vitamina B6 koji čuva krvne sudove i arterije, a kalijum je dobar ne samo za smanjenje krvnog pritiska već i za regulisanje otkucaja srca.

Sprečava rak
Narandžasti sladak krompir, po nekim studijama, zbog beta - karotena može smanjiti rizik od dobijanja raka dojke, a za ljubičasti sladak krompir se smatra da generalno sprečava razvoj raka u svim ćelijama organizma.

Štiti kožu
Gore je već pomenuto da sladak krompir sadrži vitamin A, a on štiti kožu od oštećenja nastalih preteranim sunčanjem, dok vitamin E obezbeđuje glatku i sjajnu kožu jer podstiče rast kolagena.

Umanjuje stres
Magnezijum je mineral koji je zadužen za dobro raspoloženje, a batat ga ima u izobilju. On relaksira organizam, ali i doprinosi zdravlju mozga, kostiju i mišića.

2420