-
Šta je zdravije: kelj ili brokoli?
Kelj i brokoli ne samo da su bogati hranljivim sastojcima, već pružaju i fitohemikalije koje štite imuni sistem. Usko su povezani jer pripadaju porodici Brassica. Šta je zdravije? Procenite sami!
Vrednosti na 100 g:
Proteini
Kelj: 4.28 g
Brokoli: 2.82 g
Masti
Kelj: 0.93 g
Brokoli: 0.37 g
Ugljeni hidrati
Kelj: 8.75 g
Brokoli: 6.64 g
Vlakna
Kelj: 3.6 g
Brokoli: 2.6 g
Kalcijum
Kelj: 150 mg
Brokoli: 47 mg
Gvožđe
Kelj: 1.47 mg
Brokoli: 0.73
Magnezijum
Kelj: 0.66 mg
Brokoli: 0.21 mg
Kalijum
Kelj: 491 mg
Brokoli: 316 mg
Vitamin C
Kelj: 120 mg
Brokoli: 89 mg
Vitamin K
Kelj: 705 mcg
Brokoli: 102 mcg
Niacin:
Kelj: 1 mg
Brokoli: 0.18 mg
Vitamin B6
Kelj: 0.27 mg
Brokoli: 0.16 mg
1265 -
Ukusni specijaliteti kojima ćete se okrepiti nakon raftinga Tarom
Sigurno ste imali prilike da čujete iskustva poznanika, prijatelja ili članova porodice o raftingu Tarom. Nemali broj ljudi se poslednjih decenija rešio da isproba ovaj adrenalinski sport, a njihovi utisci su mahom pozitivni - predivna priroda koja se rečima ne može dočarati, mnoštvo emocija i uzbuđenje na vodenoj bujici, druženje, smeštaj u bungalovima… Sve sami superlativi.
Međutim, od toliko utisaka ljudi se uglavnom ne sete da vam kažu da rafting Tarom uključuje zbilja sjajnu gastronomsku ponudu. Ceo naš region (sve države bivše Jugoslavije) obiluje ukusnim specijalitetima, a čini se da ih je tromeđa zapadne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine objedinila sve. Bez sumnje, na ovom putovanju će čak i najveći gurmani sa najistančanijim nepcima ostati oduševljeni ponudom na stolu.
Sva hrana u ovom području se priprema od domaćih namirnica koje uzgajaju lokalni stočari, ratari i poljoprivrednici. Neretko su namirnice organskog porekla, a pripremaju se po tradicionalnim receptima koji su strogo čuvana tajna ovog podneblja.
Hajde da napravimo kratak pregled specijaliteta kojima ćete moći da se okrepite nakon iscrpljujuće fizičke aktivnosti, kakva splavarenje Tarom jeste. Ukus vam teško možemo dočarati - moraćete poći na put da ga sami doživite.
Hladna predjela
Hladna predjela, poređana na dekorativnim drvenim daskama, koja su danas delikates koji je nedostupan mnogima, nekada su bile elementarne namirnice u planinskim krajevima područja Tare.
Stari kajmak, ili skorup, kako ga domaćini zovu, jedna je od osnova crnogorske i hercegovačke kuhinje. Kajmak je znak da je kravlje ili ovčije mleko bogato i masno. Skuplja se na površini skuvanog mleka, odakle se uklanja i čuva u drvenim kacama. Za razliku od kajmaka koji možete kupiti u marketima, autentični kajmak sa ovog podneblja je žute boje, intenzivnog ukusa i mirisa. Služi se za doručak i večeru, uz suhomesnate proizvode, priganice i domaće lepinje, mada nije retkost da bude poslužen uz roštilj, pečenje ili krompir ispod peke. Domaći kajmak će vam dati energiju splavarenje Tarom i sve izazove koji su pred vama.
