Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Karanfilić

Karanfilić je sušeni, neotvoreni pupoljak. Latinski naziv je Syzygium aromaticum, sin. Eugenia aromaticum ili Eugenia caryophyllata. Kod nas se naziva i klinčić. Poznat je po svom veoma intenzivnom mirisu. Pospešuje varenje i apetit, deluje kao antiseptik i jača cirkulaciju. Preporučuje se kod lošeg zadaha i slabih desni. U hladnim zimskim danima slobodno ubacite komad-dva u kuvanom vinu. Poboljšaće njegov ukus i miris i pomoćiće vam da se brže ugrejete i umirite. Takođe dodajte ga kada pripremate kompote, medenjake, kolačiće sa jabukama...

11032

Australijska tradicionalna kuhinja - morski plodovi sa azijskim prilozima

Australija ima izuzetno veliku obalu (11 miliona kvadratnih kilometara!), pa ni ne čudi što osnovu australijske tradicionalne kuhinje čine morski plodovi, a Australija ima oko 600 vrsti ribe (ovde se ubrajaju i morske i slatkovodne). Najrasprostranjeniji su jastozi i školjke.

Pošto je Azija najbliži kontinent, Australijanci obožavaju da kombinuju svoje morske plodove sa, na primer, kineskim nudlama ili indijskim začinom kari, ali ništa manje nije zastupljena ni italijanska pasta.

Što se tiče mesa, Australija je druga po redu u svetu što se tiče izvoza govedine, pa je ovo meso najzastupljenije. Često se prave i specijaliteti od jagnjetine, svinjetine, ovčetine, dok piletina i nije nešto popularna. U nekim specijalizovanim radnjama se čak može kupiti i meso od kengura, krokodila i zmije, i ovo egzotično meso se u australijskoj kuhinji tradicionalno griluje.

Od povrća, Australijanci najviše vole sladak krompir, šargarepu, tikvice, ali i artičoke, dok od voća najviše jedu jagode, banane, grožđe, kivi i mango.

Australijanci prosto obožavaju da piju specijalnu vrstu čaja koji se zove "Billy Tea", a najpopularnije piće je vino. Ova država godišnje izveze 760 miliona litara vina!

U ovoj zemlji se naveliko prave i kolači, a kokos je ubedljivo omiljeni sastojak mnogih australijskih domaćica.

Poznati australijski specijaliteti:
Pavlova - kolač sa hrskavom korom, kremom i seckanim voćem
Lamington - torta kockastog oblika sa čokoladnim prelivom i kokosom
Australian Burger - burger od goveđeg mesa, poslužen sa vorčester sosem, kiselom repom, slaninom i prženim jajem.
Melba Toast - tanka kriška tostera sa topljenim kačkavaljem. Ovo jelo je dobilo ime po operskoj zvezdi Dame Nellie Melba.

3838

Kokosovo ulje saveznik u regulisanju simptoma hipotireoze

Kokosovo ulje postaje sve popularnije kada je u pitanju regulisanje simptoma hipotireoze. Štitna žlezda oslobađa hormone koji su zaslužni za održavanje temperature tela, funkcionisanje metabolizma, ali i rast i razvoj mozga. U mnogim slučajevima ova žlezda ne može da proizvodi dovoljno hormona, zbog čega brzo gubite energiju i vrlo često ste pospani. Kokosovo ulje hrani štitnu žlezdu zahvaljujući svojim svojstvima i pomaže joj da efikasnije funkcioniše. Zbog svojih anti-inflamatornih svojstava, kokosovo ulje utiče na regeneraciju oštećenih tkiva i sprečava mikroorganizme da naruše rast i obnovu ćelija. Suva koža takođe može biti jedan od pokazatelja problema sa štitnom žlezdom, ali uz pomoć kokosovog ulja možete vratiti njenu elastičnost. Preporučuje se kao zamena za druga biljna ulja jer smanjuje nivo holesterola u krvi i reguliše krvni pritisak.

