• Dilema - belo meso ili bataci?

    Dilema - belo meso ili bataci?

    U poslednjih nekoliko godina tamno meso postaje sve popularnije, mada primat i dalje ima belo meso. Smatra se da je početnu popularnost tamno meso dugovalo povoljnijoj ceni, ali vremenom su se kupci navikli na bogat ukus i sočnost tog mesa u odnosu na belo, tako bataci imaju sve više poklonika.

    Zaključili smo da ima dosta ljudi koji smatraju da su bataci ukusniji, ali da li su i zdraviji?

    Jedna porcija belog mesa bez kože sadrži oko 140 kalorija i 12 grama masti (od čega je 9 grama zasićeno), dok batak bez kože sadrži 170 kalorija i istu količinu masti (od čega su 3 grama zasićene).

    Da biste držali porcije pod kontrolom, možete svoje meso poslužiti i sa kostima, jer ćete izigrati svoj mozak time što će obrok izgledati veće, a biće u osnovi manji.

    Takođe, umesto da koristite pileće batake, možete odabrati ćureće, jer imaju dosta proteina, uz manje kalorija (135), uz svega jedan gram zasićenih masnih kiselina.

    I jedna i druga vrsta mesa imaju svoje poklonike, tako da definitivnog odgovora nema. Iako bataci imaju više kalorija, manja količina masti ide im u prilog, dok je belo meso već omiljena vrsta mesa velikom broju ljudi, zahvaljujući svom visokom postotku proteina i malom postotku masti.

     

     7351
  • Energetske i hranljive vrednosti: orasi

    Energetske i hranljive vrednosti: orasi

    Orah potiče iz južne Evrope i centralne Azije. Predstavlja simbol intelektualne snage zbog čega se, između ostalog, smatra i "hranom za mozak". Bogat je omega 3 masnim kiselinama, reguliše nivo holesterola, pomaže u borbi protiv nesanice, jača kosti. Imajući u vidu da je bogat vlaknima, povoljno utiče na sistem organa za varenje.

    Energetska vrednost: 691 kcal

    Ugljeni hidrati: 13,86 g

    Proteini: 9,17 g

    Masti: 71,9 g

    Holesterol: 0 mg

    Dijetalna vlakna:9,6 g

    Niacin: 1,17 mg

    Vitamin A: 56 IU

    Vitamin C: 1,1 mg

    Vitamin E: 24,44 mg

    Natrijum:

    Kalijum: 410 mg

    Kalcijum: 70 mg

    Gvožđe: 2,53 mg

    Magnezijum: 121 mg

    Cink: 4,53 mg

     1020
  • Uticaj holesterola na mozak

    Uticaj holesterola na mozak

    Veruje se da je glavni razlog za nastanak ateroskleroze ishrana bogata zasićenim i trans mastima. Oni predstavljaju osnovni faktor rizika za bolesti srca, ali visok holesterol može uticati i na moždanu funkciju. Istraživanja pokazuju da je lečenje visokog holesterola kompleksan zdravstveni problem.

    Holesterol je i dobar i loš za organizam. S jedne strane, telo koristi holesterol za proizvodnju hormona i za održavanje ćelijskih membrana. Visok nivo holesterola može imati ozbiljne posledice po zdravlje, u smislu sužavanja krvnih sudova što stvara pritisak i onemogućava uravnotežen protok krvi. Sve navedeno povećava rizik od stvaranja smrtonosnih ugrušaka koji mogu izazvati moždani udar ili infarkt.

    Iako holesterol može imati štetne posledice, takođe je važan za zdravo funkcionisanje mozga. Mozak sadrži oko 25 odsto holesterola i koristi ga za sintezu neurotransmitera. Mozak ne može izvući holesterol iz krvi, pa zato mora da obezbedi sopstvene zalihe.

     1226
  • Kako regulisati nadimanje?

    Kako regulisati nadimanje?

    1. Izbegavajte prejedanje. Ne jedite suviše brzo, zaustavite se kada osetite sitost, izbegavajte žvakaće gume, bombone, pijenje na slamčicu...

    2. Umereno konzumirajte sledeće namirnice, koje takože mogu biti uzrok nadimanja: krastavci, karfiol, brokoli, kupus, kelj, pasulj, suve šljive, klice, kajsije... Digestivni trakt se širi usled gasova i izaziva bolan pritisak u određenim delovima tela.

    3. Izbegavajte gazirana pića. Prirodni i veštački zaslađivači u njima, kao i konzervansi, boje su sastojci koji stvaraju gasove.

