Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Šta je zdravije: kelj ili brokoli?

Kelj i brokoli ne samo da su bogati hranljivim sastojcima, već pružaju i fitohemikalije koje štite imuni sistem. Usko su povezani jer pripadaju porodici Brassica. Šta je zdravije? Procenite sami!

Vrednosti na 100 g:

Proteini

Kelj: 4.28 g

Brokoli: 2.82 g

Masti

Kelj: 0.93 g

Brokoli: 0.37 g

Ugljeni hidrati

Kelj: 8.75 g

Brokoli: 6.64 g

Vlakna

Kelj: 3.6 g

Brokoli: 2.6 g

Kalcijum

Kelj: 150 mg

Brokoli: 47 mg

Gvožđe

Kelj: 1.47 mg

Brokoli: 0.73

Magnezijum

Kelj: 0.66 mg

Brokoli: 0.21 mg

Kalijum

Kelj: 491 mg

Brokoli: 316 mg

Vitamin C

Kelj: 120 mg

Brokoli: 89 mg

Vitamin K

Kelj: 705 mcg

Brokoli: 102 mcg

Niacin:

Kelj: 1 mg

Brokoli: 0.18 mg

Vitamin B6

Kelj: 0.27 mg

Brokoli: 0.16 mg

1263

Sulforafan važan u ishrani

Sulforafan je organsko jedinjenje sumpora, pripada grupi fitohemikalija odnosno jedinjenja u hrani biljnog porekla koji međusobno povezani pomažu sprečavanju razvoja raka. Klice brokolija su najbogatije glukorafaninom, pretečom sulforafana. Oko 100g klica sadrži 250mg sulforafana. Klice brokolija možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane. Polovina šolje ili oko 44g prokelja sadrži oko 104mg glukozinolata. Kupus je takođe bogat fitohemikalijama koje se gube kuvanjem, stoga ga je najbolje jesti u sirovom obliku. Na koji način sluforafan suzbija rak? Prvo dovodi do usporavanja propadanja unutrašnjih ćelija, drugo podstiče izumiranje kancerogenih ćelija, usporavajući proces nastanka raka, i treće podstiče naše ćelije da proizvode različite enzime koji formiraju liniju odbrane u borbi protiv raka.

3867

Pitagora - otac vegetarijanizma?

Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".

Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.

Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.

Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.

Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.

A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.

2588

Čudesni efekti kupusa

Kupus je bogat vitaminom K, koji je veoma važan za metabolizam, a postoje i istraživanj koja povezuju ovaj vitamin i prevenciju Alchajmerove bolesti. Takođe, sadrži više od 50% preporučene dnevne doze vitamina C (više od pomorandži). Kupus ima i najveće količine najmoćnijih antioksidanata koji se bore protiv raka mnoštva organa - dojki, debelog creva i prostate, a uz to snižava nivo LDL holesterola u krvi.

Ovo povrće je i odličan izvor vlakana, vitamina B6, folne kiseline i mangana, kao i vitamina B1. i vitamina B5. Osim vitamina sadrži i minerale - magnezijum, fosfor, kalcijum i kalijum.

Jedna šolja kupusa sadrži 22 kalorije, 5 grama ugljenih hidrata, 3 grama šećera, 2 grama vlakana i 1 gram proteina.

Kupus ima više medicinske vrednosti nego bilo koja drugo sirovo povrće. Pomaže sa stomačnim problemima, čirom na želucu, a brojne studije pokazuju da je dovoljno kupusa u ishrani ( po mogućnosti svakog dana) može da spreči nastanak kancera.

Salata, supa ili sok od kupusa pomoći će vam da budete zdravi i čili, uz ovo čudesno povrće.

2450

Prirodno rešenje za valunge

Toplotni talasi izazvani menopauzom mogu se ublažiti omega-3 masnim kiselinama, pokazuju najnovija istraživanja.

U studiji koju je sproveo časopis Menopauza, istraživači su kontrolnu grupu podelili u dva dela, gde je jedna polovina pila pilule koje sadrže omega-3 kiseline, dok je druga dobijala pilule suncokretovog ulja. Nakon dva meseca, druga grupa imala je značajno manje ovih neprijatnih dešavanja.

Naučnici nisu potpuno sigurni zašto je ovo slučaj, ali hipoteza je da ove kiseline pomažu u proizvodnji neurotransmitera koji pomažu telu da održi konstantno jednaku temperaturu.

Ovo istraživanje je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali dosadašnja otkrića govore u prilog tome da se valunzi mogu ublažiti ako jedete namirnice koje sadrže omega-3 kiseline (poput masne ribe) bar pet puta nedeljno. Druga opcija jesu suplementi, ali u tom slučaju treba se obratiti lekaru za savet.

1727