Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kofein i psorijaza

Psorijaza je hronično stanje kože usled koga se javljaju crvenkasto-roza izbočine na prevojima kože zbog nagomilavanja grubih, suvih ćelija. Lekari nisu sigurni šta izaziva psorijazu, ali veruju da je jedan od uzročnika - stres. Promene u ishrani, pored brojnih krema, mogu pomoći u suzbijanju psorijaze.

Nakon jednog američkog istraživanja tokom koga je grupa pacijenata tretirana kremom na bazi kofeina tri puta dnevno, nakon osam nedelja, istraživači su utvrdili efikasnost lečenja. Nije poznato kolika je uloga kofeina na imuni sistem, a nije jasno ni da li kofein ima anti-inflanatorna dejstva. Jedno je sigurno, kofein povećava koncentraciju kortizola koji je zadužen za širok spektar procesa u telu, koji uključuju imuni sistem i metabolizam.

1379

Soda bikarbona umesto šampona za suvo pranje kose

Ukoliko ste ljubitelj šampona za suvo pranje kose sigurno ste se našli u neprilici da vam nestane onda kada vam je najpotrebniji. Sledeći put kad vam se to desi spas ćete pronaći u kuhinji. Jednostavno uzmite malo sode bikarbone i nežno nanesite na koren koristeći češalj kako biste ravnomerno naneli. Soda bikarbona ne samo da će zamaskirati izgled masne kose, već će i apsorbovati svaki neprijatni miris. Ukoliko imate tamnu kosu, sodu bikarbonu pomešajte sa malo kakaoa u prahu kako bi izbegli ostatak belih tragova.

2606

Kako izgledaju tradicionalni srpski slavski običaji?

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko ukorenjen deo kulturnog nasleđa našeg naroda i odražavaju bogatu istoriju, duhovnost i zajedništvo. Slava, kao porodični praznik, slavi se u čast zaštitnika porodice, a običaji vezani za ovu svečanost imaju svoje specifičnosti koje čine srpsku tradiciju jedinstvenom i neponovljivom.

Muzika - zabava za goste

Muzika je kao i uvek neizostavan deo svakog slavlja, pa tako i kada su u pitanju srpske slave, obogaćuju atmosferu svečanosti omiljenim melodijama. Na selima, gde su tradicija i folklorni elementi još uvek živopisno prisutni, gusle ostaju omiljeni instrumenti uz koje se prenose priče i pesme generacijama. Guslari, nosioci usmenog stvaralaštva, često izvode epske pesme koje oživljavaju herojske trenutke i slavna dela.

U gradovima, dok se mnogi obraduju modernim žanrovima, domaća narodna muzika i dalje zadržava poseban status tokom slavske proslave.

Narodni pevači sa naših prostora, kao istinski čuvari tradicije, su najčešća pojava kada su u pitanju slave na našim prostorima. Ukoliko želite da iznajmite bend za proslave, neka to bude bend sa raznovrsnim repertoarom koji dobro poznaje i one tradicionalne pesme, kako bi vaša slava bila pun pogodak.

Domaća narodna muzika i dalje ostaje važna poveznica sa korenima, odražavajući bogatstvo i raznovrsnost srpske kulturne baštine kroz melodije koje odjekuju tokom slavske proslave.

Crkva i pravoslavni običaji

Odlazak u crkvu i jutarnji običaji nošenja kolača predstavljaju duboko ukorenjeni deo srpskih slavskih tradicija, označavajući duhovni aspekt i povezanost porodice sa verom. Poseta crkvi tokom slavske proslave ima poseban značaj, a jutarnja liturgija je centralni događaj koji okuplja porodicu pred početak svečane proslave. Vernici zajedno sa sveštenikom u crkvi dele molitveni trenutak, a slavski kolač koji porodica nosi postaje simbol zahvalnosti i predanosti porodičnom duhovnom nasleđu.

Običaj nošenja kolača u crkvu nije samo ritual, već i gest poštovanja prema zaštitniku doma. Porodica izražava svoju veru i zahvalnost kroz predstavljanje kolača svešteniku radi osvećenja. Ovaj čin dodatno produbljuje vezu između porodice i vere, čineći slavu ne samo porodičnim okupljanjem, već i duhovnim iskustvom.

Uz svešteničko blagosiljanje, slavski kolač postaje simbol zajedništva i vere. Tradicionalni elementi, poput ukrasa na kolaču koji često simbolizuju krst, grozd ili latice, dodaju dublje značenje ritualu. Na taj način se trudimo da doprinesemo sveukupnom duhovnom i porodičnom iskustvu tokom slavske proslave.

