-
Kako sačuvati zdravo srce
Da biste smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i da biste smanjili simptome već postojećih oboljenja, pokušajte slediti sledeća pravila.
Ograničite unos zasićenih masnih kiselina - birajte krtije meso i nemojte jesti kožu sa pečenja. Nemojte konzumirati mesne prerađevine, hranu dinstajte, grilujte, pecite ili kuvajte, a nemojte je pržiti.
Redovno jedite ribu i hranu biljnog porekla bogatu proteinima, poput soje, pasulja, sočiva i orašastog voća. Jedite sir sa manjim postotkom mlečne masti. Zamenite svoj punomasni jogurt kiselim mlekom koje je manje masno i lakše se vari. Nemojte jesti mnogo margarina, slatkiša i testa.Jedite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama - ulje od lanenog semena i soje.Takođe, svojoj ishrani dodajte orašasto voće, ribu i jaja.
Ograničite unos natrijuma (soli) - višak natrijuma u organizmu povišava krvni pritisak i otežava rad srca, tako da je korišćenje manje količine soli od one na koju ste navikli blagotvorno za srce. Da bi jelo imalo dodatnu dimenziju, koristite začinske biljke, a ne so.
2003 -
Celer
Celer je dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim korenom koja se danas u našim krajevima najviše koristi kao dodatak raznim supama i čorbama, mada mnogi ne znaju da se može koristiti na mnogo više načina. Ukus mu je slatkast i blago ljut, ali opet izuzetno aromatičan. Postoje beli celer, zeleni celer, i celer koji podseća na belu repu. Osim u supama i čorbama, njegovi listovi se mogu koristiti i u raznim salatama, kao dodatak raznom kuvanom povrću, a možete ga i sitno naseckati i dodati u razne marinade za pečeno meso, ribu ili roštilj. Ni seme ovog začina nije za bacanje, može se osušiti i pomešati sa solju i time se dobije izuzetno ukusan začin koji se može koristiti za posipanje slanih peciva. Smatra se da je odličan diuretik, smanjuje celulit, a mnogi tvrde i da zbog velike količine vitamina K jača nervni sistem.
4300 -
Slatko rešenje problema
Afte, neugodna pojava u ustima, obično se tretira lekovima na bazi kortikosteroida, ali možda postoji slađi i prirodniji način za rešenje ovog problema.
U studiji objavljenoj u žurnalu Quintessence International, istraživači su podelili 94 ispitanika u tri grupe - jedni su dobili med kao terapiju, a ostale dve grupe dobile su lekove. Svi učesnici su terapiju sprovodili na isti način, a trebalo je i da prijave nivo bola ili neku drugu reakciju, kao i veličinu i stanje upale tokom studije.
Ljudi koji su koristili med imali su bolove kraće od ljudi sa kortikosteroidima, afte su se brže povlačile, a upalni procesi završavali za manje vremena nego u slučaju druge dve grupe.
Od ranije je poznato da med ima antiupalna i analgetska dejstva, zbog čega je i izvedena studija. Dakle, kada sledeći put budete imali pojave ove vrste, probajte ovo slatko rešenje velikog problema.
1600 -
Započnite jutro đumbirom!
Dodajte jednu kafenu kašičicu mlevenog đumbira u svoju jutarnju kafu i napravićete tradicionalni bliskoistočni napitak koji ne samo da pomaže varenju već pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. Čaj od đumbira pak doprinosi smirenosti. Šolja čaja od đumbira u jutarnjim časovima korisna je za ublažavanje mučnine. Isprobajte!
1253 -
Kratka istorija otvarača za konzerve
Prve konzerve koje su služile za čuvanje hrane počele su da se upotrebljavaju krajem XVIII veka u Holandiji, a koristila ih je vojska.
Prvi patent za konzerve predao je britanski trgovac Piter Duran. Konzerve su se otvarale alatom, korišćeno je šta je ko imao, a konzerve su često bile teže od onoga što je bilo u njima. Poneke su imale i uputstvo za otvaranje koje je glasilo: „odstraniti gornji deo korišćenjem čekića i dleta".
Tek 1855. patentiran je prvi otvarač u obliku specijalnog noža, dok se 15 godina kasnije pojavio okrugli dizajn. I ta okrugla alatka bila je teška za upotrebu jer je takođe zahteva primenu sirove snage. Tek gotovo pola veka kasnije patentiran je oblik kakav danas poznajemo i koji je i sada najpopularniji način za otvaranje konzervi.
1999
