Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Najpopularniji evropski festivali piva

PIVO JE DOKAZ DA NAS BOG VOLI I DA ŽELI DA BUDEMO SREĆNI, verovatno je najpoznatiji svetski citat o pivu.
I da, nije daleko od istine.

Zato i ne čudi što se širom sveta organizuje na stotinu festivala posvećenih ovom piću.
Mi vam predstavljamo nekoliko lakše dosegljivih - pa evo liste najboljih festivala piva u Evropi:

-Belgijski vikend piva
Održava se u glavnom gradu, Briselu i na meniju je oko 225 vrsti piva. Ne čudi što se jedan od najboljih festivala piva, jer je upravo ova država začetnik proizvodnje voćnih piva, ali i ova "regularna" važe za izuzetno kvalitetne. Festival se održava u septembru, a zanimljivo je to što se uz piva uglavnom služi domaći sir trapist.

-Veliki britanski festival piva
Ovaj pivopijski festival se održava u Londonu, uglavnom početkom avgusta i nudi više od 800 vrsti piva iz čitavog sveta! I flaširanog, i točenog. Po zvaničnoj statistici, tokom festivala se popije 165.000 litara piva, a već je tradicija da se prvog utorka festivala dodeljuje "prestižna" nagrada - za Najvećeg pivopiju.

-Pilsner fest
Češka je već neko vreme pravi raj za pivopije, jer osim kvaliteta, nudi i vrlo pristupačne cene, pa ne čudi što se jedan od boljih festivala piva održava i u Pragu, i to uglavnom početkom oktobra. Traje samo dva dana, ali obećava nezaboravnu zabavu uz dobro pivo, hranu i lokalnu muziku. Pola litre pilsnera možete kupiti i za jedan i po evro!

-Stokholmski festival piva i viskija
Ko kaže da i Skandinavci nemaju dobra piva? No oni su odlučili da ubiju dve muve jednim udarcem i u isto vreme organizuju festival koji slavi i pivo, ali i viski. Održava se krajem oktobra i traje oko dve nedelje. Dakle, dovoljno vremena da se stanovništvo dovoljno proveseli, zagreje i pripremi za dolazak duge, hladne, skandinavske zime.

-Oktoberfest
Mislimo da nije potrebno posebno predstavljati ovaj minhenski festival piva. Sa svojih šest miliona posetilaca, važi za najmasovniji festival festival ove vrste na svetu, ali ga krasi i duga tradicija. Naime, prvi put je održan davne 1810. godine. Kao što već verovatno i znate, piva se često toče u krigle od jednog litra, i u njega se uglavnom služe i tradicionalne bele bavarske kobasice sa žutim senfom. Nek vas ime ne zavarava - Oktoberfest se uglavnom održava krajem septembra.

1811

Vinarija Vinik

Višegodišnje iskustvo Nikole Cuculja u proizvodnji vina i Milojka Vilotića u poslovnom svetu, dovelo je do toga da međusobne porodične veze prerastu u poslovni odnos.

Stara švapska kuća u centru grada Vršca, zidana 1900. godine, sa velikim podrumom od 200 kvadratnih metara, u kome se nekada proizvodilo vino, povratila je 2004. godine svoju prvobitnu namenu, odnosno registrovana je porodična vinarija Vinik.

Ovo je danas jedini registrovani, proizvodni podrum u gradu od 980 koliko ih je bilo pre 100 godina.

Podrum je opremljen najsavremenijom enološkom opremom i sudovima kapaciteta 60.000 litara, u kojima se vrši kontrolisana fermentacija i čuvanje vina. Pored proizvodnog dela u kome se proizvodi i odležava vino, u autentičnom podrumskom ambijentu, uređena je i dekorisana vinska sala, koja za svojim hrastovim stolovima može da primi 50 ljubitelja vina.

Da bi gosti imali potpuni doživljaj degustacije vina i bermeta uz sveće i hranu, možemo obezbediti i tamburaše.

Vitez vina, veliki majstor Banatskog vinskog reda Sveti Teodor Nikola Cuculj, ima čast i obavezu da goste podruma uvede u tajne spravljanja i degustacije ovog božanskog pića.
Iako se već godinama bavimo proizvodnjom ograničenih količina dobrog vina, sve do nedavno tu dragocenu tajnu smo vredno čuvali u krugu naše porodice i odabranih prijatelja. Ljubav, znanje i tradiciju, pretočili smo u vino.

Uživajte u Vržoleu kada ste radosni ali i kada ste tužni. Uživajte u njemu kad ste sami, a kada imate društvo smatrajte ga obaveznim. Kada niste gladni pijte da vam otvori apetit, a kada ste gladni tek onda će vam prijati. Inače ga nemojte piti sem kada ste žedni.

