Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Boza

Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!

Boza - recept je objavila Politika 9, maja 1938. a poslala ga je Emilija Danenbaum iz Beograda.

U pet litara vode koja vri ukuvati 1/4 kilograma kukuruznog brašna, neprestano mešajući duže vremena, jer voda sa brašnom mora duže da vri. Najbolje je uveče zamesiti hlebni kvasac sa kukuruznim brašnom, bozu skinuti sa vatre, ohladiti, pa u još mlaku dodati ovaj umešani kvasac i ostaviti na toplom mestu da stoji 24 časa. Posle toga vremena bozu procediti kroz gustu tkaninu i osladiti je po volji. Proceđena boza može i duže stajati. Sladiti samo onoliku količinu, koliko je potrebno za potrošnju.

5420

Šta je zdravije - kečap ili majonez?

Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.

Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.

Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.

Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.

Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.

14188

Aronija - lekovita svojstva

Aronija vodi poreklo iz Severne Amerike, a od 20. veka uzgaja se širom Istočne Evrope. Ne sadrži tragove pesticida jer pri uzgoju ne zahteva hemijsku zaštitu protiv raznih štetočina i bolesti. Plod se koristi za proizvodnju sokova, sirupa, čajeva, dok je sušena aronija poznata po svojim antioksidativnim svojstvima. Naročito je popularna u alternativnoj medicini. Velika prednost u konzumiranju aronije je pre svega očuvanje i održavanje zdravlja urinarnog trakta. Poboljšava cirkulaciju krvi, jača krvne sudove i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Sadrži veliku količinu fenola koji "dezinfikuju" krvotok i telo, utiče na brže zarastanje rana, uklanja toksične materije iz organizma, smanjuje upale... Među najvećim prednostima je regulisanje krvnog pritiska. Sok ili čaj od aronije se preporučuje svakome ko ima problema sa krvnim pritiskom. Veliki broj studija analizirao je uticaj aronije na dijabetes i pokazalo se da može biti korisna u prevenciji i kontroli. Dokazano je da pomaže u lečenju stomačnih problema, uključujući čir na želucu i regulisanje dijareje. Bobice aronije sadrže veliku količinu karotena koji štiti ćelije oka od oštećenja i formiranja katarakte. Bogate su flavonoidima antioksidanata, pa štite oko od upala. Aronija se koristi i za regulisanje telesne težine jer reguliše nivo masti.

1395

Kako odabrati posuđe

Odabir pravog posuđa za kuvanje može biti prava muka, pogotovo danas kada je ponuda ogromna. Sa svih strana su reklame kako je baš to posuđe baš ono što vam je zaista potrebno! Ali da li je to baš tako? Mi ćemo pokušati da vam pomognemo da odaberete posuđe koje odgovara vašim potrebama, jer pored fizičkog izgleda tu su, druge bitnije stavke kao materijal izrade njegove prednosti i mane. Prvi i najbitniji korak je odabrati materijal od kog je izrađeno posuđe. Kako bi znali šta vam odgovara pokušaćemo da vam predočimo karakteristike određenih materijala od kojih se najčešće izrađuje posuđe.

18401

Vitamini u kruškama

Kruške su veoma zdravo voće koje postoji u različitim oblicima i veličinama, u zavisnosti od regiona u kome se gaji. Njihova zrnasta struktura je ono što ih odvaja od ostalog voća. Jedna kruška pruža 133 kalerija i sadrži mnošto vitamina važnih za zdravlje tkiva.

Vitamin C, koji štiti ćelije od oštećenja i stimuliše bela krvna zrnca, je samo jedan od obilja vitamina koje sadrži kruška.

Vitami K je od vitalnog značaja za efikasno zgrušavanje krvi i možete ga pronaći upravo u ovom izvoru zdravlja.

Vitamin A je prisutan u tragovima. Poznato je da utiče na vid, pravilno funkcionsanje imunog sistema, razvoj kostiju i reproduktivnih organa.

1372