-
Uticaj ishrane na astmu
Čak i ukoliko nemate alergije na hranu ili alergijsku astmu i dalje postoji mogućnost da određene komponente u hrani koju konzumirate izazovu otežano disanje. Veštački zaslađivači mogu biti okidači za pojavu alergijske astme. Ukoliko patite od astme važno je izbegavati obilne obroke jer "pun stomak" stvara pritisak na dijafragmu. Jedan od načina da se spreči ovaj efekat su česti i umereni obroci.
Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme,pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen.
U ishranu uključite što više pasulja, brokolija, kupusa i belog luka.
Izbegavati veću količinu slatkiša, slane grickalice, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke. Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva.
1763 -
Food Stamped
"Food Stamped" je humoristički a opet informativni dokumentarni film koji prati bračni par iz Amerike koji pokušava da jede zdravu, nutricionistički bogatu hranu koja se bazira na "Food Stamped" programu.
Taj program, donet od strane američkog zavoda za agrokulturu, obezbeđuje oskudna sredstva za hranu porodicama sa niskim primanjima, kao i nezaposlenima. Zbog mnogih kritika da se za par dolara dnevno prosto ne može obezbediti zdrava i kvalitetna ishrana, profesor nutricionizma Šira Potiš, koja predaje u osnovnoj školi koju pohađaju siromašni đaci koji se i sami hrane po "Food Stamped" sistemu, odlučuje da oseti kako je biti u njihovoj koži. Zajedno sa svojim suprugom i filmskim producentom Joav Potišem započinje izazov u kojem sme da potroši samo jedan dolar po obroku, a da taj obrok bude zdrav i da čini sitim.
Tokom ovog izazova, Šira se konsultuje sa raznim aktivistima za ljudska prava, nutricionistima, političarima ali i običnim građanima koji se hrane po ovom sistemu, kako bi dala dublji pogled na poteškoće siromašnih ljudi i njihovu borbu da svojoj deci obezbede tri kvalitetna obroka dnevno. Takođe, kroz film se na ciničan način kritikuje i ceo globalni sistem u kojem je više od milijardu ljudi na planeti primorano da se na neki drugačiji način hrani po sličnom sistemu.
Ovaj film je dobitnik prve nagrade na prestižnom festivalu nezavisnih filmova u San Francisku.
1991 -
Zašto je važno jesti vlakna?
Rezistentni skrob je komponenta vlakana koja “odoleva” varenju u tankom crevu zbog čega povećava sitost i smanjuje glad. Kada rezistentni skrob stigne do debelog creva, služi kao gorivo pojedinim bakterijama. Vlakna, pre svega, obezbeđuju zaštitu od kardiovaskularnih bolesti i toksina. Vlakna učestvuju u detoksikaciji organizma, regulišu nivo holesterola i deluju kao antioksidansi. Preporučen dnevni unos je 20 – 40 grama. Povećan unos vlakana može loše uticati na proces varenja i oštetiti sluzokožu creva.
1715 -
Kuvanje u službi zdravlja i vitkosti
Kako da skuvamo ukusno jelo i da uživamo u njemu bez osećaja nadutosti i težine? Večiti problem, jer kako bez maslaca, brašna, soli...? Potražili smo neke savete u knjigama.
U knjizi “Kako smršati i ostati vitak”, Veronika Skavinska, nutricionista, daje odlične savete o ishrani i pripremi hrane, pa ako se pitate kako da smršam, ovaj tekst vam može biti od koristi!
Kako spremiti ukusno jelo?
Prvo i najvažnije je da namirnice budu sveže jer su tada i najhranljivije! Čuvajte sve namirnice sveže u tamnom prostoru, po mogućnosti ne u frižideru; ne kupujte puno unapred i pripremajte ih neposredno pre upotrebe. Zvuči jednostavno, ali danas je, uz užurban životni ritam skoro nemoguće ostvariti.
