Ovo je za moje sestriće koji obožavaju životinje i verujem da će razveseliti svako malo dete.. Uživajte!!
-
Tri najvažnija minerala i gde se mogu naći
Svakom organizmu neophodni su adekvatne količine ovih minerala, a evo i kako najlakše uneti svoju dnevnu preporučenu dozu.
Kalcijum – neophodan je za dobru gustinu kostiju i prevenciju osteoporoze, kao i za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema. Dnevno treba uneti oko 1000 mg, a kako telo ne može da apsorbuje ovoliku količinu odjednom, rasporedite svoj unos kalcijuma tokom celog dana.
Koja hrana je bogata kalcijumom? Najviše ovog minerala pronaći ćete u mlečnim proizvodima.Magnezijum – neophodan je za preko 300 hemijskih reakcija u telu, uključujući održavanje normalnog srčanog ritma, a preporučena dnevna doza je 400 mg.
Hrana bogata magnezijumom: bademi, bundevino seme, kikiriki, avokado, čokolada.Cink – nezaobilazan pri zaceljivanju rana, ojačavanje imunog sistema, i za čula ukusa i mirisa. Preporučena dnevna količina je 15 mg, a hrana u kojoj se može naći cink je crveno meso, jogurt i ostrige.
1962 -
Kokosovo ulje saveznik u regulisanju simptoma hipotireoze
Kokosovo ulje postaje sve popularnije kada je u pitanju regulisanje simptoma hipotireoze. Štitna žlezda oslobađa hormone koji su zaslužni za održavanje temperature tela, funkcionisanje metabolizma, ali i rast i razvoj mozga. U mnogim slučajevima ova žlezda ne može da proizvodi dovoljno hormona, zbog čega brzo gubite energiju i vrlo često ste pospani. Kokosovo ulje hrani štitnu žlezdu zahvaljujući svojim svojstvima i pomaže joj da efikasnije funkcioniše. Zbog svojih anti-inflamatornih svojstava, kokosovo ulje utiče na regeneraciju oštećenih tkiva i sprečava mikroorganizme da naruše rast i obnovu ćelija. Suva koža takođe može biti jedan od pokazatelja problema sa štitnom žlezdom, ali uz pomoć kokosovog ulja možete vratiti njenu elastičnost. Preporučuje se kao zamena za druga biljna ulja jer smanjuje nivo holesterola u krvi i reguliše krvni pritisak.
2313 -
Najbolji začini za pripremu svinjetine
Svinjetina olakšava upotrebu širokog spektra začina, sa profilima ukusa koji variraju od blagih i suptilnih do pikantnih i agresivnih. Iako upotreba začina ponekad zavisi i od ličnog izbora, određene mešavine doprinose punoći ukusa. Asertivni ukusi, smele arome predstavljaju kulinarsku tradiciju američkog jugozapada. Meksička kuhinja utiče na profile ukusa uobičajenih za ovaj region i često uključuje kakao, ili papriku i beli luk. Američki jugozapad insistirao bi na mešavini sledećih začina: kakao, crni biber, kumin, korijander, beli luk i čili. Francuzi bi insistirali na bosiljku, ruzmarinu, peršunu i origanu pomešanim sa maslinovim uljem. Nemačka ima bogatu i raznovrsnu kulinarsku istoriju i privlači nekoliko uticaja iz svojih pograničnih zemalja, pre svega iz Francuske i Belgije. Iz tog razloga, jasna je preferirana kombinacija mlevenog bibera, žalfije, majčine dušice, pimenta, karanfilića.
1766 -
Ulje jagorčevine i neželjeni efekti
Američki nacionalni institut za zdravlje ustanovio je neke od mogućih neželjenih efekata kao posledice konzumiranja ulja jagorčevine. Ukoliko je doza ulja previsoka, neželjena dejstva uključuju glavobolju, bol u stomaku, mučninu i zatvor.
Ulje jagorčevine, budući da je bogato omega šest masnim kiselinama, može povećati rizik od abnormalnog krvarenja. Neki ljudi mogu da dožive hipersenzitivnu ili alergijsku reakciju, iako je to neuobičajeno, može se javiti osip lica i oko usta, kao i otežano disanje.
2551 -
Tri primarna makronutrijenta
Svaki od tri osnovna makronutrijenta utiču na telo na različite načine. Da biste razumeli kako da uspostavite ravnotežu svog makro unosa u svakodnevnoj ishrani, važno je znati za primarnu ulogu svakog od njih.
Ugljikohidrati su izvor goriva za organizam. Telu je lakše da pretvori ugljene hidrate u odmah iskoristivu energiju nego kada su u pitanju masti ili proteini. Vašem mozgu, mišićima i ćelijama neophodni su ugljeni hidrati kako bi funkcionisali.
Jednostavni ugljeni hidrati sastoje se od jedne ili dve jedinice šećera imogu se prilično brzo razgraditi u organizmu. Nivo šećera u krvi (i energije) obično raste brzo, a zatim opada nakon konzumiranja jednostavnih ugljenih hidrata.
Složeni ugljeni hidrati (polisaharidi I oligosaharidi) sačinjeni su od drugih nizova šećernih jedinica kojima je potrebno duže da se razgrade za dalju upotrebu u telu. Složeni ugljeni hidrati imaju stalan uticaj na nivo glukoze u krvi. Osim što telu pružaju energiju, složeni ugljeni hidrati, naročito vlakna, mogu pomoći telu da održi zdravu probavnu funkciju kao i nivo holesterola.
Protein
Pruža organizmu aminokiseline koje su preko potrebne mišićima, mozgu, nervnom sistemu, koži, kosi... Služi kao transport kiseonika i drugih važnih hranljivih materija. U nedostatku glukoze ili ugljenih hidrata, telo može iskoristiti proteine za energiju. Telo stvara 11 aminokiselina, ali 9 nije u stanju da proizvede samostalno pa se moraju unositi putem ishrane. Kompletni proteini obezbeđuju sve aminokiseline koje vašem telu trebaju u odgovarajućim količinama. Nepotpuni proteini obezbeđuju neke aminokiseline – to su obično proteini na bazi biljaka.
Masti
Dok mnogi ljudi pokušavaju da izbegnu masti u ishranu, one ipak igraju važnu ulogu u organizmu. Masnoća vam pruža važan izvor energije u doba gladi ili nedostatka kalorija. Takođe je neophodna za izolaciju, pravilno funkcionisanje ćelija i zaštitu vitalnih organa. Masti daju više energije nego ugljikohidrati ili proteini, stoga se ovaj makronutrijent mora konzumirati umereno da bi se održala zdrava težina.
913
