-
Limun - prirodna zaštita
U porodici južnog voća, limun (Citrus medica) se najviše koristi i najpopularniji je. Ima 57 procenata hranljivih sastojaka, čak 40 je u kori, dok semenke sadrže oko tri. Osim toga, ima osam procenata limunske i drugih organskih kiselina, oko tri odsto šećera i obilje vitamina, najviše C. Sadrži kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar.
Od njega se najčešće prave sokovi, uzima se limunska kiselina, kore je pogodna za proizvodnju kandiranog voća, esencije i pektina. Od semenki se pravi ulje, a ostatak prerađuje za životinjsku hranu. Najviše blagotvornih sastojaka ima sok, sveže isceđen iz zrelog ploda, bez ikakvog konzervansa. Rok trajanja mu je godinu dana i ukusan je dodatak jelima i pićima. Koristi se i u industrijskoj preradi za gotova jela i pića.
Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarenja otvorenih rana i čišćenja zagnojenih. Na Siciliji se koristio kao sredstvo za dezinfekciju pijaće vode, jer je ostrvo imalo problem sa snabdevanjem pitkom vodom. Njegovu antibakterijsku moć potvrdila je i savremena nauka.
Danas se i zvanično limun smatra namirnicom sa najviše antioksidansa. Zahvaljujući limunskoj kiselini, u organizmu neutrališe toksične materije, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava iskorišćavanje hranljivih sastojaka. Sa vitaminom C i visokim procentom selena, povećava odbrambenu moć organizma, usporava starenje, dok sa vitaminima B grupe "hrani" nervni sistem.
Delotvoran je i u lečenju angine, viška želudačne kiseline, lošeg varenja, bolesti žuči, groznice, oboljenja usne duplje, promrzlina, ujeda insekata, opekotina. Ali, i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavobolje, malaksalosti...
Zapravo, postoji bezbroj razloga da se limunu obezbedi počasno mesto na trpezi. Svojim ukusom i mirisom, svakom jelu od predjela do deserta, daje posebnu notu!
Čaša soka od limuna ujutru pre doručka je odličan način da se sačuva zdravlje i popravi raspoloženje, ako ustanete na "krivu nogu". Na prazan stomak deluje previše jako, ali to ćete da ublažite kada ga razblažite sa malo soka od pomorandže.
Idealan je začin za salate, a jela od mesa i ribe postaju lakša za varenje i ukusnija, čak i kada se peku na roštilju. Kada sokom od limuna istrljate tek isečeno voće, ono neće da promeni boju. Limun bi trebalo cediti neposredno pre korišćenja, jer je sok osetljiv na vazduh i svetlost, brzo gubi vitamine.
Kora limuna je takođe vrlo ukusna i lekovita, ne bi je trebalo odbaciti jer je prepuna flavonoida, koji daju elastičnost kapilarima i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu. Istrugana ili iseckana na kockice, može da se doda sufleu, džemu i pudingu, koji tako dobijaju poseban ukus.
Prilikom kupovine trebalo bi birati plodove svetložute boje, koji u ruci deluju teško u odnosu na svoju veličinu. Izbegavajte mekani limun, sa pegama i mrljama na kori. Voćke sa tanjom korom imaju više soka. Čuvajte ga na sobnoj temperaturi do dve nedelje, a u frižideru u plastičnoj kutiji do šest nedelja.
Izvor: novosti.rs
13387 -
Tri tipa šećera
Šećer je najjednostavnija vrsta ugljenih hidrata, izvor energije kao i deo kompleksnijih molekula. Pošto telo veoma brzo razgrađuje šećer, on je stvar za kojom posežemo ukoliko smo umorni i brzo nam treba više energije.
Postoje tri tipa šećera:- Monosaharidi - najjednostavnija vrsta, koja se sastoji od do 7 atoma ugljenika, u linearnoj ili prstenastoj strukturi. Ovom tipu pripadaju glukoza i fruktoza. Glukoza je najvažniji monosaharid u prirodi, glavni izvor energije za ćelije i može se naći u većini vrsta voća. Fruktoza je najslađi monosaharid, čiji su izvor voće i med.
- Disaharidi - to su spojena dva prosta šećera, u duplom prstenu. Telo mora da razgradi disaharid, kao i bilo koji drugi ugljeni hidrat izuzev monosaharida, da bi iz njega crpeo energiju. Maltoza je disaharid, a sastoji se od dva molekula glukoze.
