• Kivano - ukusna i zdrava poslastica

    Kivano - ukusna i zdrava poslastica

    Kivano , odnosno afrička rogata dinja ili ukrasni krastavac pripada porodici Cucurbitaceae i srodnik je dinjama, krastavcima, lubenicama i tikvicama.

    Poreklom je iz semi aridnih predela Afrike ali se uspešno gaji na Novom Zelandu i u Americi. Na svetskim tržištima kivano je dostupan tokom cele godine upravo zahvaljujući velikoj proizvodnji u ove dve zemlje.

    Ukoliko ga jedete svežeg, najbolje je da rasečete plodove po dužini i koristite kašičicu. Inače, u svetu se plodovi kivana koriste kao dodaci raznim salatama, prelivima ali i kao dekoracija.

    Doprinosi zdravlju nerava i krvnih sudova, neutrališe slobodne radikale, a nivo vitamina A deluje kao antioksidans pored toga što utiče na bolji vid, odnosno usporava ili sprečava razvoj katarakte.

    Cink, kao mineral koji je neophodan organizmu i ima različite uloge, u kivanu doprinosi zarastanju rana i boljem funkcionisanju određenih organa, tkiva, krvnih sudova i ćelija.

    Štiti kožu, smanjuje mogućnost pojave bora i uklanja fleke na licu.

    Organska jedinjenja u kivanu regulišu hormone, naročito adrenalin i hormon stresa.

    Idealan je ukoliko imate problema sa grčevima, nadimanjem, zatvorom. Reguliše nivo holesterola u organizmu, a visok nivo minerala jača kosti.

     870
  • Breskva

    Breskva

    Domovina breskve je Kina ali se gaji svuda u svetu gde je malo toplija klima. Postoji preko 2000 sorti koje su nastale ukrštanjem ali svima je zajedničko to da sadrže oko 80% vode i dosta korisnih supstanci. Navikli smo da je konzumiramo u svežem obliku, u tortama, kolačima, kao sok, kompot...
    Osim za osveženje u toplim danima breskva se koristi i kao diuretik i antioksidans. Takođe ima veliku primenu u kozmetici.
     10895
  • Zašto je senf zdrav?

    Zašto je senf zdrav?

    Senf se obično konzumira u malim količinama. Niskokalorična je alternativa mnogim nezdravim mastima, poput majoneza. Studije brojnih američkih univerziteta potvrđuju da senf može pojačati apetit i zaustaviti nadimanje i osećaj mučnine. Ponekad se koristi za lečenje prehlade jer se smatra da smanjuje bolove u zglobovima i mišićima. Većina kalorija u senfu potiče od ugljenih hidrata ali pošto je broj kalorija veoma nizak, ne utiče znatno na dnevni unos.

     368
  • Energetske i hranljive vrednosti: avokado

    Energetske i hranljive vrednosti: avokado

    Avokado se od 900 godine naše ere gaji u Centralnoj i Južnoj Americi. Izvor je ogromne količine vlakana i niza esencijalnih hranljivih materija. Važan je za zdravlje srca, mozga, a posebno vida. Brojni kuvari koriste avokado umesto putera prilikom pečenja određenih namirnica. Odličan je u borbi protiv srčanih oboljenja.

    Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

    Energetska vrednost: 160 kcal

    Ugljeni hidrati: 8,53 g

    Proteini: 2 g

    Masti: 14,66 g

    Holesterol: 0 mg

    Dijetalna vlakna:6,7 g

    Niacin: 1,74 mg

    Vitamin A: 146 IU

    Vitamin C: 10 mg

    Vitamin K: 21 µg

    Natrijum: 7 mg

    Kalijum: 485 mg

    Kalcijum: 12 mg

    Gvožđe: 0,55 mg

    Magnezijum: 29 mg

    Cink: 0,64 mg

     663
  • Kako neuhranjenost utiče na zdravlje?

    Kako neuhranjenost utiče na zdravlje?

    Neuhranjenost može nastati usled neadekvatnog ili preobilnog unosa hrane, neravnoteže dijetetskih hranljivih materija ili nemogućnosti njihove apsorpcije. Neuhranjenost može imati blage, ali i veoma opasne posledice po zdravlje.

    Neuhranjenost često izaziva nekontrolisan rast, razvoj i telesnu težinu. Neadekvatan unos hrane kod odojčadi i dece može dovesti do usporenog rasta i odloženog fizičkog i psihičkog razvoja. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je 2001. godine da je neuhranjenost bio glavni aktor smrti dece u 54 odsto slučajeva.

    Smanjena količina mišićne mase, pa i veličina organa je stanje koje je rezultat nemogućnosti tela da generiše energiju koja mu je potrebna svakodnevno. Ograničena fizička sposobnost, trajno oštećenje organa su najčešći ishod.

    Sa druge strane, preterana gojaznost je sve veći problem među decom u svetu. Hronična gojaznost povećava rizik od dijabetesa, koronarnih bolesti srca, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, ženske neplodnosti, bolesti jetre, kamena u žuči... Kod dece može se javiti rizik od razvoja ateroskleroze, dijabetesa, astme, alergija i bolesti srca.

     1103
Po želji, prohlađene mafine možete posuti šećerom u prahu. Prijatno!
Da li ste probali princez krofne sa čokoladnim kremom. Ako niste onda je ovo pravi recept za vas.
Još jedna poslastica u čaši od više vrsta voća. Ovaj put sam kombinovala jabuke, maline i crvene i crne ribizle sa šlagom. Osvežavajuće i ukusno i zato delim recept sa…
Strana 1 od 1274