Istočna Srbija poznata je po svojim brojnim turističkim atrakcijama i prirodnim i kulturnim spomenicima. Jedan od njih je i poznato Borsko jezero koje se nalazi u podnožju planine Crni Vrh, a ubraja se među najveće turističke atrakcije u Borskom okrugu.
Borsko jezero je tokom leta jako prijatno za kupanje, zbog čega je na njegovim obodima nastalo mnogo uređenih plaža, kao i drugi rekreativni sadržaj poput lepo uređenih šetališta. Pored jezera se održavaju i brojni kulturni događaji, zbog čega je ovo jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u ovoj regiji zemlje.
Turisti se uglavnom odlučuju na smeštaj na Borskom jezeru u privatnim jedinicama, gde ih čeka dobro poznato gostoprimstvo domaćina istočne Srbije, kao i mogućnost isprobavanja brojnih domaćih gastonomskih specijateta specifičnim za ovaj kraj. Mnoge smeštajne jedinice u Borskom okrugu nude mogućnost ishrane u objektu.
Gastronomija je jedan od najboljih načina da upoznate kraj u koji putujete, a verovatno i jedan od najlepših upoznavanja sa običajima jednog naroda. Iz tog razloga, za vas smo pripremili vodič kroz specijalitete istočne Srbije koje bi trebalo da probate ukoliko se odlučite da posetite ovaj predivni kraj naše države.
Gastronomija istočne Srbije poznata je po jačoj i pikantnijoj hrani, kao i velikoj upotrebi svinjske masti u pripremi jela. Priprema hrane na masti daje joj autentičnu aromu, koja izdvaja specijalitete istočne Srbije u odnosu na tradicionalnu recepturu širom Srbije. Takva je recimo proja koja se sprema u ovom kraju Srbije.
Proja je jelo koje se jede širom Srbije i u ishrani našeg naroda je već dugi niz vekova. Ipak, proja na istočnjački način, ima pikantniji ukus, upravo zbog činjenice da se umesto standardne recepture sa uljem, koristi svinjska mast. Ukoliko želite da isprobate ukuse kuhinje istočne Srbije pre nego posetite Borsko jezero, nudimo vam recept!
Za pripremu proje biće vam potrebno:
Ovaj specijalitet priprema se na isti način kao i standardna proja, s tim što se tepsija podmazuje mašću umesto uljem. Vodu, brašno, so i jaja umutite u žitku smesu i razlijte po podmazanoj tepsiji. Nakon toga, ugrejte preostalu mast i prelijte proju. Proju pečete na 200 stepeni Celzijusovih oko 40-tak minuta, nakon čega je spremna za jelo!
U Borskom okrugu možete pojesti i kvalitetne specijalitete vlaške kuhinje, koji su obeležje gastronomskih specijaliteta istočne Srbije. Vlaška jela pripremaju se jednostavno, i uglavnom se baziraju na testu i kukuruznom brašnu. Kao i u slučaju proje, i ovi specijaliteti predstavljaju varijaciju već nekih od domaćih srpskih tradicionalnih specijaliteta.
U nastavku predstavljamo nekoliko recepata specifičnih za ovaj kraj, koje možete isprobati i kod kuće, budući da su vrlo laki i jednostavni za pripremu.
Vlaška pogača je zanimljivo jelo i varijacija pogača koje se širom Srbije spremaju na drugačiji način. Ovaj gastronomski specijalitet od testa kombinuje recept za pogaču sa nekom vrstom pite i može se služiti kao doručak ili večera.
Za pripremu vlaške pogače biće vam potrebno:
Za pripremu ovog specijaliteta najpre ćete umesiti testo, na poznat način. U malo mlake vode izmrvite kvasac i dodajte malo brašna, pa sačekajte da kvasac nadođe. Nakon toga ulijte ovu smesu u ostatak brašna, dolijte ulje i so, i po potrebi malo mlake vode. Kada testo umesite u glatko testo, podelite ga na dva dela i sačekajte da naraste.
Za to vreme izdinstajte luk dok se ne karamelizuje i paradajz na laganoj vatri, i ostavite da se hladi. Razvijte testo, tanko, na oko pola centimetara debljine, nakon čega ćete na jednoj polovini testa posložiti pripremljeni nadev.
Preko nadeva pospite peršun i prekrijte drugom polovinom, pa zavrnite ivice testa ka unutra ili ih spojite tako što ćete da ih pritisnite viljuškom. Pecite vlaške pogače na oko 180 stepeni celzijusovih pola sata. Prijatno!
