-
Dunja
Dunja (Cydonia oblonga) je nisko drvo iz porodice Rosaceae, odnosno ruža. Ima malo, slatko voće koje po izgledu sliči kruški i poprima svetložutu odnosno zlatnu boju tokom sazrevanja. Drvo se često koristi u ornamentalne svrhe pošto ima lepe, ružičaste listove. Nativna je u područjima jugozapadne Azije, Turske i Irana, ali se može gajiti i na severnim geografskim širinama do Škotske. Poznato da su je gajili Akadijanci u plodnom polumesecu i postoji teorija da je njena kultivacija prethodila jabuci, te da su mnoge današnje asocijacije na jabuku zapravo asocijacije na dunju. Kod starih Grka je bila žrtva bogovima tokom bračne ceremonije. Većina vrsta su previše tvrde, kisele i opore da bi se jele sirove osim ukoliko se nakon branja ne ostave da prezru na mrazu. Od njih se može praviti pekmez, džem ili puding, ili se mogu oljuštiti pa ispeći, ispržiti ili skuvati. Izraz marmelada potiče od portugalskog naziva za ovo voće, marmelo. Određene vrste ovog voća, kao što su Kungaskaya su posebno uzgajane da bi se mogle jesti sirove. U podkontinetalnom Indo-Pakistanu koštice ovog voća koriste se u narodnoj medicini zarad uklanjanja šlajma, osipa i zapaljenja. Gel se priprema potapanjem koštica u vodi kojim se čiste zapanjenja grla i glasnih žica. Na Malti, kašika džema se rastvara u šolji ključale vode i pije kao lek protiv stomačnih tegoba. U Iranu i Avganistanu, seme se bari i onda jede kao tradicionalni lek protiv zapaljenja pluća. Dunja je niskokalorično voće, 100g poseduje samo 57 kalorija. Sadrži par određenih antioksidanata kojih nema u jabukama ili kruškama. Voće je bogato fitonutrientima kao što su biljna vlakna, mineralima bakra, gvožđa, kalijuma i magnezijuma i vitaminima C, B6, Riboflavinom i Tiaminom. Iako nije pouzdano dokazano, dunja ima jaka antialergetska i protivupalna svojstva i često se preporučuje od strane zdravstvenih eksperata kao sigurna alternativa u pripremi hrane za ljude koji boluju od alergija.
1719 -
La Piazza
Smeštena u samom centru Psakudije, svega nekoliko metara od gradske plaže, taverna odnosno restoran "La Piazza" će Vas sasvim sigurno prijatno iznenaditi. Zašto? Pre svega zbog ljubaznog osoblja a onda i kuvara koji je istovremeno i vlasnik koji voli da obrati pažnju na svaki detalj.
Ambijent je pun zelenila a nije retko da se na stolovima nađu i saksije sa začinskim biljem pa ukoliko smatrate da vašem jelu treba da dodate malo bosiljka, žalfije ili ruzmarina možete to slobodno uraditi.
Porcije koje služe su dosta obilne i voljni su da Vam spreme i po pola porcije što nije loše jer ima taverni koje gostima ne izlaze u sustret na ovaj način. Meni je veoma bogat a spremljena hrana na visokom nivou. Uostalom pogledajte slike iz priloga...
5207 -
Zašto je zdravo jesti crveni kupus?
Crveni kupus potiče sa Mediterana, a kultiviše se od davnina. Njegova ljubičasto-crvenkasta boja potiče od pigmenta iz porodice flavonoida. Sadrži moćne antioksidanse i veliku količinu vitamina C i E. Zeaksantin I lutein u crvenom kupusu su prirodni zaštitnici od UV zračenja. Preporučuje se onima koji imaju problema sa probavnim traktom. Njegov sok pomaže u formiranju crvenih krvnih zrnaca i oslobađa štetne toksine iz tela. Šolja crvenog kupusa sadrži 216 mg kalijuma. Velika količina sumpora utiče na smanjenje nezdravog holesterola i mokraćne kiseline. Antioksidanti u crvenom kupusu “razbijaju” mast dajući vam više energije. Koristan je za lečenje bubrega, artroze, a ublažava bolove i upale. Zahvaljujući prisustvu vitamina K, porodica kupusa poznata je po tome što je od velike pomoći u održavanju jakih kostiju.
1282 -
Čime zameniti kravlje mleko?
Iako je kravlje mleko najkonzumiranije od svih, mogli biste da razmotrite da u svoju ishranu ubacite neko od ovih, zdravijih, vrsta.
Bademovo mleko – nešto je ređe nego kravlje, ima blago orašasti, ali izvrstan ukus. Prednosti su u tome što je u pitanju niskokalorična namirnica, koja ima odličan ukus, a mana je što ovu namirnicu ne mogu konzumirati ljudi alergični na orašaste plodove.
Sojino mleko – prijatnog ukusa, dobro se ponaša prilikom termičke obrade i ima najviši nivo proteina od svih zamena, tako da je odlično za obnavljanje mišića nakon vežbanja.
Pirinčano mleko – veoma retko i nemasno mleko, prijatno slatkastog ukusa. Većina ljudi nije alergična na ovo mleko, tako da mogu uživati u njemu, ali ne sadrži količine minerala i proteina kao druge vrste.
Kozje mleko – kremasto, aromatično mleko, koje je lakše za varenje nego kravlje. Dobar je izvor vitamina A i riboflavina. Mnogi ljudi, međutim, imaju problem da se naviknu na aromu koja ume da bude veoma snažna, u zavisnosti od toga čime se životinja hrani.
2305 -
Grašak
Grašak (lat. Pisum sativum) je zeljasto povrće iz porodice mahunarki koje često mnogi brkaju sa sličnim bobom. Koristio se još pre sedam milenijuma u staroj Grčkoj i južnim delovima Rusije, dok se na ostatak Evrope proširio u Srednjem veku gde je bio bazična hrana siromašnim slojevima stanovništva. Tada su mu pripisivana i razna afrodizijska svojstva i važio je za lek protiv neplodnosti. Danas se najviše uzgaja na Dalekom istoku i u Indiji i SAD.
Grašak je bitno uvrstiti u svakodnevnu ishranu jer 100 grama ove mahune sadrži čak 10% preporučenog dnevnog unosa gvožđa, 24% kalijuma i 50% vitamina C. Svi ovi nutritijenti u zajedničkoj kombinaciji daju energiju čitavom organizmu, jačaju imunitet i leče anemiju. Grašak je takođe dobar izvor folne kiseline koja je posebno bitna za trudnice. Zbog prisustva purina, ne preporučuje se onima koji boluju od gihta.
Ovo povrće možete skuvati u vodi ili pari i od njega napraviti klasično varivo, a možete njime posipati razne salate, zgnječiti pa dodati krompiru pri pravljenju pirea, a grašak možete i dodati rižotu ili umacima od pavlake ili majoneza. Naravno, nezaobilazan je deo čuvene ruske salate. Osušene plodove graška možete samleti i napraviti brašno koje je daleko zdravlije i hranljivije od običnog pšeničnog.
2163
