-
Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata
Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:
- Gubitak apetita,
- Povraćanje,
- Nadutost,
- Povećan stomak,
- Dugotrajan proliv i učestale stolice,
- Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
- Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
- Umor i slabost,
- Povećan stomak,
- Kožna oboljenja ili dermatitis,
- Zatvor u određenim slučajevima,
- Anemija,
- Gubitak telesne mase,
- Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.
Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.
Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.
Hleb od heljde:
500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.Brownies:
1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.Keksići od kokosa:
2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.Pizza iz tiganja:
120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.2963 -
Šta sve prouzrokuje glavobolju kad popijemo previše vina?
Da se ne lažemo, svi smo bili u toj situaciji kada smo popili koju čašicu vina više nego što bi trebalo, pa nas sutradan umesto vedrog raspoloženja dočeka - glavobolja. Ako ste se pitali koji su to glavni uzroci koji dovode do ovog neprijatnog bola, odgovor je sledeći:
Tanini - to su prirodna jedinjenja koja se nalaze unutar ljuske grožđa i neretko stvaraju glavobolju, ali i osećaj suvih ustiju. Količinu tanine određuje količina ljuske i semenki grožđa koji završe u procesu fermentacije vina, a što je veći sadržaj tanina, suvlja su usta i veća je verovatnoća da ćete se probuditi sa glavoboljom.. Ako sumnjate u to da je upravo ovo jedinjenje krivac za glavobolju, napravite mali test: popijte veću količinu crnog čaja koji takođe obiluje taninom, pa ako vas blago zaboli glava, pronašli ste pravog uzročnika. Inače, proizvođači vina širom sveta namerno dodaju velike količine ove supstance u vino, jer se ponaša kao prirodni antioksidans koji štiti vino.
Šećeri - oni u kombinaciji sa alkoholom mogu stvoriti zaista jaku glavobolju. Naime, za preradu šećera je potrebna velika količina vode, pa ako telo nije dovoljno hidrirano, ono u jednom trenutku počinje da "izvlači" vodu iz svih delova, pa i glave, i što se najjače oseti tek sutradan. Ako ste ipak veliki ljubitelj vina, izbegavajte bela i slatka vina koja su puna šećera, poput rizlinga, ali i ona jeftinija, jer proizvođači često u svoje vino ubacuju nerealno velike količine šećera tokom fermentacije, kako bi povećali postotak alkohola u dobijenom proizvodu.
Histamini - to su jedinjenja koja se u organizmu oslobađaju kada dođe do alergijske reakcije i uzrokuju simptome poput kijavice, suvih očiju i glavobolje. Nedavna istraživanja pokazuju kako hrana i piće koji su skladišteni tokom dužeg vremena (poput suvog mesa ili crvenog vina) mogu osloboditi određenu količinu histamina i prouzrokovati ove simptome koji podsećaju na alergiju.
Na kraju, da ponovimo - Tanini, šećeri, histamini...da, oni prouzrokuju glavobolju, ali najveći krivac je prosto i jednostavno - previše vina.1158 -
Korijander – odličan za zdravlje bubrega
List korijandera sadrži prirodne biohemijske supstance koje deluju kao diuretik. Izuzetan je za ublažavanje simptoma iritabilnog creva. Smanjuje i krvni pritisak pa je pogodan za one koji pate od hipertenzije. Njegova antimikrobna svojstva utiču na uklanjanje patogena iz hrane. Ukoliko imate problema sa urinarnim infekcijama, imamo rešenje za vas! Jedna i po kašičica sušenog korijandera je dovoljna za smanjenje bola i neugodnosti izazvanih infekcijom.
1241 -
10 vrsta najgoreg neorganskog voća
Organski proizvodi koštaju čak 40 odsto više u odnosu na konvencionalne koji svakako sadrže više pesticida.
Breskve - sadrže 62 pesticida što u nekim slučajevima može biti potencijalno opasno kada je reč o razvoju brojnih bolesti.
Jagode - utvrđeno je laboratorijskim testovima da sadrže 59 različitih pesticida.
Jabuke - odlučite se za kupovinu oganskih, kako biste izbegli 42 pesticida u neorganskim voćkicama.
Organske borovnice su najsigurnija opcija, osim ukoliko se ne odlučite na unos 52 pesticida.
Nektarine sadrže nešto manje, oko 33 pesticida.
Trešnje - i to domaće posebno, čak i u poređenju sa uvoznim višnjama. Sadrže zabrinjavajuće visok nivo pesticida.
Grožđe - sadrži oko 34 hemikalije.
Malina takođe ne izostaje, ali daleko manje sadrže kruške sa 28 hemikalija.
Paradajz sadrži skoro najniži nivo štetnih hemikalija, u odnosu na sve pomenute namirnice.
1615 -
Fat Head
Za sve one koji su gledali film "Super size me", "Fat head" će biti posebno zanimljiv jer opovrgava sve ono što jeste poenta suparničkog filma.
Naime, dok u filmu "Super size me", tvorac i glavni protagonista Morgan Spurlok mesec dana jede samo u restoranima brze hrane, pri čemu se ugojio čak 11 kilograma, u "Fat headu" komičar Tim Naughton ponavlja isti eksperiment i dokazuje da je moguće ostati vitak, možda čak i smršati, iako se konzumira samo hrana iz "Mc Donaldsa" i sličnih hamburgerija.
U ovom američkom dokumentarcu iz 2009. godine Tim Naughton kritikuje i Spurlokovu teoriju da bi se problem gojaznosti širom sveta rešio ako bi se zatvorili lanci restorana brze hrane i otvorili manji, porodični restorani sa domaćom kuhinjom, jer smatra da bi potrošači svakako našli način da dođu do nezdrave i visokokalorične hrane.
Takođe, u "Fat head" se poništava i teorija da brza hrana stvara zavisnost, jer po rečima glavnog lika, nije teško preko noći preći sa nezdrave na zdravu, nutricionistički bogatiju ishranu.
Zanimljive činjenice i zapažanja oba filma ne mogu a da ne nateraju svakog gledaoca da i sam isproba obe teorije, da bi uvideo koja je tačna.
1239