Znamo i da treba paziti da ne uništimo vitamine i minerale u voću i povrću i da njih nije dobro dugo namakati, nego ih prati dugo pod mlazom vode. Koliko je moguće, treba ih jesti cele, ne seći ih, posebno salatu, koju je bolje iscepkati nego seći nožem. Najbolji način pripremanja povrća je kuvanje na pari radi čuvanja vitamina i minerala. Kuvajte ga što je moguće laganije kako bi ostalo čvrsto i sačuvalo boju i prirodni izgled. Takođe, ne ljuštiti krompir, šargarepu, tikvice, krastavce i ostalo povrće s mekom korom, nego ih četkajte pod vodom. Izbegavajte kuvanje voća.
Povrće se može peći na žaru (paradajz, paprike, patlidžan, tikvice), pržiti bez ulja (luk, komorač, celer, paprika, patlidžan) ili peći u rerni (paradajz, krompir, praziluk).
Na koje sve načine možemo pripremiti jelo?
Roštilj: najukusnija hrana se sprema ako je vatra od prirodnih materijala kao što su drva i trava (čokot, šišarke, grančice itd.). Danas, naravno, postoje i električni i plinski roštilji i moderne ploče za tu svrhu. Sve se može pripremati na roštilju: meso, riba, povrće (paradajz, paprike, tikvice su vrlo ukusni). Nije potrebno prethodno nauljiti namirnice. Meso već sadrži dovoljno masnoće. Da riba ne bi prianjala, možete je navlažiti na aluminijskoj foliji da se lakše okreće.
Vreme pripremanja možete prilagoditi vlastitom ukusu i debljini namirnica koje se peku.
Rerna je takođe odličan način da spremite zdravo i ukusno jelo, testa, meso, povrće, sve možete spremiti u rerni. Ako spremate pile, obavezno ga prelijete limunovim sokom dok se peče, ono će pustiti mast koju možete pokupiti kašikom ili upijajućim papirom.
Za kuvanje na pari je potrebna specijalna posuda sa dve etaže. Voda se stavlja na dno, a hrana u gornji deo. Takav način kuvanja je vrlo zdrav, a namirnice zadržavaju svoj ukus koji se kod običnog kuvanja gubi, kao i vitamini. Na pari se mogu kuvati ne samo riba i povrće, nego i meso. Pri tome se masnoća sa mesa ili ribe cedi na dno. Budući da se mirisi ne mešaju u pari, možete kuvati više vrsta namirnica zajedno, na više etaža, tako da se ne dodiruju.
Obično kuvanje takode uklanja masnoću. Da bi se sačuvao ukus, riba i meso se moraju kuvati u malo vode koja ih jedva prekriva. Radi lepšeg izgleda možete koristiti začinsko bilje za ukrašavanje.
Prženje na tiganju bez masnoće. Ako pržite meso ili pile, treba ga staviti na suv tiganj, a kada dobije smeđu boju, pustiće mast i tada se dodaje luk. Povrće se prži uz dodavanje vode ili limunovog soka da se izbegne zagorevanje.
Prženje na ulju treba izbaciti iz zdrave ishrane. Osim što je hiperkalorična, pržena hrana je teško svarljiva jer otežava lučenje želudačnih sokova zbog kore koja se stvara prženjem u ulju. Jaja na oko, omlet i slično možete pržiti s malo vode ili u teflon tiganju.
Par saveta o načinu kuvanja
Posuđe od teflona, za koje hrana ne prijanja, od neprocenjive je vrednosti jer ne zahteva masnoću. Meso ionako sadrži dovoljno masnoće što sprečava zagorevanje. Kako se kuvanjem smanjuju belančevine, što otežava i usporava rad želudačanih enzima, meso, riba, rakovi i jaja lakše se asimiliraju ako se kraće pripremaju, bilo na žaru, na pari, kuvano, pečeno u tepsiji ili u rerni. Jaja se mogu pripremati u ljusci, kao kajgana ili na oko u tiganju od teflona, pri čemu se mast može zameniti kašikom vode, što će sprečiti prijanjanje i zagorevanje.
