Može se servirati kao predjelo na slavi ili ukusna večera ili doručak u vreme posta.
-
Obratite pažnju na namirnice sa negativnim kalorijama!
Kako prepoznati negativne kalorije? Jednostavno! Reč je o svim onim namirnicama tokom čijeg žvakanja sagorite mnogo više kalorija u odnosu na broj koji unesete. Prema brojnim istraživanjima, naše telo troši samo pet do deset procenata ukupne energije u digestiranju hranljivih sastojaka koji se nalaze u hrani. Povrh toga, način na koji vaše telo „obrađuje“ hranu zavisi od sopstvenog metabolizma.
Želite da ubrzate metabolizam? Savet se krije u načinu ishrane. Što više povrća, a ako ste ljubitelj mesa, neka vaš izbor bude crveno meso. Nezdravu užinu i slatkiše zamenite smutijima, koštunjavim voćem ili svežim voćem. Ovako regulisanom ishranom nećete smanjiti unos kalorija, već ćete unositi zdravije kalorije. Osnovni problem većine dijeta koje se svode na smanjen unos kalorija je stanje šoka metabolizma usled smanjenog unosa hrane. Ipak, namirnice sa negativnim kalorijama ne utiču negativno na nivo šećera u krvi i sprečavaju taloženje masnih naslaga.
Jedino piće koje ne sadrži negativne kalorije je voda. Pored navedenog, voda poboljšava varenje kao i rad metabolizma ali i povećava nivo energije.
1568 -
Nisu sve kalorije iste
Računica je poprilično jasna - ako želite da smršate, morate smanjiti svoj dnevni kalorijski unos. Međutim, gledanje samo na broj kalorija, ne i na njihov kvalitet vodi do nezdravih izbora. Što nas dovodi do pitanja - kada govorimo o mršavljenju, da li je zaista važno koju vrstu hrane biramo, ukoliko ne preteramo sa kalorijama?
Uporedite obrađenu hranu poput čipsa sa porcijom orašastog voća npr. Ako i jedno i drugo ima 160 kalorija, da li je zaista bitno šta ćemo od toga pojesti? Možda i nije. Pre nekoliko godina, profesor na univerzitetu u Kanzasu oslabio je skoro 15 kg na dijeti koja se sastojala od slatkiša. To je uspeo zato što je unosio 1800 umesto 2800 kalorija koje su njegovom telu bile potrebne.
Međutim, pre nego što odlučite da oprobate njegov metod, razmotrite to da kada jedemo, naše telo mora da razloži tu hranu. Varenje takođe sagoreva kalorije i čini oko 10% našeg metabolizma. Potrebno je manje energije da se svare ugljeni hidrati ili masti nego proteini. Ali, ubedljivo se najmanje kalorija potroši kada se vari procesirana hrana. Nedavna studija je pokazala da se čak 50% manje kalorija troši na varenje industrijske od prirodne hrane.
Procesirana hrana čini da brže ogladnite, a često i negativno utiče na dijetu (čak i kad je kalorijski unos korektan). Ovim vrstama hrane nedostaju svi važni nutrijenti, a obiluju šećerima, solima i mastima. Povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa.
Dakle, nije sve stvar kalorija, ima nečeg i u zdravlju.
2166 -
Kuvar otkriva koja su najbolja i najgora mesta za odlaganje hrane u frižideru
Danijel Norton napominje da pojedini delovi frižidera variraju u temperaturi. Više police i stalci su uglavnom najtopliji deo frižidera. Najosetljiviji proizvoi na promene u temperaturi su: mleko, sirovo meso i riba. Iz tog razloga, navedeni proizvodi moraju se čuvati u određenim uslovima kako ne bi došlo do porasta bakterija koje su potencijalno štetne za ljude.
Svežu testeninu i pite bi trebalo čuvati u samom dnu donjeg dela frižidera - ujedno najhladnijem delu uređaja.
1246 -
Hidratacija hranom
Nošenje flašice sa vodom svuda nije jedini način da ne dehidrirate. Hrana može značajno da utiče na dnevne potrebe u vezi sa vodom.
Godinama je važilo pravilo da je potrebno 8 čaša vode, ali nije tako jednostavno. Potreba za vodom zavisi od klime, mišićne mase, fizičke aktivnosti i načina ishrane. Ljudima koji imaju veći procenat mišića potrebno je više vode, zato muškarcima obično treba više vode nego ženama.
Hranom se obično obezbeđuje petina dnevne potrebe za vodom, ali ako konzumirate hranu bogatu vodom (poput lubenica, povrća ili mesa), taj postotak može biti i veći.
Meso sadrži dosta vode, ali se čak 20 – 30% gubi kuvanjem, dok ovo nije slučaj sa povrćem, a konzumiranje svežeg voća može značajno smanjiti vašu potrebu za vodom, čak i u vrelim letnjim danima.
1592 -
Šest razloga zbog kojih je zdravo jesti plavi patlidžan
Sadrži brojna vlakana, vitamine B1 i B6, kalijum. Veliki je izvor bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, nijacina i folne kiseline.
Plavi patlidžan poseduje veoma malo ugljenih hidrata i masti, kao i kalorija, pa je idealan za obrok ukoliko želite da smršate.
U kori plavog patlidžana skriven je veoma dobar antioksidant koji sprečava oksidacijske degeneracije lipida, zbog čega snižava holesterol i sprečava njegovo nastajanje.
Pospešuje probavu i povoljno utiče na rad creva.
Normalizuje rad srca i reguliše nivo vode u organizmu.
Sadrži posebnu vrstu fitohemikalije zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva.
1435
