Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Šta vam je potrebno? Topla voda i deterdžent za sudove. Da, to je sve!

Uputstva:

Sipajte toplu vodu do polovine blendera. Dodajte samo kap deterdženta. Uključite blender i pustite ga da radi oko 10 sekundi. Nakon toga, blender temeljno isperite.

1017

Celer

Celer (lat. Apium graveolens) je zeljasta biljka koja je opšte poznata kao nezaobilazni deo domaćih supa, čorbi i ostalog variva. Može se koristiti koren, drška i lišće koje je izuzetno aromatičan začin, bilo da je sitno iseckano bilo da je sveže (uglavnom kao dodatak salatama).

Celer kakav poznajemo danas nastao je u 17.veku kultivisanjem divljeg celera i trenutno su poznate tri vrste ovog povrća: zeleni, beli i celer čiji koren podseća na belu repu.

Zbog svoje blagodeti po zdravlje celer je još u Staroj Grčkoj važio za simbol lepote, dok je u Rimu predstavljao simbol pobede. U našoj, slovenskoj mitologiji se smatra da je afrodizijak.

Otkud tolika popularnost celera? Pre svega zbog pregršti minerala i vitamina koje sadrži u sebi, a tu su kalijum, kalcijum, fosfor, vitamini C i B, karoten...posebno je pogodan za dijetalnu ishranu jer sadrži malo kalorija, a opet podstiče metabolizam i razmenu materija u organizmu. Posebno je zdrav sok od celera jer deluje umirujuće i smanjuje celulit, a oblozi od ovog soka pomažu u lečenju mnogih kožnih oboljenja.

No, osim u čorbi ili kao sok, celer možete koristiti i u raznim salatama, možete ga grilovati i poslužiti uz meso i ribu, takođe možete isprobati nešto novo i umesto klasičnog pirea od krompira, pripremiti pire od celera. Odlično se slaže sa ruzmarinom, a posebno je ukusan ako ga ispečete pa prelijete majonezom ili nekim drugim kremastim namazom.

Poseban savet, celer u vreloj vodi brzo izgubi sve dragocene sastojke, pa se trudite da ga kuvate što kraće, po mogućnosti samo par minuta na pari.

2238

7 razloga zašto konzumirati rukolu

Rukola sadrži značajne količine tri specifična minerala koji pomažu u kontroli krvnog pritiska. U pitanju su kalcijum, magnezijum i kalijum. Sva tri igraju važnu ulogu u podsticanju normalnog funkcionisanja krvnih sudova. Dobar je izvor folne kiseline koja se najčešće navodi kao važna u razvoju fetusa. Dve čaše rukole obezbeđuju 950 IU vitamina A ili 19 odsto preporučene dnevne vrednosti. Sadrži i značajne količine luteina i zeaksantina koji su važni za zdravlje očiju.

Vodeći se nutritivnim vrednostima rukole, izdvojili smo sedam razloga zbog kojih bi trebalo da je uvedete u redovnu ishranu:

1. Sadrži visok nivo karotenoida koji utiču na vid.

2. Utiče na proizvodnju nitratnog oksida koji je važan za zdravlje ćelija i endotelnu funkciju.

3. Povećava protok krvi.

4. Stabilizuje krvni pritisak i smanjuje upale.

5. Pomaže u uklanjanju pesticida i herbicida iz tela.

6. Čisti organizam, a posebno jetru, ukoliko dođe do trovanja teškim metalima.

7. Štiti od gastrointestinalnog ulkusa.

1214

Energetske i hranljive vrednosti: kruške

Kruške potiču iz porodice ruža, a srodne su jabukama i dinjama. Mada nije sa sigurnošću utvrđeno, smatra se da vodi poreklo iz zapadne Azije. Odavno su prepoznata njegova lekovita svojstva. Najveća zasluga pripada pektinu koji utiče na nivo holesterola i poboljšava varenje. Jača imuni sistem i utiče na zdravlje kostiju.

Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

Energetska vrednost: 58 kcal

Ugljeni hidrati: 13,81 g

Proteini: 0,38 g

Masti: 0,12 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna:3,10 g

Niacin: 0,2 mg

Vitamin A: 23 IU

Vitamin C: 4,2 mg

Vitamin K: 4,5 µg

Natrijum: 1 mg

Kalijum: 119 mg

Kalcijum: 9 mg

Gvožđe: 0,17 mg

Magnezijum: 7 mg

Cink: 0,10 mg

1627

Koliko kalorija nam je dnevno potrebno?

Broj kalorija koje su organizmu neophodne varira od čoveka do čoveka. Mada je prosek koji većina ljudi računa kao potreban oko 2000 kalorija, taj broj može biti veći ili manji.

Faktori koje treba uzeti u obzir kada računamo koliko nam je kalorija dnevno potrebno jesu visina, težina, pol, starost, kao i fizička aktivnost.
Postoje tri "potrošača" kalorija koje treba uzeti u obzir kada želimo da izračunamo dnevnu potrošnju kalorija: bazalni metabolizam
fizička aktivnost
energija koja je potrebna da bi telo sagorelo hranu koju unosimo.

Bazalni metabolizam je količina energije potrebna za neometano funkcionisanje organa i čini između 60 i 70% dnevne potrošnje kalorija. Muškarcima je obično potrebno više energije.
Drugi činilac je fizička aktivnost, u koju se ubraja sve od nameštanja kreveta do idenja u teretanu. Takođe, treba imati na umu da ne troše svi kalorije istim tempom i da potrošnja kalorija takođe zavisi i od aktivnosti i težine osobe.
I najzad, energija koja je potrebna kako bi telo svarilo ono što smo pojeli jeste najmanji potrošač u organizmu, i na ovu aktivnost ide oko 10% energije dnevno.

Dakle, 2000 kalorija nije univerzalna brojka koja važi za sve, ali služi kao dobar orijentir da znate koliko energije je potrebno prosečnom čoveku.

1608