     870
  • Vitamini i imunitet: Potražite zdravlje u kvalitetnoj hrani

    Vitamini i imunitet: Potražite zdravlje u kvalitetnoj hrani

    Vitamini i minerali su neophodni našem telu da bi ostalo zdravo i snažno. Osnovne funkcije poput rasta tkiva, regulacije metabolizma i održavanja zdravog imunog sistema moguće su upravo zahvaljujući ovim organskim jedinjenjima. Najbolji izvor hranljivih sastojaka predstavljaju celovite namirnice.

    Ponekad u neformalnom značenju, reč „vitamini“ se koristi kao zajednička odrednica za vitamine i minerale, masne kiseline, aminokiseline. Zbog toga ćemo sve ove nutrijente uključiti u popis namirnica koje ih sadrže i koje su od suštinskog značaja za jačanje imuniteta.

    limun u ruci vitamin

    Vitamin C

    Vitamin C je rastvorljiv u vodi i igra važnu ulogu u funkciji imunološkog sistema. Olakšava normalan rast i razvoj telesnih tkiva, kostiju i zuba. S obzirom na to da funkcioniše kao antioksidans, vitamin C pomaže i u neutralisanju slobodnih radikala za koje se veruje da uzrokuju starenje ćelija. Upravo je lekovita i antioksidativna moć vitamina C ono što ga čini neophodnim za zdravlje.

    Znaci nedostatka ovog vitamina uključuju suvu kosu sa iskrzanim krajevima. Koža je gruba i suba, sklona perutanju. Neki od simptoma koji mogu ukazivati da organizmu nedostaje vitamina C su i gingivitis i krvarenje desni. Još neki pokazatelji su sporije zarastanje rana, smanjena sposobnost odbrane od infekcija, lako pojavljivanje modrica i krvarenje iz nosa.

    Vitamin C se često koristi kao sastojak proizvoda za negu kože, jer pomaže telu da proizvodi kolagen – važan protein koji je neizostavan element u procesu stvaranja kože, hrskavice, tetiva, ligamenata i krvnih sudova.

    Gde možete pronaći vitamin C: Sok od pomorandže, višnje, kelj i grejp su neke od namirnica u kojima se nalazi ovaj popularni vitamin. Ima ga i u brokoliju i crvenoj paprici i kupusu.

    Vitamin D

    Vitamin D je važan za zdravlje kostiju i debelog creva. Organizam ga stvara kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Smatra se da vitamin D ima antiinflamatorno dejstvo, odnosno da pomaže u smanjenju upale. Ipak, njegovu najznačajniju i najpoznatiju funkciju pronalazimo u rastu kostiju i ćelija.

    U današnjem svetu visoke tehnologije ljudi provode mnogo vremena daleko od sunca, što je direktna indikacija za korišćenje suplemenata vitamina D3. Da bi se osigurao zdrav nivo, D vitamin treba unositi svakodnevno, jer bez njega kosti mogu postati tanke, lomljive ili se deformisati, što dovodi do osteomalacije ili omekšavanja kostiju. To dalje za posledicu može imati slabljenje mišića. Nedostatak vitamina D igra ulogu u razvoju dijabetesa tipa 1 i tipa 2.

    U kojim namirnicama možete pronaći vitamin D? Meso masne ribe, poput lososa i tunjevine, sir, žumance, žitarice, brokoli samo su neke od namirnica koje sadrže visok procenat ovog vitamina.

    Magnezijum

    Smatra se da je magnezijum neophodan za više od 300 biohemijskih reakcija u telu. Ovaj mineral je prirodni relaksant mišića, pa stoga igra važnu ulogu u mišićnim kontrakcijama, odnosno održava normalnu funkciju mišića i živaca. To znači da upravo magnezijumu trebamo zahvaliti na stabilnom srčanom ritmu, jakom imunitetu i snažnim kostima, optimalnom nivou šećera u krvi i normalnom krvnom pritisku. Uz sve pomenuto, magnezijum pomaže upijanje još jednog esencijalnog minerala – kalcijuma.

    Nedostatak magnezijuma može dovesti do hroničnog ili prekomernog povraćanja, dijareje i migrene. Ako patite od Kronove bolesti ili drugog gastrointestinalnog poremećaja koji otežava apsorbovanje hranljivih materija, možda postoji rizik da vaš organizam ne dobija dovoljno magnezijuma.

