-
Repa
Repa je korenasto povrće koje pripada porodici kupusnjača i čini ga koren bele boje (koji se nalazi ispod zemlje) i gornji deo koji, zavisno od količine svetlosti, može biti zelen, crven ili ljubičast. U prehrani se takođe koristi i list koji se može koristiti kao začin.
Repa je spadala među najpopularnije povrće širom sveta još od vremena Stare Grčke i Starog Rima, a zanimljivo je to da repu Britanci nekako ne vole jer se koristila kao hrana za stoku u Velikoj Britaniji tokom 19. veka i kao zamena za krompir tokom Prvog svetskog rata.
Oblik repe može biti okrugao ili duguljast, a ovo povrće je posebno zdravo jer obiluje vitaminima A i C, a kao svo drugo voće iz porodice kupusnjača, bogato je vlaknima i sadrži aminokiseline i oksidanse koji štite od raka. Sa malo masti i kalorija, a opet puno vode (91%), repa je odlična za sve one koji bi da sačuvaju vitku liniju. Nikako nemojte zaboraviti ni list ovog ljutkastog povrća jer se upravo tamo nalazi najviše betakarotena koji štite srce.
Iako je repa opšte poznata kao sastavni deo čorbi, supa i zimske turšije (ukiseljena naravno), možete se poigrati sa njom i iseći je na štapiće i peći poput pomfrita, zatim repu možete blanširati i preliti kačkavaljem ili majonezom, potom možete je i koristiti čak i sirovu u letnjim salatama.
Uz repu odlično idu orijentalni, egzotični začini kao što su kari, šafran i muškatni oraščić.
1741 -
Retro hot dog toster
Volite dobar hot dog ali biste voleli da uštedite veme pri pripremi? Uz pomoć ovog retro hot dog tostera možete pripremiti dva istovremeno! Sadrži tajmer, a možete prtisnuti i “stop” dugme u svakom trenutku tokom pripreme. Jednostavan je i za čišćenje zahvaljujući jezičku uz pomoć kojeg se metalna mrežasta konstrukcija lako vadi iz tostera. Trenutna cena je oko 20 dolara.
1372 -
Da li je bela čokolada zaista čokolada?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od onoga koga ste pitali, ali se većina poznavalaca čokolade slaže u oceni da to nije slučaj.
Čokolada se pravi od čokoladnog likera (tečnosti koja se dobija fermentacijom, sušenjem, prženjem i mlevenjem kakao zrna), kakao putera i kakao praha, između ostalog. U zavisnosti od vrste sirovine koja je korišćena, postoje nekoliko vrsta čokolada – crna, mlečna, poluslatka i sl. Bela čokolada se obično ne uključuje u ovu grupu, jer u svom sastavu nema dva ključna sastojka – kakao prah i čokoladni liker, koji čine čokoladu onim što ona jeste.
Bela čokolada često sadrži kakao puter, a da bi se slatkiš zvao belom čokoladom, procenat kakao putera mora biti bar 20%. Kakao puter sam po sebi nema preterano prijatan ukus, tako da proizvođači slatkiša često pribegavaju dodatku lecitina i ekstrakta vanile. Postotak šećera i drugih vrsta zaslađivača ne bi trebalo da bude veći od 55%, mlečna mast treba da čini bar 3,5%, a čvrsti ostaci mleka 14%.
Uprkos ovako striktnim pravilima u vezi sa sirovinskim sastavom bele čokolade, većina je i dalje ne smatra pravom čokoladom, jer je nedostatak dva glavne komponente ipak je nepremostiva prepreka koju ljubitelji ovog slatkiša većinom ne mogu da previde.
1969 -
Paradajz - zdraviji nego što ste mislili
Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem 15. veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv.
Bogat beta-karotenom, štiti kožu i čini je manje osetljivom na UV svetlost.
Vitamin K i kalcijum u paradajzu jača kosti. Likopen utiče na koštanu masu, čime je paradajz odličnan za borbu protiv osteoporoze.
Bogat je biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom.
Povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Koristan je i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata.
Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2.
1461 -
Pet zanimljivih istorijskih činjenica u vezi sa hranom
Prema etiopljanskoj legendi, moć kofeina otkrivena je kada je pastir primetio da su mu koze mnogo energičnije kada grickaju bobice jedne određene biljke. Kada je i sam probao te bobice, osetio je slične efekte i eto, gotovo nehotice otkrio jedan od najpopularnijih napitaka na svetu.
Riba i limun su sjajna kombinacija, koja je prvi put isprobana u Srednjem veku, jer se verovalo da će limunov sok rastvoriti manje riblje kosti, za slučaj da ih neko proguta.
Sladoled na štapiću je otkriven 1905. Jedanaestogodišnji dečak Frenk Eperson zaboravio je svoj zaslađeni napitak i kašičicu kojom ga je mešao preko noći na tremu. Kada se probudio, piće je bilo zaleđeno, a ukus te poslastice bio je odličan. Osamnaest godina kasnije, Eperson je patentirao svoj pronalazak, a mi i danas uživamo u tom slatkišu.
Tokom Drugog svetskog rata, u Engleskoj je bilo nestašica hrane. Jedna od deficitarnih namirnica bila je banana, a kao zamena koristila se „lažna banana", napravljena od kuvane repe, šećera i arome banane.
Predsednik Nikson zabranio je služenje supe na zvaničnim večerama, jer je „gotovo uvek prosipao po sebi ili po stolu".
1764
