-
Sladoled kroz vekove i prostore
Postoji nekoliko mitova koji se bave nastankom sladoleda. Neki kažu da ga je Marko Polo doneo u Evropu, pri povratku iz Azije, drugi da ga je Katarina Mediči predstavila Francuzima kada se udala za Henrija II, dok se većina slaže da nijedna od tih priča nije tačna i da sladoled postoji mnogo duže od par stotina godina.
Sladoled u svojoj prvobitnoj formi veoma malo podseća na današnju ukusnu poslasticu.
Još su kralj Solomon i Aleksandar Veliki uživali u ledenim pićima zaslađenim medom.
Kineski carevi iz dinastije Tang su prvi jeli zaleđenu poslasticu na bazi kravljeg, kozjeg ili bivoljeg mleka. Mleko je začinjavano biljkama i potom u metalnim posudama potopljeno u hladnu vodu dok se ne zaledi.
U Srednjem veku, Arapi su počeli da prave ledena pića na bazi trešanja ili višanja, nara ili dunje. Vremenom, ova pića postala su popularna kod evropske aristokratije, posebno u Italiji i Francuskoj.
U XVII veku pića su transformisana u deserte, dodatkom šećera. Tako je dobijen sorbe, čiji je tvorac bio Antonio Latini (1642 – 1692). On je takođe prvi napravio i mlečni sorbe, koji se smatra prvim pravim sladoledom.
Sicilijanac Frančesko Prokopio dei Kolteli otvorio je prvi kafe u Parizu, Il Procope, 1686. godine. To mesto je postalo omiljeno sastajalište poznatih intelektualaca tog vremena, uključujući Bendžamina Frenklina i Viktora Igoa. U tom kafeu prvi put je poslužen gelato, italijanska verzija sorbea. Prokopio je postao poznat kao otac italijanskog sladoleda.
Otprilike u isto vreme, Francuzi su počeli sa eksperimentisanjem u ovoj oblasti. Tada je nastao zaleđeni desert nazvan fromage (sir). Uprkos svom imenu, ovaj desert se ne pravi sa sirom i nije potpuno jasno poreklo samog imena, ali se pretpostavlja da ga duguje kalupima u kojima se poslastica zamrzavala, a koje su inače korišćene za pravljenje sira. Jedan od najranijih recepata uključuje krem, šećer i vodicu od narandžinog cveta. Tokom XVIII veka fromage je postao veoma popularan širom Francuske.
Krajem istog veka, 1790, u Njujorku je otvoreno prvo mesto u kojem se prodavao sladoled u SAD. Tokom leta te godine Džordž Vašington je navodno potrošio 200 dolara na ovu letnju poslasticu. On nije bio jedini američki predsednik koji je bio ljubitelj ovog slatkiša, tu spadaju i Tomas Džeferson i Abraham Linkoln.
1974 -
Da li je zdraviji beli ili slatki krompir?
Slatki i beli krompir su raznovrsno korenasto povrće koje pomažu zadovoljavanju dnevnih potreba kada je reč o iskrani. Pružaju energiju i ugljene hidrate, osnovna dijetetska vlakna, vitamine i minerale.
Pečeni beli ili slatki krompir sadrže između 120 i 130 kalorija koje pružaju energiju, a samim tim i podstiču svakodnevne aktivnosti. Snižavaju holesterol i imaju manje od 1 g masti. Utiču na nivo šećera u krvi, pa vodite računa ukoliko imate dijabetes.
Obezbeđuju dovoljne količine vitamina C, niacina, folne kiseline, tiamina i vitamina B6. Slatki krompir daje nešto više dnevne vrednosti vitamina A, u odnosu na beli koji ga ne sadrži.
Pružaju istovetne količine gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfora i mangana.
1262 -
Mary Ann Esposito
Meri En Espozito najbolje definišu tri reči: autentičnost, istorija i tradicija. Najpre bi trebalo napomenuti da je ona jedna od najtraženijih televizijskih kuvarica u Americi. Kao tvorac i domaćin televizijskog serijala „Ciao Italia with Mary Ann Esposito™", prenela je tradicionalne vrednosti milionima Amerikanaca. U pitanju je serijal sa najdužom tradicijom u istoriji televizije. Za nju je italijanska kuhinja način života. Kao devojčica odrasla je u Njujorku i posmatrala je svoje bake kako pripremaju italijanske specijalitete. Čini se da je to ključni uticaj na njen odlazak u Italiju zbog čega će vrlo brzo poželeti da stečeno znanje podeli sa širim auditorijumom putem televizije. Radila je sa brojnim svetski priznatim kuvarima sa kojima je delila istu strast. Brojne organizacije prepoznale su njenu želju da očuva italijansku tradiciju i kulturu. Dobitnik je i počasne nagrade za posvećenost i očuvanje autentične italijanske kuhinje. Kako bi promovisala običaje Italijana u Americi, uključena je u Nacionalnu italijansko američku fondaciju.
2116 -
Kako kafa utiče na krvne sudove?
Oslanjate se na svoju jutarnju kafu kao jedinog saveznika u pokušaju da ostanete budni? Kofein – aktivni sastojak koji ima brojne efekte na vaše telo. Ponekad mogu biti neprijatni. Jedan primer jesu krvni sudovi. Adenozin je neurotransmiter u vašem mozgu koji pomaže u dilataciji vaših krvnih sudova i usporava aktivnost nervnih ćelija što čini da se osećate umorno. Jedan od načina na koji kofein deluje jeste povezivanje receptora za adenozin u vašem mozgu. To znači da umesto širenja krvnih sudova, dolazi do sužavanja. Ipak, širi krvne sudove u plućima tako da može olakšati disanje.
2381 -
Namirnice koje snižavaju krvni pritisak
Ukoliko želite da snizite krvni pritisak, so vam može odmoći u tome, pa umesto nje koristite neko drugo bilje.
Banane su bogate kalijumom, pa u velikoj meri regulišu krvni pritisak.
Sladak krompir je pun kalijuma i stimulans je za bubrege da se oslobode viška natrijuma iz tela.
Pijte mnogo soka od pomorandže, ili ih češće konzumirajte sveže. Bogate su vitaminom C kao i grejpfrut,paprike, paradajz, kivi, brokoli...
Crna čokolada u velikoj meri snižava krvni pritisak i utiče na bolju cirkulaciju. Preporučuje se jedna kockica dnevno.
Limun takođe sadrži protivtežu natrijumu zbog čega je odličan za snižavanje krvnog pritiska.
1541