Spomenuli smo suhomesnate proizvode. Budite spremni da iznenadite nepca. Slanina, kobasica, pečenica i pršut koje ćete probati ovde ne nalikuju ni na jedne koje ste imali prilike da probate pre. Nema aditiva, ni bilo kakvih pojačivača ukusa, veštačkih boja ili aroma. Meso, usoljeno morskom solju, se suši u pušnicama na velikoj nadmorskoj visini. Za sušenje se koriste grab i bukva, kojima se neretko dodaje i začinsko bilje, kako bi meso imalo što lepšu aromu.
Peciva - domaći hleb, pogače, pite i uštipke - takođe je nemoguće dočarati rečima, iako nastojimo da vam prenesemo što vernije utiske koje smo formirali.
Nije tajna da su crnogorske i hercegovačke domaćice vešte sa testima, a njihove pite su iskustvo van ovog sveta. Meke kore, tanke “kao flis papir”, tope se u ustima, baš kao i nadev od ovčijeg ili kravljeg sira, obogaćen jajima i solju. Pored pite sirnice tu su i zeljanica, krompiruša, burek (samo s mesom, sve ostalo su pite) i sve su podjednako ukusne. Domaći hlebovi, hrskave rumene korice, sa mekom sredinom, koja je vlažna i puna rupica, upotpuniće svaki obrok.
Za večeru se priprema i kačamak, pripremljen od ručno mlevenog kukuruznog brašna, smočan sa kajmakom i domaćim maslom. Uz šolju domaćeg kiselog mleka, neće vam biti potrebno ništa više. Nekadašnja hrana seljaka, gorštaka siromaha, danas je nešto čega smo željni.
Mesni specijaliteti koji oduševljavaju
A za ručak šta drugo nego meso. Nakon teleće čorbe koja krepi duh i telo moći ćete da birate između teletine pod sačem (sa neizostavnim krompirima i kajmakom), jarećeg, jagnjećeg ili prasećeg pečenja.
Meso se priprema ili pod sačem ili na ražnju, a toliko je meko i sočno da se topi u ustima. Razlog - lagana priprema, bez žurbe, sa puno ljubavi i umeća. Pomaže i to što se životinje ne tove, već odrastaju na pašnjacima punim lekovitog bilja, te je i njihovo meso specifičnog ukusa. Ako više volite roštilj nego pečenje, ne brinite, domaćini ga takođe vole i neštedimice ga pripremaju, baš kao i divljač, po kojoj je ovaj kraj poznat!
Jela za vegeterijance i vegane
U području Tare se misli na svaki detalj, stoga je i ponuda ribe na tanjirači izvrsna: domaća pastrmka ili lipljan, koji se love u ovoj regiji (Drina, Tara, Bistrica, Sutjeska) i pripremaju sveže, oduševiće vegeterijance i ljubitelje ribe. Vegani i vegeterijanci će moći svoj tanjir da obogate velikim brojem specijaliteta od pečuraka i povrća. Jedno je sigurno - sa Tare niko ne odlazi gladan, jer je ponuda jela toliko obilna da se lako pronalazi nešto za svačiji ukus!
Dobru hranu uvek prati i dobro piće
Baš kao i hrana, pića u regiji Tare su domaća - sokovi, vina i rakije, sve se priprema od domaćeg voća. Od rakija najpoznatije su domaća kruška, šljiva i loza, kojima se domaćini izuzetno ponose. Vina su dostupna i crna i bela - čuveni vranac i suvo belo vino “Žilavka”.
Sve u svemu, budite spremni da uživate svim čulima. Pogledi, zvukovi, mirisi i ukusi - Tara će vas očarati u svakom pogledu.
1034 -
Prednosti upotrebe staklenog posuđa za odlaganje hrane
Stakleni kontejneri za skladištenje su najbolji izbor! Staklo ne proizvodi štetne materije poput plastike. I druge alternative, kao što su limene kutije mogu ispustiti toksične materije u vašu hranu I uzrokovati brojne zdravstvene tegobe. Jedini rizik kod stakla je – lomljenje. Pogotovo kada je staklo izloženo visokoj temperaturi. Posude od stakla su bezopasne po životnu sredinu I mogu se u potpunosti reciklirati. Plastični materijali vremenom degradiraju, deformišu se ili postaju krhki. Staklene posude je mnogo lakše čistiti I održavati, bilo ručno ili u mašini za pranje sudova. Zamrzavanje ili izlaganje toploti u mikrotalasnoj pećnici neće ograničiti životni vek staklenog posuđa.
