Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Da li su napukla jaja bezbedna za upotrebu?

Ako vam je jaje slučajno napuklo, i dalje ga možete koristiti kasnije. Prespite jaje u posudu i možete ga čuvati u frižideru do četiri dana. Ukoliko ste kupili jaja koja su već napukla – nemojte ih koristiti, bacite ih. Belance se može zamrznuti i na godinu dana, ali se žumance ne može zamrznuti.

2811

Da li gazirana pića utiču na rad pluća?

Čaša hladnog gaziranog pića može vas osvežiti, ali isuviše česta konzumacija može loše uticati na zdravlje. Visok sadržaj šećera povećava rizik od zubnog karijesa, a kofein u gaziranim napicima može uticati i na respiratorni sistem.

Za većinu brendova, osnovni sastojci gaziranih napitaka su isti. Bezalkoholna pića obično sadrže: limunsku kiselinu, zaslađivače, prirodne i veštačke arome. Kofein u njima deluje kao stimulans čak i na respiratorni sistem. Utiče na povećanje njegove aktivnosti, čineći da se pluća ubrzano šire i skupljaju.

Mnogi dietetski napici zahvaljujući veštačkim zaslađivačima kao što je aspartam imaju manji broj kalorija i mogu negativno uticati na respiratornu aktivnost. Neki ljudi otežano dišu nakon ispijanja pića koje sadrži aspartam. Ne doživljavaju svi promene u disanju nakon ispijanja napitka, međutim velike količine gaziranih pića mogu ubrzati rad srca, pre svega zbog visoke količine šećera ili sadržaja kofeina.

1754

Kako smanjiti holesterol?!

Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.

Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.

Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.

Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.

„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.

Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.

„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“

U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.

Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.

„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.

„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.

Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Izvor: galsamerike.net

11231

Potencijalno opasni aditivi i hemikalije u hlebu

Kada je u pitanju proizvodnja hleba, aditivi se koriste iz više razloga. Antioksidansi produžavaju rok trajanja, testo dobija željenu strukturu, a zaslađivači pospešuju aromu i omogućavaju zadržavanje vlage. Neke od njih bi trebalo u potpunosti izbegavati jer mogu ozbiljno narušiti zdravlje.

1. Kalijum bromat je oksidacioni agens koji pomaže bujanju testa, dajući mu veći volumen. Ovaj dodatak može uticati na rad bubrega i štitne žlezde. Kalijum bromat je na listi 65 hemikalija koje mogu izazvati rak, ali je odobren za korišćenje. Izbegavajte hleb koji sadrži ovaj aditiv.

2. Azodikarbonamid koristi se za radi dobijanja lepše i jače teksture hleba. Odobren je za korišćenje kao dodatak hrani iako je potencijalno kancerogen.

3. Većini ljudi je poznato da su trans masti opasne za rad srca koje se formiraju u toku delimične hidrogenizacije koja se vrši kako bi hleb bi otporan na oksidaciju i kvarenje. Ukoliko naiđete na oznaku na etiketi za delimično hidrogenizovano ulje, izbegnite kupovinu ovog hleba. Delimično hidrogenizovano ulje prvenstveno se koristi radi produžavanja roka trajanja, štetno je za arterije i povećava sistemsku upalu koja je povezana sa bolestima srca, dijabetesom i moždanim udarom.

4. Monogliceridi i digliceridi deluju kao emulatori u hlebu, čine pecivo mekšim i poboljšavaju teksturu. Iako nisu štetni po ljudsko zdravlje, znak su proizvodnje industrijske hrane.

5. Butilovani hidroksianizol je jedinjenje koje se koristi kao konzervans. Sprečava užeglost peciva. Nalazi se na listi hemikalija koje izazivaju rak.

5624

Energetske i hranljive vrednosti: kivi

Kivi vodi poreklo iz Kine, odakle su ga misionari početkom 20. veka odneli na Novi Zeland, zatim se proširio na čitavu planetu. Riznica je vitamina i ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da sadrži više vitamina C od pomorandže. Jača imuni sistem, štiti od brojnih upala i infekcija, reguliše stres, povoljno utiče na rad organa za varenje kao i na zdravlje očiju.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 61 kcal

Ugljeni hidrati: 14,66 g

Proteini: 1g

Masti: 0,52 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 3 g

Niacin: 0,34 mg

Vitamin A: 87 IU

Vitamin C: 92,7 mg

Vitamin K: 40,3 µg

Natrijum: 3 mg