    Može se naći u prirodnim izvorima kao što su spanać i drugo lisnato povrće, pasulj, orašasti plodovi poput badema i semenke i dr.

    povrce paprika paradajz brokoli

    Kalcijum

    Kalcijum čini i održava kosti i zube jakim i pomaže mišićima da funkcionišu. Prirodni izvori ovog minerala su mleko i obogaćena mleka na biljnoj bazi (kao što je, npr. bademovo mleko). Ukoliko želite da u organizmu održavate optimalan nivo kalcijuma, osim sira i jogurta u redovnu ishranu uključite i tamnozeleno lisnato povrće poput brokolija i kelja.

    Vitamin B-kompleksa

    Vitamini poput B6 i B12 pomažu telu da hranu pretvori u energiju. Njihov doprinos u zdravlju kože, kose i očiju je nemerljiv. Pored toga, vitamini iz B kompleksa održavaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizam i tonus mišića.

    Nedostatak vitamina B grupe može prouzrokovati anemiju, umor, gubitak apetita, bolove u stomaku, depresiju, utrnulost i peckanje u rukama i nogama. Neki od pratećih simptoma su i grčevi u mišićima, respiratorne infekcije, gubitak kose, ekcemi, te loš razvoj kod dece.

    Najefikasniji način za dobijanje vitamina jeste kroz hranu poput govedine, piletine, ribe, jaja i mlečnih proizvoda, zatim zeleno lisnato povrće, mahunarke i mnoge žitarice.

    Omega-3

    Omega-3 je korisna masna kiselina koja se nalazi u ribi, ribljem ulju, ulju algi ili semenima konoplje. Naročito je treba potražiti u masnoj ribi poput lososa, tunjevine, sardine i skuše, ali i u biljkama i uljima od orašastih plodova.

    Omega-3 pomaže u pravilnom radu mozga, utiče na raspoloženje i igra značajnu ulogu u zdravlju kardiovaskularnog sistema, pogotovo kod osoba koje pate od hipertenzije.

    S obzirom na to da omega-3 masne kiseline smanjuju upale, one mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak, artritis i drugi problemi sa zglobovima.

    Gvožđe

    Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, metala koji je odgovoran za prenos kiseonika u organizmu. Neophodno je za pravilan rast ćelija, podržava normalnu imunološku funkciju, kognitivni razvoj i regulaciju temperature. Njegova uloga u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca je ključna.

    Kada dođe do nedostatka gvožđa u krvi, telo smanjuje stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što uzrokuje anemiju. Kao direktna posledica anemije javlja se umor, otežano disanje i slabljenje imuniteta. Ponekad se nizak nivo gvožđa dovodi u vezu sa autoimunim poremećajima poput lupusa.

    Hrana koja sadrži gvožđe su školjke, jetra, pasulj i spanać. Zapravo, svo tamnozeleno lisnato povrće, nemasno crveno meso, piletina, ćuretina, riba i žitarice smatraju se bogatim izvorom gvožđa. Najbolje je da ove namirnice jesti sa hranom koja sadrži vitamin C, jer ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje gvožđe.

    Kalijum

    Kalijum je poput magnezijuma i kalcijuma elektrolit, koji igra ulogu u održavanju tela u stanju dobre hidriranosti. Ovaj mineral je važan da bi krvni pritisak bio na optimalnom nivou. Bogat izvor kalijuma su povrće i voće poput banana, citrusa i spanaća.

    Vitamin A

    Vitamin A osigurava pravilan razvoj i funkciju očiju, kože i imunološkog sistema. Pomaže u borbi protiv hroničnih bolesti, a najbolje je potražiti ga u mesu, jetri, lisnatom zelenom povrću, slatkom krompiru i šargarepi, te paradajzu, voću, ribi i mlečnim proizvodima.

    Jedući voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti dobijamo širok spektar potrebnih vitamina. Međutim, iako je idealno da sve potrebne vitamine unosimo u organizam putem hrane, to nekad nije moguće. Tada treba razmotriti upotrebu suplemenata i multivitamina koji mogu nadoknaditi taj nedostatak u organizmu i osnažiti imuni sistem.

     

     470
Šlag na banatski način vam je sama po sebi prava poslastica, ali u ovoj kombinaciji je još bolje :-) Kada vam od sladoleda, ili nekih kolača ostanu belanca upotrebite ih…
Limun uvek osvežava, ali sladoled, mmmm... :-)
Jednostavno i brzo napravite letnje osveženje!
Moji ukućani i ja volimo rashlađenu voćnu salatu ;-)
Ideju mi je dala moja prijateljica Ljiljana Vujić, a ja realizovala.
Ovo je recept moje kume. Probala sam kolač kod nje i dopao mi se te sam rešila da recept podelim sa vama :-)
Strana 1 od 1462