-
Saveti za davaoce krvi
Leto je tradicionalno vreme kada su rezerve krvi na minimumu. Ljudi su na odmoru, uživaju sa svojim porodicama i retko će se setiti nečeg kao što je poseta bolnici radi davanja krvi. Ako pak niste jedna od tih osoba, već ste isplanirali da i sada iskažete svoju humanost, evo nekolicine saveta koje bi trebalo poštovati.
Nemojte davati krv na prazan stomak, već pokušajte da date krv u roku od dva sata od obroka.
Ako ste na dijeti, konzumirajte veće količine proteina i povrća dan pre donorstva.
Krv je većinom voda, tako da pijte što više vode da biste nadoknadili izgubljenu tečnost.
Jedite hranu bogatu gvožđem pre i posle dana kada dajete krv, kako biste pomogli telu u stvaranju novih krvnih ćelija. Gvožđe se najbolje apsorbuje iz mesa i ribe.
Odbijte slatkiše koje vam obično daju posle donacije krvi, već se odlučite za voće ili jogurt, jer su oni izvori šećera koji se lakše razgrađuje. Šljive i sok od šljiva su posebno dobar izbor, jer sadrže i gvožđe.
5904 -
Ekscentrične navike književnika u XIX veku
Umetnici i danas važe za veoma ekscentrične i jedinstvene pojedince. Umetnici u eri romantizma ne razlikuju se mnogo po tom pitanju. U nastavku ćemo videti neke od najzanimljivijih navika u ishrani, koje su praktikovali ljudi čijim se delima divimo i stotinama godina kasnije.
Persi Šeli – prema današnjim standardima, njegovo vegetarijanstvo nije toliko neobično. Međutim, ako se u obzir uzme era u kojoj je živeo i stvarao, Šelijevo odbijanje da konzumira meso bilo je nešto vredno pomena. Ovaj pisac smatra se prvim slavnim vegetarijancem (iako je kasnije u životu ponovo počeo da se hrani mesom).
Lord Bajron – poznato je da je ovaj velikan imao problema sa telesnom masom, a jedan od načina na koji je pokušavao da je kontroliše bila je dijeta koja se sastojala od suvih biskvita i vode ili krompira kuvanog u sirćetu. Bajron je smatrao da sirće poboljšava probavu i pomaže u mršavljenju. Pridržavajući se ovog režima, on je za pet godina smršao oko 30 kilograma.
Čarls Dikens – sjajni pisac bio je dobar poznavalac hrane, a njegova navika bile su pečene jabuke. Dikens je verovao da jedna pečena jabuka dnevno tokom plovidbe sprečava morsku bolest.
Volt Vitmen – on nije smatrao svoj dan uspešnim ako za doručak nije jeo meso i ostrige. Verovao je da mu samo takav obrok daje dovoljno energije za početak dana i omogućava britkost uma.
1756 -
5 saveta kako da sačuvate vaše zdravlje
Današnji način života nas primorava da živimo brzo i da nemamo dovoljno vremena da se posvetimo sami sebi. Ali nemojte dopustiti da upadnete u vrtlog moderne svakodnevnice i da na taj način umanjite kvalitet vašeg života. Uvek postoji način i vreme da se pobrinete za svoje zdravlje. Evo par saveta, ne treba vam mnogo vremena i energije a ako ih primenjujete veoma brzo ćete osetiti poboljašanje.
7273 -
Pirinač
Pirinač je jednogodišnja biljka poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i jugoistočne Azije. Pirinač zahteva toplotu i zemljište potpusno zasićeno vlagom. Osnovna je namirnica Azijskim narodima ali je dosta zastupljen i u drugim delovima sveta.
Ima veoma veliku prehrambenu vrednost. Bogat je B vitaminima (B1,B2 i B6) i mineralima ( natrujum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod…)
Sadrži 13% vode, 7% proteina, 2,2% masti, 73% ugljenih hidrata i 1,2% minerala. Zanimljiva je činjenica da spada u žitarice koje ne sadrže gluten pa ga mogu slobodno korisiti oni koji su na bezglutenskoj dijeti.25809 -
Važnost vitamina D
Glavna funkcija vitamina D je pomaganje organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfor, minerale neophodne za čvrstinu kostiju. Osim toga, vitamin D kontroliše da li se minerali "uzimaju" iz kostiju, ili se tamo skladište.
Nedostatak vitamina D izaziva rahitis i slabljenje kostiju, a hrana bogata ovim vitaminom jesu žumanca, puter, džigerica, riba, pečurke i, naravno, mleko. Telo sintetiše vitamin D, uz dovoljnu količinu izloženosti sunčevoj svetlosti.
Prevelika količina vitamina D je otrovna, jer se kalcijum skladišti u bubrezima, čime izaziva nepopravljivu štetu.
1681
