-
Kako crna čokolada utiče na zdravlje?
Crna čokolada je gotovo najpopularniji sastojak brojnih slatkiša na svetu, ne samo zbog prijatnog mirisa i ukusa već se pokazala veoma korisnom i za fizičko i za emocionalno zdravlje. Bogata je antioksidansima pa je odgovorna za sprečavanje nagomilavanja slobodnih radikala. Povećava nivo energije, pa utiče i na bolju koncentraciju. Ukoliko ste loše volje, pojedite tablu crne čokolade jer sadrži anandamidom koji je odgovoran za osećaj blagostanja. Stimuliše proizvodnju serotonina i pomoći će vam da se opustite. Visok nivo magnezijuma pomaže popravci DNK i izgradnji novih ćelija. Crna čokolada je idealna u borbi protiv zatvora. Sadržaj cinka može regulisati anemiju. Teobromin, komponenta tamne čokolade, može pomoći u suzbijanju hroničnog kašlja usled prehlade. Visok nivo fosfora i kalcijuma jača mišiće i kosti, a može sprečiti probleme sa visokim holesterolom, osteoporozom i brojnim drugim hroničnim problemima.
1522 -
Sajam vina 2014 Beograd 27.02.2014. - 02.03.2014.
Jedna od najekspanzivnijih industrijskih grana u Srbiji – proizvodnja i distribucija vina, predstavlja se od 2010. godine na Beogradskom sajmu. Pored domaćih vinara na Sajmu učestvuju i regionalni i svetski poznati proizvođači vina, a BeoWine intenzivno promoviše i vinski turizam. Održavanje ove manifestacije istovremeno sa Sajmom turizma, najatraktivnijim i jednim od najposećenijih sajmova, jasno govori o značaju ovog događaja i u turističkoj privredi.
Na jednom mestu predstavljaju se najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina i kompanije koje distribuiraju ovo „piće bogova". U ponudi je i kompletna oprema za vinogradarstvo i vinarstvo.
Organizatori Sajma vina nastoje da neka dešavanja postanu zaštitni znak ove manifestacije. Svake godine održava se nekoliko takmičenja - za najbolje domaće vino, za najbolje vino Sajma i takmičenje somelijera. Aukcijska prodaja vina jedan je od nezaobilaznih segmenata ove smotre, a na štandovima izlagača svakodnevno se organizuju i brojne degustacije.Izvor: sajam.co.rs
5067 -
Evo šta se dešava ukoliko jedete avokado svakog dana
Pokazalo se da avokado štiti naš kardiovaskularni sistem na više načina. Pre svega, zbog niskog nivoa zasićenih masti. Konzumiranjem adekvatnih nezasićenih masti možete održavati nivo holesterola i potenijalno poboljšati osetljivost na insulin.
Avokado takođe sadrži mešavinu nutrijenata, uključujući i dosta antioksidanasa kao što su karotenoidi i fenol. Ova jedinjenja mogu sprečiti upalu i oksidativni stres u krvnim sudovima, ali i olakšavaju protok krvi.
Preliminarne studije pokazuju da avokado može smanjiti mogućnost oboljenja od raka ali i disfunkciju vida.
1460 -
Anatomija jednog milkšejka
Jedan od najboljih delova leta je ledeni milkšejk. Naravno, to podrazumeva milkšejk koji sami napravite, jer su oni u restoranima brze hrane toliko nezdravi da teško da ćete poželeti time da počastite svoje telo, ma koliko ukusni bili.
Čovek bi pomislio da je milkšejk poprilično jednostavna stvar - mleko i sladoled. Sladoled, sa druge strane, u sebi sadrži mleko, šećer, jaja, slatku pavlaku i vanilu. Dakle, prostom računicom dolazimo do zaključka da milkšejk treba da ima 6 sastojaka. I mada je milkšejk veoma kaloričan i sadrži visok postotak masti i šećera, sve to dolazi od prave hrane, a ne od aditiva.
Međutim, kako to da šejkovi u restoranima brze hrane imaju više od 20 sastojaka?
Jedan veliki milkšejk sadrži 252 grama šećera (isto kao 6 konzervi koka kole), 278 grama ugljenih hidrata, 1200 miligrama soli i 1720 kalorija (gotovo čitav dnevni preporučeni unos). Još gore, obično se ne koristi mleko, već mleko u prahu, mlečna mast i sl. Osim toga, koriste se 4 različita aditiva čiji je zadatak da zgusnu tu smesu, i veštačke boje i arome, kako bismo se efikasnije "navukli" na taj ukus.
Da li je to nešto što biste voleli da svarite?
1962 -
Hamburger - četiri teorije nastanka
Jedemo ga često, a ni ne znamo da se oko porekla sočnog hamburgera od goveđeg mesa vode žestoke polemike oko toga kako je zapravo nastao.
Svi se slažu oko toga da su hamburgeru prvi dali ime Nemci koji su imigrirali u SAD krajem 19. veka, i to aludirajući na grad Hamburg. Sa druge strane, postoje četiri teorije o tome ko je zapravo idejni tvorac ovog jela, i sve četiri imaju poprilično jake argumente.
Teorija 1: Prvi hamburger je nastao u Viskonsinu, 1885. godine
Pobornici ove teorije smatraju da je Čarli Nagrin ("Hamburger Čarli") prodavao ćufte od goveđeg mesa u svom kiosku hrane, pa je vremenom shvatio da mu je isplativije da ih stavlja između dva parčeta hleba i malo poveća cenu proizvoda, nego da se bakće sa tanjirima.
Teorija 2: Prvi hamburger je nastao u Ohaju, 1885. godine
Familija braće Čarlsa i Frenka Menčesa tvrdi kako su ova dva brata izmislila hamburger dok su prodavala hranu na raznim sajmovima hrane širom zemlje. Naime, oni su u jednom trenutku ostali bez svinjskog mesa koje je bilo potrebno za sendvič sa kobasicama, pa su odlučili da nabave goveđe meso, naprave pljeskavicu od njega, te da ga iskombinuju sa sosevima i ubace u lepinju.
Teorija 3: Prvi hamburger je nastao u Nju Hevenu, 1900. godine.
Legenda kaže kako je jednog dana 1900. godine, bogati biznismen došao u mali grad Nju Heven, i u lokalnom restoranu zahtevao "neku kaloričnu hranu koja će brzo biti gotova i koju će usput smazati". Tako je vlasnik restorana, Luis Lasen, odlučio da mu brzo spremi parče mlevene govedine koje mu je bilo pri ruci i stavi između dva parčeta hleba, i tako nastade prvi hamburger.
Teorija 4: Prvi hamburger je nastao u Teksasu, krajem 1880- ih godina.
Lokalni biznismen Flečer Dejvis je u jednom trenutku odlučio da otvori restoran u kojem će se praviti neko jelo od (njemu omiljenog) goveđeg mesa, i od onda se od osobe do osobe širi priča kako je on zapravo prvi kreator hamburgera.
Nikada nećemo biti sto posto sigurni koja teorija je tačna, ali činjenica je da, ko god da je stvarni tvorac hamburgera, večno smo mu zahvalni!
2325