1668 -
Kratka istorija torti - kako je ukusan dezert nekada izgledao
Torte su čest i mnogima omiljeni gost najraznovrsnijih trpeza. Od nekadašnjih jednostavnih poslastica sa svega nekoliko sastojaka, slobodno možemo reći da su se torte danas razvile u ozbiljna umetnička dela.
Danas možete pronaći poslastice najraznovrsnijih oblika poput torte u obliku srca, ili torte sa motivima bliskim deci koje će zadovoljiti apetite sladokusaca, ali i krasiti stolove na mnogobrojnim svečanim događajima.
Kako je pravljenje torte nekada izgledalo, kako su kuvari kombinovali sastojke, kao i kada je nastala prva torta, saznajte u redovima ispod.
Prva torta - od kada datiraju prvi oblici ove ukusne poslastice
Istorija slatkiša, kao i torti datira od davnina. Poznato je da su još Egipćani preoznali sva zadovoljstva koje slatkiši pružaju, te da su uživali u ukusima meda, oraha i suvog voća. Tadašnji kolači bili su pravljeni upravo kombinacijom ova tri sastojka koji su dodavani hlebu.
Neverovatno, zar ne?
Oslanjajući se na ove činjenice, možemo reći da je određena forma torte postojala još u Antičkom dobu. Međutim, reč torta vikiniškog je porekla i prvi put se pojavljuje tek u 13. veku u Oksfordskom rečniku. Prve forme torti koje su tada pripremane bile su znatno drugačije strukture, nalik današnjim palačinkama.
Prvi recept za tortu zabeležen je u 17. veku i reč je o receptu za popularnu Lincer (Linzer) tortu. Sastojci od kojih se Lincer torta sprema su puter, brašno, šećer, badem, kakao, cimet, vanilin šećer, jaje i marmelada.
Danas se mogu pronaći brojne varijacije za pripremu ove torte, a njena popularnost i dalje ne jenjava i tradicionalan je praznični slatkiš u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope.
Napretkom tehnologije tokom 17. veka, upravo zahvaljujući Evropljanima, receptima se dodaju jaja, puter i mešavina najsličnija današnjem šlagu.
Kako su novi sastojci stizali u Evropu i kako se tehnologija razvijala, tako su torte postale kompleksnije. Već u 18. veku veliki broj stolova na aristokratskim proslavama krasile su raskošne torte.
Torte u 19. veku - kako su torte poprimile današnji izgled
Devetnaesti vek vezuje se za napredak čitavog čovečanstva, a tehnološke promene imale su uticaja i na industriju slatkiša. Tokom 19. veka, otvaraju se poslastičarnice širom Evrope, a u ovom periodu osmišljeni su neki od najpopularnijih svetskih recepata za torte poput Doboš i Saher torte.
O značaju torti u tom periodu svedoči i činjenica da je prvu Doboš tortu probala austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef, a od originalnog recepta nastalo je čak 120 novih od kojih nijedan nije mogao da se poredi sa izvornim.
S obzirom na to da su belo brašno i šećer u ovom periodu postali jeftiniji, i niži slojevi stanovništva mogli su se zasladiti ukusnim tortama, a kolači i torte postali su važan deo svake trpeze i služili su se nakon glavnog jela.
Istorija torti u Srbiji - kako su se naši preci zaslađivali
Istorijski podaci o pravljenju torti u SrbijI sežu od 19. veka, iako se pretpostavlja da je tradicija pripremanja torti znatno starija. Dezerti koji su bili centralni deo mnogobrojnih proslava pravljeni su pretežno od brašna, šećera, jaja i mleka.