2313

Ribizla

Ribizla (lat.Ribes) je rod bobičastog voća koji pripada porodici Grossulariaceae. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz zemalja Sredmozemlja, a današnji oblik je dobila ukrštanjem nekoliko divljih vrsta. Ribizla je svoj latinski naziv dobila zbog svog kiselkastog ukusa, dok su u narodu ustaljeni i nazivi boričak i ivanovo voće. Iako postoji oko 130 vrsti ovog bobičastog voća, najrasprostranjenija je ona podela na crnu, crvenu i belu ribizlu. Njen plod u obliku grozda, veličine graška, prepun je vitaminom C tako da sto grama ovog osvežavajužeg voća sadrži polovinu dnevne doze potrebne čoveku. Za razliku od drugog voća, ribizla ne gubi vitamine prilikom kuvanja, tako da od nje možete slobodno praviti razne džemove i sokove, bez bojazni da ćete izgubiti pun potencijal zdravih sastojaka koje pruža. Osim za džemove i sokove, ribizla se koristi i za pravljenje želea, sirupa, sladoleda i kolača, a možete ih jednostavno posuti šećerom i tako dobiti osvežavajuću letnju poslasticu. Od nje se može praviti čak i vino. Ribizla je takođe poznata i po svom lekovitom svojstvu. Naime, zbog pregršti vitamina K, zdrava je za kosti, a zbog vitamina A štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u organizmu. Listovi crne ribizle su posebno zdravi jer sprečavaju bolove u stomaku, a ako 50g ovih listova pospete sa litrom vrele vode, ostavite da deluje 10 minuta i pijete svakog dana, zagarantovano ćete ubrzati metabolizam i skinuti koju kilu.

3944

Zašto se gojimo?

Jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo da se u poslednjih nekoliko godina više nego ikada troši na programe mršavljenja, razne preparate i napitke, članarine u fitnes centrima i slično, a sve s namerom da se dosegne idealna težina. Pa otkuda onda i podatak da se prosečna težina iz godine u godinu povećava? Lekari i nutricionisti glavnim „krivcima" za naše nove slojeve sala smatraju više sati rada, manje vežbe, ulazak u mirnije vode stalne veze i veće porcije hrane. Cosmo je pokušao da (raz)otkrije uzroke gojenja i načine na koje možemo sebi da pomognemo. I to uspešno!
Pretrpavate tanjir

U poslednjih 20 godina porcije hrane postaju sve veće, kao i tanjiri. Uporedimo li staro posuđe sa onim koje danas koristimo, uvidećemo da je razlika u veličini neverovatna. Kada sipate hranu imajte u vidu koliko energije trošite. Ako radite neki fizički zahtevan posao, sigurno će vam trebati više hrane nego nekome ko ceo dan provodi sedeći za stolom.

Šta činiti: Naučite kolika bi trebalo da bude zdrava porcija. Meso i piletina bi trebalo da budu veličine špila karata, gomilica žitarica za doručak neznatno veća od sijalice, a povrće, testeninu i pirinač sipajte u količini koja bi odgovarala veličini stisnute pesnice. Nutricionisti savetuju da i pre i posle podne gricnete nešto sitno kao užinu (najbolje voće), kako dok dođe vreme za obrok ne biste bili mrtvi-gladni. Večeru servirajte u manjem tanjiru ili činijici koju koristite za spremanje muslija, umesto u tanjiru za glavno jelo ili dubokom tanjiru za testeninu.
Osećate se umorno i pod stresom

Kada telo oseća da je pod pritiskom, prebacuje se na primitivni bori-se-ili-beži mehanizam funkcionisanja, koji može da dovede do gomilanja kilograma. „Vi pod stresom u stvari postajete mašina za proizvodnju sala, jer za njegovu proizvodnju su potrebne određene hemijske supstance koje organizam pod uticajem stresa obilno luči", objašnjavaju stručnjaci. A ako ste preumorne da biste spremile sebi pristojan obrok, veća je i verovatnoća da ćete jesti neku brzu hranu.