- Polisaharidi - veliki lanci jednostavnih šećera, koji se sastoje od mnoštva monosaharida. Ovoj vrsti pripadaju skrob i glikogen. Polisaharidi imaju dve glavne funkcije - skladištenje energije kako bi je telo koristilo kada nema dovoljno hrane i strukturna podrška i zaštita.
Monosaharidi i disaharidi su jednostavni ugljeni hidrati, dok su polisaharidi složeni. Jednostavni ugljeni hidrati najčešće se nalaze u voću i mleku, kao i u slatkišima. Složeni ugljeni hidrati se mogu naći u mahunarkama, žitaricama i skrobnom povrću poput krompira, graška i kukuruza. Preporuka je da treba jesti više složenih ugljenih hidrata, posebno žitarica, dok slatkiše, koji nemaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost, treba ograničiti na minimum.
2059 -
Kako fruktoza utiče na mozak?
Nova studija Univerziteta Kalifornije sugeriše da fruktoza može loše uticati na pamćenje i učenje, pa čak i prouzrokovati bolesti srca. Povećan unos fruktoze utiče na porast krvnog pritiska, uzrokuje srčana oboljenja i pojavu dijabetesa tipa 2. Ograničite sve dodatne šećere koje unosite, a ne samo fruktozu. Izbacite slatkiše, a unosite više voća koja vam pružaju vitamine, vlakna i minerale koji sprečavaju pojavu hroničnih bolesti.
1119 -
Ruzmarin - biljka za bolje pamćenje
Ova mediteranska biljka vekovima predstavlja lek koji se uvažava i vrlo cenjen začin. Zato ga svaki dobar gastronom rado koristi u pripremi hrane.
Ruzmarin sadrži nekoliko desetina antioksidansa – jedinjenja koji pomažu u odstranjivanju slobodnih radikala. Među antioksidansima posebno se ističe efikasnost ruzmarinske kiseline.
Poboljšava pamćenje, pa se u narodu i zove biljkom sećanja.
Efikasan je i u borbi protiv bakterija koje uzrokuju akne.
Čaj od ruzmarina može da vam pomogne ukoliko vas muči nadutost.
Koristi se i kao sredstvo za bolju cirkulaciju krvi i podizanje niskog krvnog pritiska.
Kupka od ruzmarina korisna je u jutarnjim satima jer razbuđuje i osvežava organizam.
Tanin gorke materije i drugi važni sastojci u ruzmarinu jačaju imunitet i poseduju sedativna, diuretska, kao i antiseptična svojstva. Deluju i protivupalno, a mogu ublažiti i jake napade astme.
Pomaže u borbi protiv glavobolje i grčevima u stomaku.
Samo jedna šolja čaja od ruzmarina pojačava preporučeni dnevni unos vitamina i minerala.
Idealan je lek za osobe sa slabom cirkulacijom.
2221 -
Osnovne vrste biljnog čaja
Čaj nije samo topli, aromatizovani napitak koji piješ kad si bolestan, kao po kazni, već moćni saveznik u borbi protiv brojnih bolesti. Svaka vrsta čaja deluje na određeno oboljenje, a u nastavku teksta saznaćete osobine tri osnovne vrste biljnog čaja – belog, crnog i zelenog.
Beli čaj je najmanje obrađena forma čaja, sa najmanje kofeina i najviše antioksidanata. Ima delikatnu i laganu aromu, a pravi je kriptonit za bakterije i viruse.
Crni čaj se dobija tako što je lišće čaja oksidiralo i potamnelo na vazduhu. Jačeg je ukusa, a ima uticaj na jačanje kardiovaskularnog sistema. Osim što je izuzetno dobar za krvne sudove, krvni pritisak i urinarni trakt, zbog visokog sadržaja fluorida štiti zube od stvaranja karijesa.
Zeleni čaj se dobija tako što se lišće prokuva ili popari pre oksidacije. Manje je intenzivnog ukusa od crnog čaja, a sjajan je u borbi protiv ćelija raka (posebno raka dojke i pluća). Takođe, istraživanja su pokazala da ljudi koji svakodnevno konzumiraju ovaj čaj imaju brži metabolizam i brže sagorevaju masti od onih koji to ne čine.
1488
