-
Potencijalno opasni aditivi i hemikalije u hlebu
Kada je u pitanju proizvodnja hleba, aditivi se koriste iz više razloga. Antioksidansi produžavaju rok trajanja, testo dobija željenu strukturu, a zaslađivači pospešuju aromu i omogućavaju zadržavanje vlage. Neke od njih bi trebalo u potpunosti izbegavati jer mogu ozbiljno narušiti zdravlje.
1. Kalijum bromat je oksidacioni agens koji pomaže bujanju testa, dajući mu veći volumen. Ovaj dodatak može uticati na rad bubrega i štitne žlezde. Kalijum bromat je na listi 65 hemikalija koje mogu izazvati rak, ali je odobren za korišćenje. Izbegavajte hleb koji sadrži ovaj aditiv.
2. Azodikarbonamid koristi se za radi dobijanja lepše i jače teksture hleba. Odobren je za korišćenje kao dodatak hrani iako je potencijalno kancerogen.
3. Većini ljudi je poznato da su trans masti opasne za rad srca koje se formiraju u toku delimične hidrogenizacije koja se vrši kako bi hleb bi otporan na oksidaciju i kvarenje. Ukoliko naiđete na oznaku na etiketi za delimično hidrogenizovano ulje, izbegnite kupovinu ovog hleba. Delimično hidrogenizovano ulje prvenstveno se koristi radi produžavanja roka trajanja, štetno je za arterije i povećava sistemsku upalu koja je povezana sa bolestima srca, dijabetesom i moždanim udarom.
4. Monogliceridi i digliceridi deluju kao emulatori u hlebu, čine pecivo mekšim i poboljšavaju teksturu. Iako nisu štetni po ljudsko zdravlje, znak su proizvodnje industrijske hrane.
5. Butilovani hidroksianizol je jedinjenje koje se koristi kao konzervans. Sprečava užeglost peciva. Nalazi se na listi hemikalija koje izazivaju rak.
5624 -
Paprika
Paprika je izuzetno popularno i rasprostranjeno povrće koje su još u 15. veku doneli Španci iz Afrike, danas predstavlja simbol mađarske kuhinje, dok se ni kod nas ne može zamisliti nijedna zimnica bez čuvenog ajvara, ili varivo bez dodatka mlevene, ljute ili slatke paprike.
Danas postoji približno 50 sorti ovog povrća, a najpoznatije svetske vrste su havano, kajenska, halapenjo, serano, mađarska...po obliku mogu biti šiljaste, spljoštene, okrugle (te se najviše koriste za pravljenje čuvenih "punjenih paprika") a po boji paprike mogu biti u raznim nijansama žute, zelene ili crvene.
Paprike su izuzetno zdravo povrće pre svega zato što sadrže visok nivo vitamina C, na primer četri puta više nego narandža, a zbog alkaloida kapsaicina (od čije količine u plodu zavisi i ljutina paprike), pomažu kod lečenja asteroskleroze i smanjuju nivo bakterije candide u organizmu. Kapsaicin takođe poboljšava probavu i otvara apetit, te nije čudo što se ljuta paprika često služi kao aperitiv. Ovo povrće takođe sadrži i zavidan nivo karotenoida koji čuvaju organizam od razvitka raka.
Što se tiče recepata, papriku možete koristiti u ishrani na mnoge načine, svežu, pečenu, ukiseljenu. Možete je koristiti u raznim salatama uz dodatak maslinovog ulja ili sirćeta, odlično se slaže sa raznim mediteranskim začinima kao što su bosiljak ili origano, a i sama paprika može biti aromatičan sladak ili ljutkast začin. Od paprike se prave čuveni đuveč i ajvar, a možete je i peći na roštilju ili dinstati sa tikvicom ili paradajzom sa kojima se odlično slaže.
Sadrži čak 90% vode i malo kalorija, pa je možete jesti u neograničenim količinama.
2961 -
Zanimljivosti o lubenici
Lubenica se sastoji od 92% vode.
Demosten je jednom pogođen lubenicom u glavu, dok je kazivao jednu od svojih popularnih filipika. On se zahvalio na poklonu, stavio je na glavu i rekao da će je koristiti kao šlem u borbi protiv Filipa Makedonskog.
Lubenica je odlična za zdravlje jer ne sadrži masti ili holesterol, a sjajan je izvor vitamina A, B6 i C.
Postoji više od 1200 vrsta lubenica na svetu.
Prva lubenica odgojena je u Egiptu pre oko 5000 godina.
U Kini i Japanu lubenica je popularna kao poklon domaćinu kojem idete u posetu.
U Izraelu i Egiptu lubenica se često jede sa feta sirom.
4635 -
Ječmena trava - saveznik protiv brojnih bolesti
U sadejstvu sa vitaminom E i beta karotenom, ječmena trava je poznata kao izuzetno moćan dobavljač brojnih enzima. Efikasna je u prevenciji i tretmanu kancera zahvaljujući enzimu koji eleminiše slobodne radikale i pruža energiju. Takođe neutrališu efekte vodonik peroksida koji se stvara tokom disanja. Reguliše stres i drži nivo holesterola pod kontrolom. Vitamin E u ječmenoj traci reguliše optimalni nivo hormona, a vitamin K igra ključnu ulogu kada je reč o zdravlju kostiju. Deluje i kao neurotransmiter, jača koncentraciju i utiče na bolje pamćenje. Pored folne kiseline, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, ječmena trava bogata je i bakrom, fosforom, manganom i cinkom. Sadrži 30 odsto više kalcijuma, vitamina B1 i 11 u odnosu na kravlje mleko. A sadržo o pet puta više gvožđa u odnosu na spanać. Obiluje proteinima i pomaže obnovi i rastu mišića. Koristi se za lečenje anemije, artritisa, kožnih bolesti i visokog krvnog pritiska. Odaberite dve vrste omiljenog voća, iscedite ih u sokovniku i umešajte ječmenu travu. Ovaj zdravi napitak konzumirajte makar jednom nedeljno i osetićete rezultate.
1980 -
Šta doručkuju deca širom sveta?
Prošlog meseca u Njujork Tajmsu izašao je foto esej sa temom "Šta doručkuju deca širom sveta?"
Fotografije na kojima se nalaze, između ostalih, dvogodišnja devojčica iz Tokija, dva četvorogodišnjaka iz Malavija i mnoga druga deca su fenomenalne.
Deca širom sveta jedu kornfleks i piju čokoladno mleko, ali u mnogim delovima sveta ona jedu hranu koja bi nam se činila preterano začinjenom i jakom. Profesor sa njujorškog univerziteta smatra da je ideja da deca jedu samo neutralnu ili slatku hranu pogrešna pretpostavka. U mnogim kulturama normalno je da klinci jedu nešto slano ili kiselo.
Evo kako izgleda doručak jednog četvorogodišnjaka iz Tokija - pržena zelena paprika sa sušenom ribom, soja sosom i susamom; pirinač, jaja i soja sos; miso supa, grožđe, japanska kruška i mleko.
Na ovoj adresi možete pronaći ceo foto esej: http://www.nytimes.com/interactive/2014/10/08/magazine/eaters-all-over.html?_r=0
2860