Šta činiti: Potrudite se da svake noći spavate po 8 sati. Navijte budilnik da zvoni 10 minuta ranije da biste stigli da napravite zdrav obrok; na radnom stolu držite malu činiju sa voćem i svakodnevno odvojte nešto vremena za odmor - makar to bilo i samo 15 minuta. Za vreme pauze za ručak izađite u šetnju, idite na jogu ili fitnes - jer vežbanje je odličan način da se oslobodite napetosti!
Jedete kao muško

To što jedete isto koliko i vaš dečko/otac/brat mogao bi da bude glavni uzrok vaše gojaznosti. „Žene troše manje energije, odnosno ne sagorevaju metabolizmom i kroz aktivnosti toliko kalorija kao muškarci", kažu nutricionisti. Dodajte tome i testosteron i jasno je da ne možemo da jedemo isto. „Muškarci su pošto imaju više testosterona mišićaviji", objašnjavaju stručnjaci. „A mišići sagorevaju više kalorija nego salo, zato će muškarci na iste aktivnosti potrošiti više kalorija nego žene."

Šta činiti: Ako vaš dečko kuva, same sebi sipajte kako biste kontrolisale količinu hrane. Muškarci imaju tendenciju da trpaju hranu u sebe kao lopatom, zato vi posle svakog zalogaja spustite viljušku i nož na sto i uživajte u ukusu hrane. Stomaku je potrebno 20 minuta da pošalje signal mozgu da je pun - zato jedite polako. A pri vežbanju se usredsredite vežbe opterećenja koje su usmerene na jačanje mišića i pomažu vam da sagorite masti.
U ishrani vam nedostaje vlakana

Iako problemi sa stomakom (sindrom iritabilnog kolona i/ili zatvor) neće zaista dovesti do povećanja težine, definitivno izazivaju gadno nadimanje, zahvaljujući kome se osećate i izgledate deblje nego što jeste. Glavni uzroci zatvora su nedovoljan unos tečnosti i dijetnih vlakana, kao i nedovoljno vežbe.

Šta činiti: „Održavajte uredan rad creva tako što ćete se potruditi da svakog dana unesete 30 grama vlakana", savetuju nutricionisti. Na pakovanju hrane proverite koliki je sadržaj dijetnih vlakana. Dobra vest je da većina namirnica sa visokim sadržajem vlakana ima malu količinu masti. Jabuka srednje veličine ima oko 4,5 g vlakana, kriška integralnog hleba 2 g, a 100 g prirodnih (neprepečenih) muslija ili ovsenih pahuljica sadrži oko 3 g. „Ako vam ne ide od ruke da unesete dovoljno vlakana, dodajte razne vrste pasulja (najlakše je onih iz konzerve) u različite salate, sosove za špagete i jela koja možete kombimovati sa ovim povrćem."
Volite da popijete pićence... ili tri

Većina ljudi zaboravlja da alkohol ima dvostruko štetno dejstvo na liniju. Prvi štetan efekat je to što sadrži puno kalorija - čaša vina je ekvivalentna čokoladici. Druga loša stvar proizilazi iz toga što dok god imate alkohola u organizmu jetra ne uspeva da se bavi razgradnjom bilo čega drugog. To znači da će vam sav taj šećer iz alkohola otići pravo u kukove. Što baš i ne pomaže da izgledate seksi u farmerkama, zar ne?

Šta činiti: Alkohol smatrajte poslasticom, savetuju nutricionisti. Povedite računa da naručite piće koje bi vam zaista prijalo, a ne tek bilo koje. I izbegavajte žestoka pića ili bilo šta što ćete verovatno brzo „slistiti".
Preskačete doručak

Ovo ste već puno puta čuli, ali da ponovimo: istina je preskakanje obroka zaista usporava metabolizam i često, kada konačno dočekate obrok, dovodi do prejedanja. A od svih obroka najvažnije je ne preskakati doručak. „Kada ne doručkujete organizam počinje da funkcioniše kao kada je izložen gladovanju", upozoravaju nutricionisti. „A to znači da taloži zalihe masti koje bi kasnije mogao da iskoristi."

Šta činiti: Da biste pokrenuli metabolizam neka doručak bude najobilniji obrok tokom dana. A da bi i tokom ostatka dana radio „punom parom", održavajte ga u pogonu užinama sa niskim sadržajem masti sredinom prepodneva i popodneva. To ne znači da ceo dan treba da jedete, već samo da povedete računa da telo stalno razgrađuje masti i oseća se sito i zadovoljno. Na primer, izaberite omlet sa povrćem ili voće i jogurt.

Izvor: Cosmopolitan.rs

9157