Ukoliko redovno vežbate i ne možete da se rešite viška masti u predelu stomaka, ozbiljan je znak da morate povesti računa o redovnoj i zdravoj ishrani.
Mentalno i emocionalno zdravlje su takođe povezani sa digestivnim traktom. Ukoliko imate česte promene raspoloženja, ključ je ponekad, verovali ili ne, u stomaku. Vaš ključ raspoloženja za regulisanje neurotransmitera nalazi se u stomaku.
Istraživači naglašavaju da je nizak nivo bakterija u organizmu umešan u pojavu bolesti creva. Na sreću, uzimanje probiotika kao i fermentisanih namirnica: jogurta, kefira, može vam pomoći.
Uravnotežena ishrana koja sadrži dosta hranljivih materija važna je za svakoga. Međutim, ljudi sa smanjenom funkcijom bubrega trebalo bi da obrate pažnju na svoju ishranu.
Previše proteina povećava pritisak na bubrege. Jedite namirnice koje sadrže nizak nivo proteina jer ćete smanjiti novo uree u krvi. Meso, jaja i mlečne proizvode zamenite sa žitaricama i povrćem.
Ugljeni hidrati čine najveći deo ishrane ukoliko imate problema sa funkcionisanjem bubrega. Ukoliko imate bilo kakvu bolest ili oštećenje bubrega, trebalo bi da obratite pažnju na nivoe jednostavnih i složenih ugljenih hidrata. Složenih ugljenih hidrata ima u hlebu, smeđem pirinču i nekom povrću. Jednostavni ugljeni hidrati nalaze se u voću. Izbegavajte proizvode koji sadrže rafinisani šećer.
Unos natrijuma je od gotovo najveće važnosti. Izbegavajte namirnice koje su bogate natrijumom, uključujući čips, slaninu, sir, konzervirano povrće, konzervirane supe... Začine i biljke koje ne sadrže natrijum možete koristiti za dodavanje arome hrani bez povećanog unosa natrijuma.
Otežana funkcija bubrega utiče na balans nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Kada su visoki nivoi fosfora, a kalcijuma smanjeni - može doći do slabljenja kostiju i bolova u zglobovima.
Takođe, neophodno je održavati nivo kalijuma u organizmu. Nepravilan rad bubrega uzrokuje i nepravilan rad srca usled povećanog nivoa kalijuma. Izbegavajte banane, brokoli, čokoladu, šljive, dinje i gljive. Namirnice sa veoma malom količinom kalijuma su: jabuke, lubenice, kruške, krastavci, grožđe, brusnice, višnje i šargarepe.
1. Visina je podesiva – „glava“ miksera bi trebalo da se nađe tik iznad posude kako se prilikom mešanja ne bi oštetilo dno posude.
2. Vodite računa o dobroj povezanosti svih delova aparata
Veza između „glave“ miksera i postolja može vremenom olabaviti i pomerati se kada god uključite mikser, što može biti opasno.
3. Peškir – potencijalno rešenje za mogući haos u kuhinji
Mikseri sa posudama su snažni i mogu veoma lako napraviti nered u celoj kuhinji ukoliko sastojci „pobegnu“ iz posude. Rešenje je jednostavno – prekrijte mikser debljom kuhinjskom krpom ili manjim peškirom.
4. Mikseri sa posudom ima svoja ograničenja
Imajte na umu da bilo koji mikser nema ugrađenu zaštitu od preopterećenja i nije namenjen neprekidnom radu na duže vreme. Razmotrite nivo snage pre kupovine miksera.
1. Loš zadah je rezultat bakterija koje se nalaze na jeziku i u ustima, a javljaju se usled konzumacije određenih namirnica, pušenja ili loše higijene. Mogu biti znak ozbiljnijih problema sa bubrezima, probavom...
2. Izmenjen, neprijatan miris urina je siguran znak da ne pijete dovoljno vode.
3. Ukoliko su vam nokti bledi i krhki, potrebno vam je gvožđe. Nizak nivo gvožđa je uzrok nedostatka kiseonika u krvi.
4. Zatvor je često uzrok nedovoljne količine vlakana, nedovoljnog unosa vode, stres ili nedovoljna fizička aktivnost.
5. Afte u ustima mogu biti uzrok povreda, ali njihov povratak bi mogao da bude znak upozorenja za brojne bolesti.
6. Ukoliko vam je kosa izgubila sjaj ili opada, to bi mogao da bude alarm putem koga vas telo obaveštava o nedostatku pojedinih vitamina, lošoj ishrani...
