Odličan način da se sačuvaju paprike za kasniju upotrebu. Nije nimalo teško za spremiti a veoma je ukusno.
-
Njegoš Kaličanin
Prvi put počinje da kuva sa 23 godine. Sve je krenulo u Belgiji, otišao je na 15 dana, a ostao 15 godina.
Prvi susret sa ugostiteljstvom je bilo pranje sudova, a onda je slučajno morao da pomogne u kuhinji gde je šef odmah prepoznao neotkrivan talenat za koji ni sam Njegoš nije znao. Od tog dana kreće njegov uspon ka "ligi šampiona" svetskog kulinarstva.
Prvi susret sa vrhunskim kulinarstvom je počeo u restoranu "Karper" u Antverpenu.
Iskustvo i reputaciju je izgradio radeći u vodećim restoranima koji su dobili najveće moguće priznanje u obliku "Mishelin" zvezdice: "Schone Van Boskoop" * ,"La Cabanne" *, "In De Wulf" *, "Fredsgatan 12" *, "EspaiSucre", "La Paix" *, "t'Zilte" * *, "Escabeche" (Knokke), "Cuinnes 33" * (Knokke), "Hertog Jan" *** (Brugge)
Tokom prethodnih desetak godina Njegoš je vodio svoj restoran "Brasserie Pastis" i uspešno pokrenuo: "Cafe Canal", "Brasserie Gustav", "Grand Café Hangar 41", "Cafe Zurich", "Restorante Cosmo", "Bistro Deluxe Bicyclette"...
Svaki dan Njegoš traži nove izazove, testira i usavršava se po najboljim restoranima. To je ono što voli i što ga čini srećnim. Kuva iz ljubavi i kaže da "što više zna, vidi koliko ne zna".
Radi ovaj posao jer voli da upoznaje nove ljude, nove ukuse, nove gradove i to je ono što ga gura i što mu je važno. Trenutno imamo priliku da ga gledamo kao sudiju u emisiji "Moja kuhinja moja pravila" na TV B92.
Izvor: B92.net
30492 -
Saveti za pravilno čišćenje oklagije
Prva stvar koju bi trebalo napomenuti: nikada ne odlažite drvenu oklagiju u vodu, niti je izlažite visokim temperaturama. Ovakve stvari mogu dovesti do promene oblika ili pucanja drveta što će oklagiju brzo učiniti beskorisnim kuhinjskim priborom. Za najbolje rezultate, evo šta bi trebalo uraditi odmah nakon upotrebe:
Obrišite nataložene testo ili brašno suvom krpom ili papirnim ubrusom.
Sa polumokrom krpom skinite nagomilane ostatke.
Isperite pod mlakom vodom, obrišite I ostavite da se osuši zasebno, ne mešajući je sa ostalim posuđem.
I gotovi ste! Ova tri koraka dovoljna su za svu neophodnu brigu o oklagiji.
1635 -
Šta je molekularna gastronomija?
Šta je molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija je grana nauke o hrani koja se fokusira na fizičke i hemijske procese koji nastaju prilikom kuvanja. Ovi procesi i interakcije se istražuju i manipulišu kako bi se dobili ukusni, funkcionalni i umetnički rezultati. Tehnike molekularne gastronomije obično primenjuju restorani ili se eksperimentiše kod kuće.
Molekularna gastronomija VS nauka o hrani
Nauka o hrani je šira disciplina koja obuhvata i molekularnu gastronomiju. Poput molekularne gastronomije, nauka o hrani se takođe bavi fizičkim, biološkim i hemijskim sastavom sastojaka. Međutim, bavi se time kako se sastav odnosi na proizvodnju, ishranu, kvarenje i bezbednost hrane na nivou industrijske i masovne proizvodnje hrane. S druge strane, namera molekularne gastronomije je kulinarsko razumevanje i eksperimentisanje tokom pripreme jela u restoranima ili domovima.
Kako funkcioniše molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija funkcioniše na bazi interakcije različitih sastojaka koji izazivaju različite efekte. Svaki recept ima osnovne fizičke, biološke i hemijske mehanizme koji čine da jelo “ispadne” onako kako je zamišljeno. Na primer: sufle se „naduvava“ umesto da postane poput palačinke kao rezultat proteina koji čine belance. Kada se belanca umuti, stvaraju se sitni vazdušni mehurići koji se zagrevanjem šire. Kombinacija zagrevanja i stvrdnjavanja proteina jajeta i vazdušnih mehurića izaziva naduvavanje.
Sufle je uobičajen recept, ali molekularna gastronomija takođe nastoji da identifikuje nove i inovativne mehanizme i rešenja.
U nastavku o receptima molekularne gastronomije…
Izvor: webstaurantstore.com
1155 -
Bosiljak protiv anksioznosti i insomnije
Ponekad svakodnevne situacije mogu dovesti do anksioznih poremećaja. Postoji nekoliko tipova, uključujući opsesivno-kompulsivni i post-traumatski stresni poremećaj. Često dovode do nesanice ili poremećaja sna. Pored održavanja zdravog načina života, kao i nekih lekova, bosiljak je biljka koja takođe može biti od pomoći.
Bosiljak je mali, razgranati žbun koji se od davnina koristio za lečenje raznih bolesti. Snažno aromatični listovi biljke sadrže hemikalije kao što su tanin, flavonoid i eterična ulja koja su odgovorna za njegovu biološku aktivnost.
Prema studiji objavljenoj u septembru 2008. godine, 500 mg bosiljka u vidu kapsule dva puta dnevno nakon obroka može smanjiti intezitet generalizovanog anksioznog poremećaja. Klinička ispitivanja dokazuju nepouzdanu sigurnost i efikasnost bosiljka iako se smatra sigurnim za kratkoročnu upotrebu. Iako je lako dostupan u apotekama i prodavnicama zdrave hrane, njegova proizvodnja i distribucija nisu regulisane. Sve prednosti bosiljka koje su naučno dokazane, ispitane su u laboratorijskim uslovima na životinjama.
1627 -
Saksijsko uzgajanje paradajza
Kada sledeći put kupite paradajz, razmislite o tome kako biste mogli da sačuvate njegove semenke i iskoristite ih za uzgoj prelepe biljke. Odličan izbor su saksije koje imaju dno sa tacnom u kojoj se skuplja voda tako da je u stalnom dodiru sa zemljom koja je upija onda kada biljka iziskuje vlagu. Dubina saksije mora biti oko 50 centimetara. Kada biljka počne rasti, zabodite drveni štap oko koga ćete je svezati kako biste joj pomogli u održanju stabilnosti i ravnoteže. Paradajzu je neophodna sunčeva svetlost od 5 do 8 sati dnevno. Ukoliko se pojave štetočine, koristite organske pesticide.
1057
