Pileći bataci i šampinjoni nikako ne mogu da budu loša kombinacija :)
-
Arapska tradicionalna kuhinja - začini, začini, začini....
"Tafathalo" na arapskom znači "učinite mi tu čast" i predstavlja poziv da se osoba pridruži obroku.
Arapska tradicionalna kuhinja je pre svega kombinacija turske, bliskoistočne i indijske kuhinje. Na nju su uticale i razne seobe Arapa kroz vekove, pa je sada pod snažnim uticajem i tradicionalnih kuhinja zemalja poput Španije, Italije, Francuske i Grčke.
Sastojci i začini koji se najčešće koriste jesu: cimet, kari, riba (u primorskim krajevima), beli luk, jagnjetina, pirinač, susam, šafran, origano, kumin. Uz gotovo dve trećine jela se služi i neki ljuti sos, od povrća se najviše koriste krastavci, plavi patlidžan, paradajz i mahunasto povrće, a što se tiče voća, Arapi najviše vole citruse. Dakle, tipično arapsko jelo izgledalo bi ovako: jagnjetina ili piletina poslužena sa pirinčem ili kus-kusom i dinstanim povrćem koje je začinjeno gore navedenim začinima ili sokom od limuna.
Iako Arapi ne konzumiraju svinjsko meso i alkohol, u Iraku, Libanu, Egiptu i Siriji (gde je veliki procenat nemuslimanskog stanovništva) se tu i tamo mogu naći neki marketi sa alkoholnim napicima i jelima od svinjetine.
Čaj je nezaobilazno piće na trpezi svake arapske porodice, konzumira se čak duplo više nego kafa.
Što se tiče hleba, on je jako cenjen u ovoj kuhinji. Naime, ako iko primeti parče hleba na ulici, tradicija i red nalažu da se skloni sa puta kako ne bi bilo zgaženo. Arapi ne prave vekne hleba na kakve smo mi navikli, već okrugle, tanke lepinje. Od mlečnih proizvoda, dosta se konzumiraju jogurt od ovčijeg mleka i kozije mleko. Suncokretovo ulje nije toliko popularno, Arapi preferiraju maslinovo ili susamovo ulje.Zanimljivo je to što su Arapi toliki gurmani da pored glavnog jela, uvek spreme i mezzah - tacne sa posebno spremljenom hranom koja dodatno nadopunjuje glavno jelo - da niko ne ostane gladan! :)
8506 -
Saveti za pripremu sveže ribe
Prilikom kupovine ribe obratite pažnju na škrge – u predelu ispod glave moraju biti jarko crvene. Meso bi trebalo da bude skoro pa providno i elastično. Tuna je, na primer, crvenkasta kada je sveža, a svežina ponajviše utiče na kvalitet obroka. Čuvajte ribu u najhladnijem delu frižidera, najbolje je pripremiti je odmah nakon kupovine. Pre prženja dobro zagrejte tiganj, jer ćete time sprečiti lepljenje za dno. Najbolje je koristiti kombinaciju ulja i maslaca, a u brašno dodajte malo soli, bibera i drugih začina po želji. Ribu nakon pripreme prelijte sokom od limuna, kako biste sprečili njeno isušivanje. Da biste utvrdili da li je riba dobro pečena, zasecite je nožem na najdebljem delu, meso bi trebalo da bude neprozirno, a boja zavisi od vrste ribe koju pripremate. Za tanje filete potrebno je oko 8 – 10 minuta, a za deblje od 12 do 15 minuta.
2065 -
Ukombinujte krompir i parmezan na kreativan način!
Svi znamo da je krompir mnogima omiljeno povrće koje se sa slašću sprema na milion načina, no ako ste ostali bez ideja ili ako Vam je dosadilo da ga stalno na isti način pripremate, pogledajte video, budite kreativni i isprobajte ovaj recept koji će Vas sigurno oduševiti!
Potrebno je samo par komada žutog krompira, parmezan, nešto začina i eto jednostavnog specijaliteta koji ćete sigurno iznova i iznova praviti.
1647 -
Martin Yan
Reč je o slavnom domaćinu u preko 2.000 televizijskih emisija posvećenih kulinarstvu. Martin Jan uživa brojna priznanja i visoko je cenjeni konsultant za hranu, profesionalni je instruktor i veoma čitan autor. Izrazio je svoje raznovrsne originalne talente u 26 kuvara, među kojima su pojedini i nagrađivani. Rođen je u Kini i kako sam tvrdi - oduvek je gajio strast prema kuvanju. Formalno gledano, zahvaljujući radu u restoranu u Hong Kongu počinje da raste njegova znatiželja - a tada je imao samo 13 godina. Sledila je obuka na institutu, a već 1978. godine postao je pionir televizijske emisije koja se sada već smatra kultnom: „Yan Can Cook". Format je ubrzo proširen i obuhvatao je različite stilove azijske kuhinje. Godine 1985. osnovao je internacionalnu kuvarsku školu. Njegovi restorani nude inventivne azijske menije i gotovo su izvan konkurencije. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada, a ono što ga izdvaja od drugih i po čemu je prepoznatljiv jeste specifičan humor. Posvećen je razbijanju iluzija i predrasuda koje su vezane za azijsku kuhinju, pa je samim tim doprineo boljem razumevanju azijske kulture, tradicije i običaja.
2845 -
Kako smanjiti holesterol?!
Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.
Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.
Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.
Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.
„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.
„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“
U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.
Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.
„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.
„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.
Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Izvor: galsamerike.net
11231