Živeli!

7010

2 1

Pet razloga zbog kojih ćete zavoleti krastavce

Krastavac je izuzetno zdrav, pa ne čudi činjenica da je jedno od najčešće gajenog povrća na čitavom svetu. Osim što rehidrira telo (jer se sastoji uglavnom od vode) i što pomaže u eliminaciji toksina, navešćemo i neke od manje poznatih razloga zašto ova biljka treba da vam bude što češće na dnevnom meniju.

Krastavac sadrži veći deo vitamina koji su neophodni u ishrani. Vitamini A, B i C poboljšaće vam imuni sistem i daće vam mnogo energije. Nemojte ga ljuštiti, jer u kori ima gotovo 12% preporučene dnevne doze vitamina C.
Sadrži velike količine kalijuma i magnezijuma, što ga čini idealnim za negu kože.
Sok od krastavca sadrži hormon koji pomaže lučenju insulina, a delotvoran je i u snižavanju nivoa holesterola, kao i u regulisanju krvnog pritiska.
Ukoliko želite sjajnije i jače nokte i kosu, obavezno povećajte unos krastavaca.
Osim brojnih zdravstvenih dobiti od konzumiranja krastavaca, on pomaže i u sprečavanju mamurluka. Nekoliko zalogaja krastavca pred spavanje osiguraće vam jutro bez glavobolje.

1917

Začini i aromatične biljke

Najčuvenije svetske kuhinje Francuske, Italije, Kine, Indonezije, Indije itd. odlikuju se po upotrebi mnogih začina u skoro svakom jelu. Aromatično začinsko ulje, bilo je traženo i cenjeno još u staro doba. Njime se trgovalo i sticalo ogromno bogatstvo. Začinske biljke ne samo da poboljšavaju ukus i miris jela, već produžavaju trajnost hrane i čuvaju je od kvarenja. Začinske biljke najčešće uspevaju u tropskim krajevima, ali mnoge uspevaju i kod nas gajene ili samonikle. Koriste se sveže ili osušene, a u jelo se dodaju pred kraj kuvanja da ne bi izgubile aromu.

Sušene začine treba čuvati u dobro zatvorenim staklenim ili metalnim bočicama. Domaćice obično znaju koje jelo traži koji začin. Evo nekih osnovnih začina:

Karanfilići ili Klinčići: Koriste se celi ili u prahu. Imaju intenzivan miris, pa treba oprezno sa njima. Koriste se za sosove sa govedinom, kuvano vino, poslastice sa jabukama ili voćem.
Kardamom: Male zelene bobice sa puno semenki, aroma slična limunu, imaju jači ukus i slabiji miris.
Chilli: Vrlo pikantne zelene i crvene papričice jake arome i ljutine. Sušeni chilli je još pikantniji. Po ukusu je sličan Kajenskom biberu.
Cimet: Štapići cimeta se odstružu od kore stabla i osuše. Ima veoma jaku aromu. Koristi se u jelima od pirinča i mesa i u raznim voćnim poslasticama.
Šafran: Od tankih sušenih niti šafrana dobija se prah koji se u vrlo malim količinama dodaje za poboljšanje boje i ukusa jela.
Korijandar: Svetlosmeđe semenke sveže arome, koriste se cele ili mlevene. Upotrebljava se za pripremanje jela sa mesom.
Kurkuma: Prah žute boje, dodaje se jelima od povrća, riže i piletine za pojačavanje ukusa i boje.
Gorušica: ili senf, slačica je aromatični začin za sosove i konzerviranje povrća.
Kim: Semenke se mogu koristiti cele ili mlevene, veoma prijatnog ukusa i mirisa, za marinade, čorbice, sosove, peciva.
Lovor: Poboljšava ukus mesu, čorbama, ribi i umacima, sveži listovi su aromatičniji i antiseptični.
Metvica: Karakterističan miris i ukus mente, koristi se za poboljšavanje ukusa jela od janjetine i piletine. Dobar je i za slatka jela i pića.
Anis: Semenke pune etarskog ulja, ide uz piletinu, šunku, sosove, ribu, slatka pića.
Đumbir: Uspeva u Aziji, ima veoma prijatan miris sličan limunu, ljutkast. Koren se koristi kao začin za sosove, pečenja, kolače i pudinge.
Vanila: Plod je mahunast, koristi se za pojačavanje arome kolača i poslastica.
Biber: U zrnu i mleveni koristi se za sva jela kuvana i pečena, aromu razvija na toploti. Ljutina varira od vrste, zrenja i prženja.
Beli luk: Omiljeni začin za sva slana jela, prirodni antibiotik, za zaprške, piletinu, mlevena i druga mesa.
Vlašac: Sa blagim mirisom luka, odlično prija u omletima, na pečenim krompirima, salatama i kao ukras.
Mažuran: Sladak je i mirisav, sveže listovi se mogu dodati salati.
Origano: Mediteranski začin, obavezan u talijanskim jelima od testenine i picama.
Kapar: Miriše lagano na anis i dobro prija uz ribu.
Ruzmarin: Jak začin, koristi se za mariniranje mesa i pečenja.
Estragon: Ukus podseća na anis. Začin za salate, nadeva za testo.
Majčina dušica: Veoma jake arome i mirisa, koristi se za mesne nadeve, pečurke, mediteransko voće i povrće.
Bosiljak: Ima jaku aromu i dobro pristaje u jelima od paradajza i u mediteranskoj kuhinji.
Peršun: Za poboljšavanje ukusa kuvanim jelima, čorbama, ribi, salatama. Svež list za dekoraciju.
Kadulja ili Žalfija: Opora ali puna mirisa i arome, listovi se koriste za nadeve uz pečenu svinjetinu ili gusku, za pripremu kobasica i pašteta.
Kleka: Obavezno se stavlja u jela koja se pripremaju od divljači. Stavlja se u rakiju, po čemu je poznata rakija klekovača.
Muskatni oraščić: Utiče na bolje raspoloženje, dodaje se testu, mlevenom mesu i kuvanom vinu.
Mirođija: Uspeva u svakoj bašti. Izrazitog je mirisa, koristi se za razne čorbe, umake, salate, turšiju.
Nana: Jednako se koristi sveža i sušena. Dodaje se jelima od povrća i mesa, likerima i kremovima. Ima osvežavajući ukus mente.
Paprika aleva: Koristi se slatka i ljuta mlevena i tucana kao zaprška za paprikaš, sarmu, pasulj, čorbe. Deo je nacionalnih kuhinja.
Ren: Upotrebljava se naribani koren pripremljen sa sirćetom, veoma izražajne prijatne ljutine. Dodaje se raznim sosovima uz pečenje i šunku.
Timijan: Dodaje se raznoj mesnatoj hrani, kobasicama i pašteti.
Celer: Sveži koren se upotrebljava za supe i salate, sušen za poboljšanje ukusa raznim jelima od mesa i povrća.
Crni luk: Slatko ljutog ukusa, svež ili kuvan osnova je mnogim jelima od povrća, sosova i salata.

Zamrzavanje začinskog bilja

Peršun, celerov list, mirođija, majčina dušica, estragon, mažuran, vlašac, kopar, korijandar, metvica mogu se zamrznuti. Pojedinačno ili mešano po želji, sitno naseckane začine staviti do polovine posudice za led, pa sipati vodu i zamrznuti.

Sušenje začinskog bilja

Mažuran, majčina dušica, ruzmarin, kadulja, lovor metvica su dobri za sušenje. Začinsko bilje uberite po lepom sunčanom vremenu dok sunce nije prejako. Najbolje je sušiti sa stabljikom. Spojite biljke u vezice i obesite ih na toplom, senovitom, prozračnom mestu najmanje nedelju dana. Ako sušite biljke u pećnici, stavite na rešetku na 30 stepeni sa polu otvorenim vratima. Osušene staviti u staklene ili glinene posude.

Začinjeno sirće

U staklenu flašu dodati začinske trave po želji, estragon, majčinu dušicu, metvicu, kopar, beli luk. Na začine sipati jabukovo sirće. Crvenom vinskom sirćetu dodajte ruzmarin. Koristiti nakon 2-3 nedelje za marinade, salate.

Začinjeno ulje

Takođe je ukusno kad je začinjeno. Maslinovo ulje sa belim lukom i bosiljkom uvek je spremno za paradajz salatu. Ulje sa belim lukom, kimom i mirođijom za salatu sa krastavcima. Orahovo ulje sa narandžinom korom, lovor, biber, majčina dušica pogodan je za ribu, govedinu ili divljač..

20254

Žalfija

Žalfija ima veoma specifičan aromatični miris i gorak ukus. Ali i pored toga je veoma popularna i korisna. U narodnoj medicini je poznata kao antibiotik sa veoma širokim spektarom delovanja. U kuhinji se zbog specifičnosti mirisa i ukusa koristi u veoma malim kolčinama. Najčešće se dodaje u jelima od divljači i ribe. Takođe se koristi kao dodatak raznim pečenjima pogotovo jagnjetini.

12266