7. Preterano znojenje može ukazati na infekciju, oštećenje nerava, preaktivnu štitnu žlezdu...
8. Milije na koži mogu biti znak oslabljenog imuniteta ili loše ishrane.
Hrani je u srednjem veku iskazivano veliko poštovanje, pre svega zato što se teško i mukotrpno proizvodila, a istovremeno je bila i svojevrstan statusni simbol, pošto nije svako mogao da jede sve, kaže istoričarka umetnosti i gastroheritolog Tamara Ognjević.
Danas naravno nije tako i praktično svi jedu sve što mogu i žele, dok je u srednjovekovnoj epohi tako nešto bila "nemoguća misija", jer se tačno znalo koja je vrsta hrane namenjena vladarima, ratnicima ili njenim proizvođačima a podela u toj oblasti bila je čak i prema polnoj pripadnosti, izjavila je Ognjenović Tanjugu.
Znalo se da je za jednog monarha krajnje neprikladno da jede meso zeca, jer je ta krhka, plašljiva životinja time ima i odredjenu simboliku, koja nije povoljna za vladare, objašnjava Ognjevićeva napominjući da su srednjovekovni vladari uglavnom jeli pečeno meso, kao simbol moći.
Na izuzetno zanimljivom i vrlo posećenom predavanju, koje je održala u Zbirci strane umetnosti Muzeju grada Novog Sada u okviru pratećeg programa izložbe "Slatki trag prošlosti", ona je predstavila deo rezultata multidisciplinarnog projekta "Živeti prošlost - Srpska srednjovekovna gastronomija", beogradskog Artis centra, na čijem je čelu.
To istraživanje je potvrdilo da je hrana u srednjem veku itekako poštovana u svim društvenim slojevima jer se, bilo da je biljnog ili životinjskog porekla, veoma teško proizvodila i otuda potiče ono upozorenje da "ne valja bacati hleb", koje je zadržano do danas ali ga se nažalost slabo pridržavamo.
U srednjovekovnoj epohi u Evropi pravljeni su i raznorazni slatkiši od onoga čime se raspolagalo, poput meda, oraha, lešnika, suvog voća, koji su dodavani siru, napominje Tamara Ognjević i naglašava da u srpskim arhivima ima dosta sjajnih dokaza o tome, kako i o putevima i načinima pristizanja tih poslastica u naše krajeve.
Šećer je u to vreme bio izuzetno skup i vrlo cenjen, ali pojedinim društvenim slojevima dostupan, tako da postoje podaci i o tome kako su "vešti dubrovački trgovci podmićivali srpske i bosanske vladare glavom šećera", kaže Ognjevićeva.
Simbolika i značaj mesa u to doba, ali i istovremena želja vladara za slatkim užicima, podstakli su engleskog kuvara i ondašnjeg naučnika u kuhinji Hestona Blumentala da kreira poslasticu, koja je zapravo bila voće napravljeno od mesa.
"Vladar je toliko morao da jede meso i toliko je meso bilo reprezentativno da je čak i voće moralo da bude od mesa", objasnila je Tamara Ognjević i napomenula da su u to vreme za dame pripremani kompoti, lepi džemovi kao i karamelizovani kremovi, jer je bilo potrebno termički obraditi šećer, pošto vatra znači stišavanje moći, svojstvene vladarima.
Istraživanjem srpske srednjovekovne gastronomije rekonstruisana je "fantastičan kolač od breskve", na osnovu koštice ploda te voćke, nađene u starom Rasu u 12. veku, kaže Ognjevićeva i dodaje da su tu poslasticu istraživači u šali nazvali "Jevdokejina breskva", prema Jevdokeji Nemanjić, prvoj vizantijskoj princezi u domu Nemanjića.
Posetioci predavanja i izložbe imali su priliku da probaju "panforte", moćni hleb namenjen srednjovekovnim vitezovima, koji je u saradnji sa novosadskom poslastičarnicom "Vremeplov" napravljen na osnovu rekonstruisanog recepta iz 1203. godine.
Taj moćni hleb, odnosno kolač, sadrži integralno brašno, orahe, bademe, šećer, med, kandirano voće, biber i druge začine a, kako napominje Ognjevićeva, u ove krajeve doneli su ga krstaši na svom putu ka Svetoj zemlji.
Ona je objasnila da se taj koncentrovani specijalitet, jakog ukusa i velike hranjive vrednosti, jeo u vrlo maloj količini (kockica ili dve) ali je u to vreme ozbiljna viteška hrana za duge i teške ratničke pohode.
Izvor: B92.net (Tanjug)