Žitarice moraju biti dobro kuvane da bi vlaknasti omotač omekšao jer se inače teško probavlja. To je jedan od razloga što su zob, sirovo žito, sušeno voće i med jedna od najteže svarljivih jela, posebno ako su loše sažvakana.
Namirnice koje bi uvek trebali imati u kući
Neke namirnice su osnova zdrave ishrane. Sledeće namirnice trebalo bi čuvati u ormaru: nemasno mleko u prahu, suncokretovo ili maslinovo ulje, jabukovo sirće, brašno od mekinja, senf, kornišoni, želatin, rogač u prahu, marmelada bez šećera ili ona za dijabetičare, veštački zasladivači, mineralna voda, biljni čajevi; svi začini: biber, paprika, koriandar, vanila, kari; začinska bilja: bosiljak, metvica, majčina dusica, lovor, komorač, anis, kopar, sušeni luk, beli luk, ekstrakt narandže, vanile, badema, kokosovog oraha, limuna.
Uzimati sveže: jaja, belu ribu (list, iver, vahnja, manić, sveži bakalar, lovrata, mulj, račiči, jastog, škampi, krab, školjke), masne ribe (najmasnija su: runa, losos, skuša, sardine, jegulja, raža, hariga), atim piletinu, sveže povrće (kelj, karfiol, pečurke, salatu, paradajz), voće.
Ne mršavi se u jednom danu, dijeta nije kazna
Izbegavajte da jedete posle 23h sati uveče, ako izlazite kasno, pojedite nešto kod kuće, a u restoranu naručite laka jela. Izbegavajte preskakanje obroka, osim ako zaista niste gladni jer ćete kasnije sigurno pojesti prvo što vam dode pod ruku, sendvič, keks, čokoladu.
Bolje je s vremena na vreme postiti celi dan.
Jedite uvek u isto vreme da biste navikli organizam da oseti glad samo u vreme obroka.
Ako želite utoliti glad, koristite prirodna sredstva. Najbolje među njima je voda. Svaki put kad osetite prazan želudac, napunite ga mineralnom vodom (koja sadrži natrijum), pijte biljne čajeve i pijte uz obrok (jer ćete brže osetiti sitost). Apetit se takođe može zatvoriti sirovim povrćem: stručak celera, šargarepa, pa jabuka (ali ne previše voća, jer sadrži šećer).
Jedite sa užitkom. Gojazni ste jer ste gurman i nijedna dijeta na svetu neće uništiti vašu sklonost ka užicima za stolom. Pripremajte jela koja će goditi oku koliko i nepcu, ukrasite i lepo postavite sto. Servirajte sebi male porcije, nikad ne uzimajte dvostruku porciju istog jela i nastojte uvek ostaviti malo na tanjiru. Naučite razlikovati glad i apetit, fizičku potrebu i gurmanstvo.
Naučite da pečete hleb, sa integralnim brašnom i mekinjama. Veliki je užitak mesiti testo i osetiti miris tek pečenog hleba. Izbacite so i šećer jer ih prirodne namirnice sadrže dovoljno.
Pazite na ishranu vaše dece. Hranite ih zdravo od najranijeg doba tako da steknu dobre navike za ceo život. Osoba se formira u mladosti. Naučite, dakle, decu da vole ono što će im koristiti. Koliko je god to moguće, jedite ribu umesto mesa; manje je masna, sadrži manje toksina i više mineralnih soli i lakše se vari.
Jedite što više sirovu i svežu hranu ugodnog izgleda mirisa. Ne uzimajte hranu koja se počela kvariti, užegli maslac, plesniv hleb, ustajalo meso, ribu jakog mirisa, potamnelo voće i povrće, jer sadrži toksine.Najbolje je uzimati sezonsko voće i povrće.
