-
Papaja – idealan piling za suvu kožu i zaštitu od opekotina
Ekstrakt papaje često ćemo pronaći u brojnim kozmetičkim proizvodima. Njena prednost krije se u njenom hidrantnom dejstvu, zbog čega se može koristiti i kao piling za lice i telo. Izblendajte papaju i nanesite je na kožu. Ostavite da odstoji pet minuta. Pri ispiranju uklonićete mrtve ćelije kože. Ublažava upale, pa je idealna i za tretman nakon sunčanja.
979 -
Zašto je važno jesti banane
Banane su voće koje deluje kao probiotik i stimulišu rad creva.
Banane mogu smanjiti telesnu temperaturu tela tokom vrelih letnjih dana.
Utrljavanjem unutrašnjosti kore banane možete sprečiti svrab i iritaciju na koži.
Konzumiranjem jedne banane između obroka možete stabilizovati nivo šećera u krvi i smanjiti jutarnju mučninu.
Dve banane pre napornog treninga ili na pauzi održavaju šećer u krvi i sprečavaju grčeve u mišićima.
Bogate pektinom, banane pomažu pri varenju i oslobađanju toksina iz organizma.
Banane smanjuju otoke, jačaju nervni sistem, pomažu u proizodnji belih krvnih zrnaca i sadrže visok nivo vitamina B6.
Bogate kalijumom, banane utiču na krvni pritisak i štite od srčanog i moždanog udara.
1738 -
Zašto je važan biotin?
Biotin, takođe poznat kao vitamin H, je sastavni deo vitamina B kompleksa. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko ga organizam ne iskoristi oslobađa se kroz urin. Sintetiše se uz pomoć bakterija koje nastaju u debelom crevu.
Vitamin H pomaže telu da unetu hranu pretvori u energiju neophodnu za svakodnevno funkcionisanje. Važan je za rast i regeneraciju ćelija, utiče na proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Neophodan je u proizvodnji masnih kiselina. Važan je jer pospešuje rekaciju tela na insulin.
Pivski kvasac je odličan izvor biotina. Jedan paket kvasca pruža od 1,4 do 14 mikrograma biotina. Parče inregralnog hleba poseduje između 0,02 i 6 mikrograma vitamina H. Bademi, kikiriki i orasi su značajni izvori ovog vitamina.
Jaja, posebno žumanca, imaju najveću koncentraciju biotena. Kuvano jaje sadrži od 13 do 25 mikrograma. Mlečni proizvodi, posebno mleko i sir, su prirodni izvori vitamina H. Većina svežeg povrća, riba i pojedino voće sadrže biotin u određenim količinama.
1587 -
Energetske i hranljive vrednosti: cvekla
Cvekla je jedno od brojnih vrsta povrća koje nudi niz lekovitih svojstava jer je veliki izvor vlakana, minerala i vitamina. Izuzetno je značajna jer, pre svega, reguliše sistem za varenje, održava nivo šećera u krvi, pomaže pravilnom funkcionisanju mišića i naravno srca. Bogata je belančevinama, ugljenim hidratima, a sadrži i veliku količinu gvožđa.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 43 kcal
Ugljeni hidrati: 9,56 g
Proteini: 1,61 g
Masti: 0,17 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,80 g
Niacin: 0,334 mg
Vitamin A: 33 IU
Vitamin C: 4,9 mg
Vitamin E: 0,04 mg
Vitamin K: 0,2 mg
Natrijum: 78 mg
Kalijum: 325 mg
Kalcijum: 16 mg
Gvožđe: 0,80 mg
Magnezijum: 23 mg
Cink: 0,35 mg
1904 -
Vegetarijanstvo i veganstvo
U zadnje vreme pogotovo u inostranstvu sve češće možete naleteti na artikle na kojima stoji oznaka “cruelty free” što znači da nisu testirani nad životinjama i nisu životinjskog porekla. Sve je više ljudi koji se pridržavaju vegeterijanskog ili veganskog načina života. Razlika između vegana i vegetarijanaca je u tome što je veganstvo način ishrane i življenja koji izbegava bilo kakvu vrstu okrutnosti nad životinjama gde spada i iskorišćavanje njih i njihovih proizvoda za hranu, odeću i druge svrhe. Njihova ishrana se zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni ne jedu meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode, med. Vegani ne nose stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera niti bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Dok se ishrana vegetarijanaca zasniva na ishrani bez ubijanja.
Vegani tvrde da njihov način života može u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma. Ono na šta je potrebno obratiti pažnju je vitamin B12 koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla a zajedno sa folnom kiselinom (vitamin B9) štite naš organizam od raznih vrsta anemija. Takođe tu su i smanjeni unosi belančevina, esencijalnih aminokiselina, gvožđa, kalijuma, omega 3 masnih kiselina. Sve se ovo može nadoknaditi unosom soje, mahunarki i žitarica. Soja sadrži veliku količinu belančevina i sve esencijalne aminokiseline, dok sa kombinacijom mahunarki i žitarica možete uneti takođe sve potrebne esecijalne aminokiseline, gvožđa i kalijum. Laneno seme i ulje od semenki grožđa sadrže nezasićene masne kiseline.
Vegetarijanci vitamin B12 mogu nadoknadtiti preko mleka, sira i jaja, dok je kod vegana drugačija situacija, njima se preporučuje da uzimaju suplemente vitamina B12.
Dosta popularan postaje pravac veganstva koji primenjuje ishranu isključivo presnom hranom. Ovaj pravac u svetu izaziva dosta poprečnih diskusija i pitanja da li je dobro za naš organizam, da li je preporučljivo preći na 100% presnu prehranu ili je možda preporučljivije kombinovati, koji su rizici, kako se organizovati, i još mnoga druga pitanja!
U svakom slučaju ukoliko se odlučite na ovakav način života naoružajte se svim potrebnim informacijma kako ne biste svoj organizam zbog neznanja izožili velikom stresu, stpljenjem i voljom i kako vegani kažu veoma brzo će vam se to isplatiti!10003