Pomenućemo da je u 19. veku pronađen revolucionaran sastojak koji je danas deo gotovo svake poslastice, ali i slanog peciva - soda bikarbona. Isti slučaj je i sa praškom za pecivo koji je doprineo da torte izgledaju onako kako ih danas poznajemo.
Poslastičarnice u Srbiji, odnosno u Beogradu otvorene su pre Drugog svetskog rata, a otvarali su ih pretežno Česi i Mađari, koji su i danas u svetu poznati kao jedni od najboljih poslastičara.
Neke od najpoznatijih torti na našim prostorima, koje datiraju od davnih vremena su Vasina torta, Puslica torta, Reform torta i Plazma torta. Ova torta je nešto mlađa, a njen naziv potiče od popularnog keksa.
Pomenućemo i jednu od najpoznatijih poslastica kod nas, koju turisti obavezno probaju prilikom pesete Beogradu. Reč je o torti Moskva šnit koja je poznata kao specijalitet hotela Moskva, a sprema se od 1974. godine. Sastojci ovog ukusnog dezerta su višnje, ananas, badem i keks.
Torte danas - rado viđeni gosti na raznovrsnim slavljima
Veliki broj žena, ali i muškaraca uživa u pravljenju preukusnih poslastica, kako za posebne prilike, tako i bez povoda. Prednosti koje nam donosi 21. vek dolaze u vidu raspoloživosti brojnih sastojaka tokom čitave godine, ali i mnoštva recepata čiju detaljnu pripremu možete pronaći online.
Čak i oni neiskusni se uz nekoliko trikova mogu sasvim dobro snaći u ulozi poslastičara i pripremiti ukusnu poslasticu. Za one koji nisu vešti u kreiranju slatkiša, tu su poslastičarnice, odnosno specijalizovane radnje za proizvodnju slatkiša različitog tipa.
Bilo da ste ljubitelji voćnih ukusa ili radije birate čokoladne torte, danas možete pronaći najukusnije torte izvanrednog izgleda.
Pažljivo osmišljeni i sa ljubavlju kreirani slatkiši izuzev punog ukusa, pružiće vam i poseban osećaj zadovoljstva sjajnom estetskom završnicom. Osim što će zadovoljiti vaše apetite za slatkim, ova karakteristika torte čini originalnim poklonom za najrazličitije prilike.
S obzirom na veliki izbor poslastica, u zavisnosti od povoda za koji su vam neophodne, imate priliku da poručite jednostavne, minimalističke torte ili pak one koje će vas zadiviti svojim raskošnim izgledom, ali i upečatljivim ukusom.
Naš savet je da se odlučite za specijalizovane radnje koje će vam pružiti vrhunsku uslugu, slatkiše originalnog izgleda, ali pre svega bogatog ukusa koji će probuditi sva vaša čula. Ako su vaš izbor zdravi slatkiši, takođe ih sa lakoćom možete pronaći širom Beograda.
Nadamo se da vam je naš tekst bio interesantan, nakratko vas vratio u istoriju i da ste se čitanjem upoznali sa zanimljivom istorijom jednog od najpoznatijih slatkiša na svetu.
2280 -
Utiču li hrana i piće na zdravlje kože?
Na zdravlje vaše kože utiču i hrana i piće koje konzumirate, kao i način života i proizvodi koje koristite. Proces regeneracije ćelija kože nikada ne prestaje. Voda je ključ zdrave kože. Omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja mogu biti od suštinskog značaja. Maslinovo ulje, avokado su takođe bogati hranljivim sastojcima koji štite i čuvaju vašu kožu zdravom.
Kolagen i elastin utiču na strukturu kože, kao i na njenu fleksibilnost. Hrana bogata antioksidansima dokazano usporava raspad kolagena. Vežbe takođe poboljšavaju ten jer povećavaju protok krvi i oslobađaju se toksini kroz znoj. Stres može uticati na pojavu brojnih infekcija kože i ekcema. Vodite računa o dnevnim i noćnim kremama, kremama za sunčanje, korektorima i ostalim preparatima koje koristite - prilagodite ih tipu svoje kože.
1010