Vlaški poljupci su jedan od omiljenih poslastica u ovom kraju, a predstavljaju poslasticu od testa sa različitim varijacijama nadeva, kojoj retko ko može odoleti.
Za pripremu ovog specijaliteta biće vam potrebno:
Priprema vlaških poljubaca je jednostavna, kvasac se izmrvi i otopi u mleku, pomešanim sa kašičicom šećera. Kada kvasac nadođe, on se meša sa brašnom i soli, i umesi se. Za to vreme umutite mast i jaja u penastu smesu i dodajte u testo sa brašnom. Dodajte u testo toplu vodu, sve dok se ne dobije meko testo.
Ovo testo premesite još jednom i podelite na loptice, veličine dlana. Svaku od loptica razvucite tanko i punite ih željenim nadevom od džema ili oraha. Zatvorite ih drugom polovinom testa i pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni Celzijusa oko 20 minuta.
Gotove poljupčiće pospite prah šećerom i uživajte!
Sigurni smo da ćete nakon posete istočne Srbije poželeti da i sami spremite neke od tamošnjih specijaliteta, a u međuvremenu možete i sami pripremiti neke specijalitete u svojoj kućnoj radinosti i uživati u njihovim ukusima, do sledeće posete. Prijatno!
Za uzgoj krompira najbolje su plastične skasije ili obične kofe. Trećinu bilo koje od odabranih posuda neophodno je ispuniti zemljom u koju se, zatim, polože krtole tako da klice budu okrenute nagore. Preporučeni razmak između krtola je oko 10 cm. Krtole prekrijte vlažnom i rastresitom zemljom ali tako da ne ispunite saksiju do kraja. Kako biljka bude rasla, tako joj dodajte zemlje. Čuvajte biljku što bliže izvoru sunca. Zemlja nikada ne sme biti suva niti previše mokra. Nakon tri do četiri meseca izrašće vaš prvi plod.
Kruške (Pyrus communis) su, kao i njene "sestre" jabuke i dunje rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae. Rastu uglavnom u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. Može se reći da u našim predelima i nisu tako popularne kao npr. jabuke, iako u Francuskoj simbolišu luksuz, dok su u Staroj Grčkoj bile smatrane za "dar bogova". A zašto je to tako? Kruške su izuzetno zdrave pre svega zbog velike količine dijetalnih vlakana koje nose u sebi pa dobro utiču na probavni i kardiovaskularni sistem, a sadrže i zavidan nivo vitamina C kao i drugih minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor). Zanimljivo je da su kruške voće od kojeg postoje najmanje šanse za dobijanje alergije, pa se često koriste u ishrani beba. Danas postoji preko hiljadu vrsti ove voćke, a najopširnija podela bi bila na domaće evropske (Pyrus communis) i dalekoistočne (Pyrus pyrifolia), i mogu biti zelenkaste, smeđe, crvene, i žute (najčešća nijansa). Izuzetno su slatke pa se često u ishrani koriste kao zamena za šećer, od njih se prave razne pite, kolači, kompoti...i naravno domaća rakija - dobro poznata viljamovka. Jednom kad krenu da sazrevaju, brzo se kvare pa ih treba što pre iskoristiti.
Pored aromatičnog mirisa lavande i njene upotrebe u proizvodnji parfema, nije na odmet znati da se lavandino ulje može koristiti u medicinske svrhe. U tom slučaju, bocu lavandinog ulja dobro je imati pri ruci u kuhinji jer je efikasno u borbi protiv lakših opekotina.
Lavanda je poreklom sa planinskih predela Mediterana, ali raste širom Evrope, u Australiji, pa i Americi. Drevni Egipćani su koristili lavandu u proizvodnji parfema, a kao lek postaje popularna u kasnom srednjem veku.
Dve vrste lavande se koristi u aromaterapiji. Ulje se dobija iz cvetova i obično je bezbojno. Ponekad se meša sa malo eukaliptusa što pojačava miris.
Pored upotrebe u lečenju opekotina, može se koristiti i protiv uboda insekata. U tankom sloju maže se na povređeno mesto i u veoma kratkom roku ublažiće bol. Ukoliko se bol vrati, neophodno je postupak ponoviti. Aktivni sastojci ulja obuhvataju vrstu anelgetika koji ima efekat anestezije i koji čini 40 odsto ukupnog sastava. Sadrži još i beta-kariofilen i antibakterijski agens koji zajedno doprinose borbi protiv infekcija kože.
