Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Loše navike koje mogu podstaći probleme sa bubrezima

Bubrezi su organi koji rade kontinuirano filtrirajući otpadne supstance koje putuju u naš krvotok. Kroz urin, naši bubrezi mogu eliminisati veliki deo toksina iz hrane, životne sredine ili lekova. Kao i drugi organi, i bubrezi mogu izgubiti efikasnost ukoliko ne izbacimo neke loše navike iz svakodnevnog života.

-Zadržavanje urina pospešuje stvaranje upala u urinarnom traktu i može izazvati ozbiljnije probleme.

-Ukoliko želite da vaši bubrezi ispravno funkcionišu, neophodan je unos dovoljne količine vode i drugih zdravih tečnosti. Dehidriranost može izazvati kamen u bubregu, infekcije...

-Gazirana pića kao i energetski napici mogu uzrokovati brojne poremećaje. Zbog velike količine šećera i aditiva mogu biti odgovorni za ozbiljne poremećaje.

-Obratite pažnju na unos natrijuma koji nije prisutan samo u kuhinjskoj soli, a povećava zadržavanje tečnosti i doprinosi brojnim problemima sa bubrezima.

-Iako su suštinski neophodni, trebalo bi obratiti pažnju i na unos proteina. Veća količina utiče na otežan rad bubrega i dovodi do hroničnih oboljenja.

1022

Veza između ishrane i bolesti očiju

Bolesti očiju su jedan od vodećih uzroka trajne nesposobnosti za rad. Problemi sa očima se dešavaju u zrelijem životnom dobu i odgovarajuća ishrana može da spreči ili ublaži neke od njih.

Katarakta se javlja kada su proteini u očnom mišiću oštećeni. Ti proteini su zaduženi za jasan vid i kada se oštete, sočivo postane zamućeno. Ovo oboljenje se najčešće tretira operacijom.

Slabljenje očnog mišića usled starenja se dešava kada ćelije u oku odumiru. Kada se ovo desi, vid više nije jasan, i ne vide se detalji predmeta. Za ovaj problem ne postoji lek, ali odgovarajuća ishrana može da uspori pogoršanje.

Šta je ishrana za zdrave oči? Hranljive materije zadužene za zdravlje oka jesu vitamini C i E, karotenoidi, beta karoten, lutein, omega 3 masne kiseline, cink, vitamini B6, B9 i B12. Antioksidanti, posebno lutein, pomažu u sprečavanju taloženja štetnih materija u retini, što smanjuje rizik od razvijanja slabog očnog mišića. Na isti način reaguje i kompleks vitamina B.

Namirnice koje treba jesti:

Tamno zeleno povrće poput spanaća (lutein, vitamin E)

Žuto i narandžasto voće i povrće (beta karoten)

Inćuni, haringa, losos, sardine, pastrumka, tuna i bela riba (omega 3 masne kiseline)

Junetina, jaja, jagnjetina, mleko, kikiriki, svinjetina i integralne žitarice (cink)

Citrusi, zeleno lisnato povrće, džigerica, pečurke, orašasto voće i grašak (folna kiselina)

Banane, piletina, riba, džigerica, krompir (vitamin B6)

Mlečni proizvodi, jaja, meso, morski plodovi (vitamin B12)

Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, poput belog pirinča, belog hleba i testenine može povećati rizik od slabljenja očnog mišića.

1788

Energetske i hranljive vrednosti: kikiriki

Kikiriki potiče iz Južne Amerike stigao u Indiju i Kinu, pa čak i na Mesec! Naime, astronaut Alan B. Šepard poneo sa sobom zrno kikirikija na daleki put. Ekonomiji Amerike danas doprinosi i kikiriki sa 4 milijarde dolara svake godine.Kikiriki pripada porodici graška. Smanjuje rizik od kamena u žuči, održava nivo šećera u krvi, podstiče pamćenje, a pomaže i kod bolesti želuca. Sadrži nezasićene masne kiseline i dobar je antioksidant.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 567 kcal

Ugljeni hidrati: 16,13 g

Proteini: 26 g

Masti: 49,24 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 8,5 g

Niacin: 12,1 mg

Vitamin E: 8,33 mg

Vitamin C:

Vitamin K:

Natrijum: 18 mg

Kalijum: 70 mg

Kalcijum: 92 mg

Gvožđe: 4,58 mg

Magnezijum: 168 mg

Cink: 3,27 mg

1548

Maskarpone: bogat zasićenim mastima

Kremasta struktura maskarpone sira savršena je za punjenje brojnih slatkih obroka, pa čak i testenina. Samo dve kašiće maskarpone sira sadrže 120 kalorija. Većina potiče iz proteina, a minimalne količine iz ugljenih hidrata. Dakle, skoro sve kalorije potiču od masti. Dve trećine masti u maskarponeu je zasićeno. Zasićene masti podižu novo holesterola u krvi i mogu povećati rizik od kardiovaskularnih problema.

1200

Energetske i hranljive vrednosti: grašak

Grašak spada u mahunarke i prepoznatljiv je po visokom sadržaju proteina, šećera i vitamina. U drevna vremena gajili su ga Vavilonci, Egipćani, Rimljani i Grci. U Evropu su ga preneli stari azijski narodi. Idealan je za one koji su pod stresom jer jača imunitet i obnavlja vitalnu energiju. Između ostalog, reguliše i probavu, jača kosti i srce...

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 81 kcal

Ugljeni hidrati: 14,45 g

Proteini: 5,42 g

Masti: 0,40 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 5,1 g

Niacin: 2,09 mg

Vitamin A: 765 IU

Vitamin C: 40 mg

Vitamin E: 0,13 mg

Vitamin K: 24, 8 µg