Slavska trpeza

Slavska trpeza, kao središnji deo slavskih običaja, predstavlja pravu gozbu za sva čula, sa bogatstvom ukusa i mirisa koji odražavaju tradicionalnu srpsku kuhinju. Svinjetina i jagnjetina često dominiraju kao glavno jelo, pružajući obilje mesa autentičnih aroma. Slavski sto se često ukrašava raznovrsnim salatama, uključujući rusku salatu, bogatu krompirom, povrćem i majonezom, zelenu salatu, svežu i hrskavu, kao i tradicionalnu kupus salatu, koja donosi osveženje svojom kiselkastom notom.

Uz glavna jela, na slavskoj trpezi često se mogu naći različite vrste sireva, poput sjeničkog ili kajmaka, a sirnica i pogača dodatno obogaćuju izbor pekarskih proizvoda. Hleb, kao osnovna namirnica, često je prisutan u vidu domaćeg hleba ili proje.

Pića koja se nude tokom slavske proslave reflektuju raznolikost ukusa gostiju. Vino je nezaobilazno, sa crvenim i belim sortama koja se nude gostima. Rakija, kao tradicionalno srpsko piće, dodatno upotpunjuje ponudu, često pravljena od domaćih voćaka. Pored alkoholnih pića, na stolu se često nalaze raznovrsni sokovi, poput domaćih voćnih sokova, limunade ili gaziranih pića, pružajući opcije za svakog gosta.

Desertna ponuda na slavskoj trpezi može uključivati kolače, poslastice sa medom, orasima ili makom, čime se zatvara gozba slatkim notama. Sve ove gastronomske poslastice čine slavsku trpezu ne samo bogatom i ukusnom već i izrazito simboličnom, odražavajući plodnost, blagostanje i ljubav koja se deli tokom ovog svečanog okupljanja.

Način proslave srpske slave

Srpska slava ima običaj da se proslavlja 3 puna dana. Prvi dan krsne slave obično označava pripremu, gde porodica zajedno priređuje prostor, sprema hranu i ukrašava dom u znak dobrodošlice za goste koji se od ranog jutra pridružuju proslavi. Ovaj dan je ispunjen radosnim uzbuđenjem i radom, stvarajući atmosferu iščekivanja.

Drugi dan slave ponovo okuplja porodicu i prijatelje kako bi zajedno uživali u svečanom ručku i obredima. Svečana trpeza, obogaćena tradicionalnim jelima, kolačima i pićima, postaje središnji deo proslave.

Treći dan slavske proslave često ima opušteniji ton. Porodica i prijatelji mogu se okupljati, razmenjivati iskustva s prethodna dva dana i uživati u laganim obrocima. Trodnevna proslava slavske svečanosti ne samo što odražava bogatstvo tradicije već i jača porodičnu vezu kroz zajedništvo, ljubav i poštovanje prema nasleđu.

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko usađenu vezu između prošlosti, vere i porodičnih vrednosti. Kroz muziku, crkvu i bogatu slavsku trpezu, ovi običaji ne samo da čuvaju identitet srpskog naroda, već i stvaraju nezaboravna iskustva koja se prenose s generacije na generaciju. Slava, kao porodični praznik, spaja duhovno i materijalno, stvarajući jedinstvenu atmosferu ljubavi, radosti i zajedništva.

Tradicionalne vrednosti prepliću se s modernim izrazima tokom proslave, ostavljajući nas sa snažnim osećajem ponosa i poštovanja prema nasleđu koje čini srpsku kulturu jedinstvenom. Ovi običaji nisu samo rituali, već živi elementi koji odražavaju dušu naroda, čineći slavu neizbrisivim delom srpskog identiteta.

505

Zabavna strana hrane

Banane proputuju oko 6500 kilometara pre nego što stignu na vaš sto

Polovina svetske populacije jede pirinač svaki dan

Potrebno je 4 tone grožđa da bi se napravila jedna tona grožđica

Miris kafe se prepoznaje najlakše od svih mirisa na svetu

Prosečna odrasla osoba pojede oko 900 kilograma hrane godišnje

Tokom svog života popićete oko 60500 litara tečnosti

Inke su merile vreme prema tome koliko je krompiru potrebno da se skuva

Crni luk sadrži prirodan blagi antibiotik koji se bori protiv infekcija

Belo vino postaje tamnije kako stari, a crveno postaje svetlije

I najzad, jeste li znali da je najstariji sačuvani recept na svetu recept za pravljenje piva?

1968

Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:

- Gubitak apetita,
- Povraćanje,
- Nadutost,
- Povećan stomak,
- Dugotrajan proliv i učestale stolice,
- Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
- Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
- Umor i slabost,
- Povećan stomak,
- Kožna oboljenja ili dermatitis,
- Zatvor u određenim slučajevima,
- Anemija,
- Gubitak telesne mase,
- Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.

Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.

Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.

Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.

Hleb od heljde:
500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.

Brownies:
1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.

Keksići od kokosa:
2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.

Pizza iz tiganja:
120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.

2964