Svakodnevno jedite sirovu hranu da biste dobili dnevnu dozu vitamina C. Jedite koru voća i povrća jer su u njoj vitamini. Koristite ulja čiji vitamini nisu uništeni procesima ekstrakcije
Izbacite prerađene namirnice i zamenite ih integralnim. Izbegavajte preslanu hranu, konzerviranu kao i suhomesnate proizvode. Izbacite alkohol, koliko zbog zdravlja, toliko i zbog linije. Nemoguće je smršati ako se redovno uzima alkohol, čak i kad se jede malo. Ako s vremena na vreme želite popiti čašu nekog pića, napunite je do pola i neka vam traje tokom čitavog obeda. Aperitiv zamenite sokom od povrća (celer, mrkva, radić, krastavac) sa umakom od jogurta i nemasnog sira. Maksimalno smanjite uzimanje kafe i čaja. Pokušajte se osloboditi navike da ih uzimate za doručak.
Prestanite pušiti!
S vremena na vreme postite ili probajte neku dijetu voćem ili voćnim sokom da biste pročistili probavni sistem i kožu.
Ne mršavi se u jednom danu. Ne popuštajte iskušenju da jedete slatkiše. Jedna kockicu čokolade ili jedan keks mogu proći, ali ne čitava tabla ili kutija Ne varajte se, budite pošteni prema sebi.
Dijeta nije kazna. Dijeta treba da bude redukcija, učenje osnovnih pravila dijetetike. Ne sledite doslovno, nego ih pokušajte razumeti i prilagoditi sebi.
Recepti za mršavljenje:
Salata od maslačka sa sirom
- 300 g maslačka 100 g niskokaloričnog svežeg sira
- 50 g belog sira ili gorogonzole
- senf
Mešati listove maslačka s izmrvljenim plavim sirom. Začiniti sa svežim belim sirom i senfom.
Salata od patlidžana
- 3 patlidžana
- 300 g svežeg niskokaloričnog sira
- 1 jogurt
- senf
Zapeći cele patlidžane s koricom, uz prevrtanje od pola sata. Oguliti koru. Izmiksati oguljene patlidžane sa sirom, jogurtom i senfom da bi se dobila gusta krema. Služi se hladno uz meso, uz celer ili hleb od soje.
Salata od paradajza i prženih paprika
- 4 paradajza
- 4 paprike
- bosiljak
Iseći paradajz i paprike. Malo posoliti. Začiniti sa lišćem bosiljka.
Salata od kupusa, šargarepe i piletine
Narendati glavicu kupusa i šargarepu, izmešati s kuvanim, izrezanim belim mesom (bez kosti i kože), začinjenim s umakom od svežeg sira i senfom ili s umakom od tofua.
Salata od crvenog voća
- 200g jagoda
- 200g malina
- 200g ribizla
- 1 pomorandža
Voće očistiti i dobro oprati. Staviti u zdelu sa sokom i posuti narendanom korom od pomorandže.
1120 -
Prednosti sirove boranije u ishrani
Sirova boranija pruža širok spektar hranljivih materija, a i uštedite na vremenu bez dodatne pripreme. Kuvanjem povrće gubi svoje nutritivne vrednosti, posebno vitamine. Jedna šolja sirove boranije obezbeđuje 3 g dijetetskih vlakana koja povećavaju osećaj sitosti i regulišu novo šećera u krvi kao i holesterola. Muškarci bi trebalo da unose do 38 g vlakana dnevno, a žene 25 g. Boranije obezbeđuje oko 8 odsto preporučene dnevne doze za muškarce i 12 odsto za žene.
Porcija sirove boranije sadrži samo 31 kaloriju, što je manje od 2 odsto od prosečnog dnevnog unosa. Bogata je magnezijumom koji utiče na pravilan rad bubrega, mišića i srca i pomaže u proizvodnji energije. Dobar je izvor vitamina A ali i fluorida - minerala koji pomaže u srečavanju propadanja zuba i jačanju kostiju.
5484
